Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Prohodan putni pravac Novi Pazar-Sjenica

    Prohodan putni pravac Novi Pazar-Sjenica

    Izuzetno jak vetar koji je još juče počeo da duva na Pešterskoj visoravni i sneg koji je padao, napravili su velike snežne nanose, snežnu zavesu od koje se nije mogao videti prst pred okom. Zbog toga je od ranog jutra do pre nekoliko sati, saobraćaj za sva vozila bio obustavljen od Belih Voda do Štavlja a sada je trenutno putni pravac Novi Pazar-Sjenica prohodan.

    “Usled obilnih snežnih padavina i jakog vetra nekoliko magistralnih puteva koji vode ka Sjenici iz pravca Novog Pazara, Ivanjice i Raške su potpuno presečeni. Jaka mećava formirala je snežne nanose visoke nekoliko metara, i takozvanu snežnu zavesu a naše ekipe su od juče na terenu i pratimo razvoj situacije”, kazao je rukovodilac službe održavanja puteva Senad Ibragić. On je rekao da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu kao i ljudstvo, da se čiste putevi ali je istakao da je veoma teško jer nanosi vetra ponovo zatrpavaju put koji oni očiste.

    Ibragić naglašava da će se  vremenski uslovi i dalje pratiti i da će, ukoliko sneg ponovo počne da pada i vetar duva do mere koja je danas bila,opet saobraćaj biti u prekidu, a vozačima savetuje da ukoliko ne moraju ne kreću ka i sa Pešterske visoravni a ukoliko krenu da to ne čine bez kompletne zimske opreme i prethodno se ne informišu o stanju na putevima.

    B.V.

    Podeli
  • Deo Srbije odsečen zbog mećave:sneg paralisao Prijepolje, ka Sjenici-zatvoren saobraćaj! Snežni nanosi visoki nekoliko metara

    Deo Srbije odsečen zbog mećave:sneg paralisao Prijepolje, ka Sjenici-zatvoren saobraćaj! Snežni nanosi visoki nekoliko metara

    Sneg koji je padao prethodnih dana još uvek se nije otopio, a već je stigao novi i naneo ogromne probleme meštanima prijepoljske opštine. Najugroženija su visinska sela Pravoševa i Stranjani, koja ne samo što su odsečena od ostatka od matične opštine, već je na njihovoj teritoriji došlo do prekida električne energije.

    “U višim predelima prijepoljske opštine je jako teška situacija, sneg koji pada još od