Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • NBS zadržala kamatnu stopu

    NBS zadržala kamatnu stopu

    Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od jedan odsto na današnjoj sednici.

    Istovremeno, NBS je nastavila da smanjuje ekspanzivnost monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.

    Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,75 odsto, što predstavlja njeno ukupno povećanje za 64 bazna poena od oktobra prošle godine, kada je započet proces pooštravanja monetarnih uslova. “Na odluku o njenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga”, saopštila je NBS.

    Izvršni odbor ističe da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena pre svega višim cenama energenata i hrane koje objašnjavaju tri četvrtine ostvarene inflacije u decembru 2021. kada je dostigla nivo od 7,9 odsto međugodišnje. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, međugodišnja inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, na šta će se odraziti efekti i dalje rastućih troškovnih pritiska po osnovu cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoja u snabdevanju i visokih cena transporta na globalnom nivou. “Od drugog tromesečja inflacija bi trebalo da bude na opadajućoj putanji i da se krajem godine nađe u rasponu 3,5–četiri odsto, a da zatim do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja”, prognoziraju u NBS.

    foto FoNet Milica Vučković

    Podeli
  • UPS: Više od 2/3 poslodavaca plaća punu platu za kovid bolovanje

    UPS: Više od 2/3 poslodavaca plaća punu platu za kovid bolovanje

    Čak 72 posto poslodavaca za kovid bolovanje zaposlenima plaća punu zaradu, kažu u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) i dodaju da bi kovid bolovanja poslodavci trebalo da pokriju sa 65 posto plate, a ostatak do pune zarade da finansira država.

    Prema UPS-ovoj anketi u kojoj je učestovalo 300 direktora i poslodavaca u prethodna dva meseca 92 procenta preduzeća imalo je zaposlene na kovid bolovanjima, a od toga 72 posto poslodavaca isplaćivalo je puni iznos zarade za njih.

    Anketa koju je UPS sproveo među poslodavcima pokazuje i da su mikro i mala preduzeća pune plate tokom kovid bolovanja isplatile u 81 posto slučajeva.
    U anketi sprovedenoj sa skoro 300 vlasnika i direktora firmi utvrđeno je da je kod tri četvrtine poslodavaca, bolovanje zaposlenih trajalo je do tri nedelje, a kod četvrtine duže od toga.
    Navodi se da je kod 65 posto anketiranih zabeležen gubitak usled odsustva zaposlenih zbog kovida. Gubitaka je najviše u prerađivačkoj industriji, a gledano po veličini firme najviše su pogođena mikropreduzeća.
    Za preraspodelu posla među preostalim zaposlenima se odlučio 72 posto poslodavaca, 15 posto je smanjilo obim poslovanja, a osam posto je angažovalo nove radnike.
    Velika većina anketiranih kao nelogičnu ocenjuje preporuku Vlade Srbije da firme isplaćuju 100 posto zarade radnicima obolelim od kovida. Navode da se tako pravi razlika među radnicima sa različitim dijagnozama od koji neke predstavljaju daleko teža oboljenja nego što je kovid.
    Anketirani poslodavci preporučili su nadležnima da donesu i sprovedu jasnu strategiju u borbi protiv pandemije i da intenzivno rade na postizanju visoke stope vakcinisanosti.
    Na njihovoj listi preporuka je i da država umanji poreske obaveze i pomere rokovi za njihovo plaćanje.Izvor: Tanjug
    Foto: Pixabay.com

    Podeli
  • “Pažljivkova smotra 2022”

    “Pažljivkova smotra 2022”

    Grad Novi Pazar u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja uzeo je aktivno učešće u sprovođenju projekta “Pažljivkova smotra 2022”. Reč je o projektu koji je namenjen deci prvog i drugog razreda  osnovnih škola.

    “Pažljivkova smotra 2022″ je veoma važan projekat koji je namenjen deci koja su prepoznata kao najugreženiji učesnici u saobraćaju, a to su deca nižih razreda osnovnih škola”, kazao je član Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Novog Pazara Hidajet Plojović. On je istakao da je Grad Novi Pazar preuzeo kompletnu logistiku i sve što je bilo potrebno da se ovaj projekat uspešno sprovede.

    Plojović je takođe istakao da ovakvi projekti imaju za cilj da se saobraćajno znanje i vaspitanje dece kao najmlađih učesnika u saobraćaju podigne na zadovoljavajući nivo.”To podrazumeva da u dogledno vreme moramo da radimo u pravcu uvođenja predmeta saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja što je jedna od glavnih intencija nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja koja je u izradi”, dodao je Plojović.

    Test sa pitanjima koji je prilagođen uzrastu dece prvog i drugog razreda danas su rešavali mališani OŠ”Stefan Nemanja” u Novom Pazaru. Direktor ove obrazovne ustanove Edin Dugopoljac rekao je da je rešavanje testa prošlo odlično i bez problema. “Nama i jeste cilj da deca što više nauče o pravilima u saobraćaju, naročito kako da bezbedno dođu do škole i od škole do kuće kako bi izbegli eventualne nesreće”, kazao je Dugopoljac.

    Učiteljica Zilha Krlić kaže da deca o saobraćaju uče kroz predmet Svet oko nas ali i kroz druge sadržaje poput predstave Pažljivko koju su deca imala priliku da gledaju u Koncertnoj dvorani, potom kroz kratkometražne crtane filmove na časovima i kroz raznu literaturu.

    Danas je na veoma zanimljiva i poučna pitanja vezana za pravila i ponašanje svih učesnika u saobraćaju, test rešavalo oko 300 mališana.

    B.V.

    Podeli
  • Najuspešnije sproveden dokument; Mali o borbi koja je važna za sve nas 

    Najuspešnije sproveden dokument; Mali o borbi koja je važna za sve nas 

    Borba protiv sive ekonomije veoma je važna, jer ona usporava privredni rast i uništava konkurentnost. To je danas poručio ministar finansija Siniša Mali prilikom predstavljanja Programa za suzbijanje sive ekonomije 2022–2025.

    Pomenuti program danas je predstavilo Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije, uz osvrt na dosadašnje rezultate ostvarene u borbi za fer konkurenciju i povoljan poslovni ambijent.

    “Borba protiv sive ekonomije je veoma značajna za nas, jer siva ekonomije ne samo da utiče na manju naplatu javnih prihoda i usporavanje privrednog rasta, nego je opasnost za konkurenciju”, rekao je Mali otvarajući skup u Ministarstvu finansija.

    Oni koji rade u sivoj zoni utiču na to da oni koji rade legalno gube poslove, gube klijente i novac i zato je borba za nas važan posao, naglasio je Mali.

    Podsetio je da je Vlada Srbije 2015. napravila prvi program sa konkretnim planom i istakao da sa zadovoljstvom može konstatovati da je 71 odsto tog plana realizovano, što ga čini najuspešnije sprovedenim republičkim planskim dokumentom u 2020. godini.

    “Taj program je definisao sistem efiskalizacije koji će biti do kraja maja uvede, potpuno nov sistem e-faktura koji će biti uveden do kraja godine, što će umnogome doprineti smanjenju sive ekonomije i većoj legalnosti tokova pralcanja između pravnih lica i u malorpodaji”, rekao je Mali.

    Najavio je novi Zakon o javnim nabavkama i portal javnih nabavki.

    Mali je najavio dalje smanjenje opterećenja na zarade koje su sa 63 odsto smanjena na 61 procenat i dodao da je od prošlog meseca povećan neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara.

    “Takođe smo ukinuli PIO fond na teret poslodavca za 0,5 odsto, dakle znatno smo smanjili opterećenje zarada kako bismo podstakli zapošljavanje i na taj način uticali na samnjenje sive ekonomije”, rekao je Mali.

    Ministar finansija je najavio da će jedna od mera Programa 2022-2025 biti značajna reforma Poreske uprave. Dodao je da je sada najveći deo posla Poreske uprave digitalizovan i automatizovan.

    “Mi smo na pravi načcin definisali put kojim treba da idemo, jer borba sive ekonomije ne može da se završi jednim potezom. To je kontinuirana aktivnost. Program za suzbijanje sive ekonomije biće na javnoj raspravi do 28. februara. Već u ovom trenutku znamo da će on sadržati deo koji se odnosi na završetak efiskalizacije i uvođenja e-faktura, dalje rasterećenje zarada, jer je naš strateški cilj da iz godine u godinu rasterećujemo zarade kako bismo podstakli smanjenje sive ekonimije”, rekao je ministar finansija.

    Najavio je takođe povezivanje Poreske uprave sa Carinskom upravom i inspekcijama, kako bi bili još efikasniji.

    “Radiće se na rešavanju oporezivanja fleksibilnih oblika zapošljavanja i primeni u što većoj meri bezgotovinskog plaćanja i da se konačno reši problem parafiskalnih nameta, kako bi bio stvoren transparentniji ambijent za poslovanje privrede”, naveo je Mali.

    On je ocenio da samo zajedno različiti delovi Vlade mogu da pobede sivu ekonomiju i da ćemo uz povećanje broja inspektora imati manje zaposlenih na crno. Potkrepio je to podacima da je 2012. stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto, a da je danas oko 10 procenata.

    “Odgovornom ekonomskom politikom, stvaranjem kredibiliteta dobrog poslovnog okruženja, privalčenjem stranih investitora, izgradnjom infrastrukture, došli smo do toga da tržiste radi samo svoj posao, jer ljudi imaju izbor gde će da rade i to je nabolji primer sistemskog pristupa borbi protiv sive ekonomije”, zaključio je Mali.

    Prethodno, ministar je na Instagramu objavio i fotografiju uoči događaja.

    “Sa dragim koleginicama iz Vlade, Darijom Kisić Tepavčević, Tatjanom Matić, Marijom Obradović i Anđelkom Atanasković, uoči početka događaja na kom ćemo predstaviti ‘Program za suzbijanje sive ekonomije 2025′”, napisao je Mali u objavi na toj društvenoj mreži.

    Kako je dodao, samo zajedno možemo da guramo našu zemlju napred.

    Inače, na sastanku su učestvovali direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a Ivan Miletić, ministarka državne uprave i lokalne sampourpave Marija Obradović, ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Darija Kisić Tepavčević, ministarka trgovine, turizma i telekomiunikacija Tatjana Matić i ministarka privrede Anđelka Atanasković.

    Sednici Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, uoči donošenja novog strateškog programa i akcionog plana, prisustvovali su prvi put i predstavnici EU i zemalja članica, kako bi razmotrili buduće reformske prioritete i mogućnosti za saradnju u toj oblasti. Na skupu su i šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bartolini, šef Odelljenja za razvojnu saradnju ambasade Nemačke Kristijan Šiling, zamenik ambasadora Velike Britanije Dominik Otvej, kao i glavni savetnik u EBRD-u Jelena Ćirković.

    Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj i NALED-a podržali su predlog plana vlade za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine i izrazili zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima.

    “Jačanje poslovne klime je veliki prioritet, a borba protiv sive ekonomije je važna komponenta”, ocenio je direktor za Zapadnu Evropu EBRD Mateo Kolanđeli u obraćanju na proširenoj sednici Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

    On je naveo da je ova borba važna na makronivou, kao i da je naročito važna zbog uticaja na konkurenciju, ali i na kompetitivnost srpske privrede u svetu. Kolanđeli je naglasio da Srbija u regionu stalno podržava fer konkurenciju i suzbija sivu ekonomiju. Istakao je značaj borbe protiv sive ekonomije i zbog pristupa finansijskim sredstvima, kao i tržištu kapitala.

    On je naveo da je EBRD podržao sa milion evra unapređenje efikasnosti inspekcije i dodao da su za to imali podršku ministarstva i Vlade Srbije.

    “U Srbiji sada postoiji izgrađena struktura i želimo da traje. I naš je zahtev da državni organi nastave da tu strukturu podržavaju i u narednom periodu”, poručio je.

    Najavio je dalju podršku e-agraru i dodao da se razmišlja i o podršci pojedinostavljenju procesa u davanju saglasnosti za obnovljive izvore energije. On je podsetio da je u decembru potpisana podrška od 100 miliona evra za podršku ruralnim oblastima i najavio da će EBRD nastaviti da podržava sektor malih i srednjih preduzeća.

    Predsednik Saveta za konkurencija NALED Ivan Miletić ocenio je da za privredu uvek značajan sistemski pristup koji je do sada doneo značajne rezultate. On je istakao da će NALED nastaviti da pruža podršku borbi protiv sive ekonomije.

    Naveo je da su do sada postignuti značajni rezultati kroz reformu sezonskog zapošljavanja, širenje bezgotovinske mreže, podrške mladima u biznisu, kao i kroz onlajn kalkulator paušalnog poreza, te kol-centar… Ocenio je da je u jačanju svesti građana posebno pomogla nagradna igra Uzmi račun i pobedi.

    Kao prioritete daljeg rada on je naveo usvajanje javnog registra neporeskih dažbina i izmena zakonodavstva u izgradnji fleksibilnih oblika rada.

    IZVOR: TANJUG

    Foto: Printskrin, Instagram/mali_sinisa

    Podeli
  • Zdravlje: Dugotrajna upotreba paracetamola može loše da utiče na organizam – studija u Velikoj Britaniji

    Zdravlje: Dugotrajna upotreba paracetamola može loše da utiče na organizam – studija u Velikoj Britaniji

    Propisivanje leka protiv hroničnih bolova moglo bi da ima rizike, otkriva studija. Neki stručnjaci kažu da su potrebna dodatna ispitivanja. Ljudi sa visokim krvnim pritiskom koji uzimaju paracetamol na recept mogu povećati rizik od srčanog i moždanog udara, pokazuje studija.

    Lekari bi trebalo da razmišljaju o rizicima i koristima za pacijente koji ga uzimaju više meseci, kažu istraživači sa Univerziteta u Edinburgu. Naglašavaju da je uzimanje leka za glavobolju i groznicu bezbedno. Drugi stručnjaci kažu da je potrebno uraditi istraživanje na više ljudi tokom dužeg vremenskog perioda da bi se potvrdili nalazi.

    „Imala sam infarkt tokom pandemije i sama sebi spasila život”

    Paracetamol se koristi širom sveta kao kratkoročni lek protiv bolova, ali se takođe prepisuje za lečenje hroničnih bolova, uprkos tome što ima malo dokaza o njegovoj koristi kod dugotrajne upotrebe.

    Pola miliona ljudi u Škotskoj – jedan od 10, dobilo je lek protiv bolova tokom 2018. U Velikoj Britaniji, od tri osobe, jedna ima problem sa visokim krvnim pritiskom. U studiji je učestvovalo 110 dobrovoljaca, od kojih je dve trećine uzimalo lekove za visok krvni pritisak ili hipertenziju.

    U ovom nasumičnom ispitivanju, od učesnika je zatraženo da uzimaju gram paracetamola četiri puta dnevno tokom dve nedelje – uobičajenu dozu za pacijente sa hroničnim bolovima – a zatim lažne pilule ili placebo, još dve nedelje.

    Ispitivanje je pokazalo da paracetamol povećava krvni pritisak, „jedan od najvažnijih faktora rizika za srčane i moždane udare” mnogo više od placeba, rekao je klinički farmakolog iz Edinburga profesor Džejms Dir.

    Istraživači savetuju lekare da pacijentima sa hroničnim bolovima prepisuju što je moguće manje doze paracetamola i da pažljivo prate one sa visokim krvnim pritiskom i rizikom od srčanih oboljenja.

    „Ovo se ne odnosi na kratkotrajnu upotrebu paracetamola kod glavobolje ili groznice, što je, naravno, u redu”, rekao je glavni istraživač doktor Ijan MekEntajer, konsultant za kliničku farmakologiju u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) Lotijan.

    „Mnoge nepoznanice”

    Doktor Dajpender Džil, predavač na kliničkoj farmakologiji i terapiji, na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, rekao je da je studija, objavljena u časopisu Circulation (Krvotok), otkrila „malo, ali značajno povećanje krvnog pritiska kod bele škotske populacije”.

    Ipak, dodaje, ostaje mnogo nepoznanica.

    „Prvo, nije jasno da li bi se uočeno povećanje krvnog pritiska održalo dugotrajnom upotrebom paracetamola”, rekao je on.

    „Drugo, nije u potpunosti poznato da li bi bilo kakvo povećanje krvnog pritiska koje se može pripisati upotrebi paracetamola, dovelo do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.”

    Velika američka studija je ranije otkrila vezu između dugotrajne upotrebe paracetamola i povećanog rizika od srčanog udara – ali nije mogla da dokaže da je jedno uzrokovalo drugo.

    I druge manje studije nisu mogle da potvrde ovu vezu.

    Tim iz Edinburga je naveo da oni ne mogu da objasne kako bi paracetamol mogao da podigne krvni pritisak, ali bi njihovi nalazi trebalo da dovedu do promena kod izdavanja dugoročnih recepata za paracetamol.

    Ranije se smatralo da je on sigurniji od nesteroidnih antiinflamatornih lekova protiv bolova, kao što je brufen, za koje se misli da podižu krvni pritisak kod nekih ljudi.

    Iz Britanske fondacije za srce, koja je finansirala studiju, rekli su da lekari i pacijenti treba redovno da misle o tome da li je potreban bilo kakav lek, čak i nešto „relativno bezopasno poput paracetamola”.

    Doktor Ričard Frensis, iz Udruženja za moždani udar, rekao je da su potrebna dalja istraživanja na ljudima sa normalnim, zdravim krvnim pritiskom, tokom dužeg vremenskog perioda „da bi se potvrdili rizici i koristi šire upotrebe paracetamola”.

    BBC News  Filipa Roksbi

    Woman taking her blood pressure at homeGetty Images

    Podeli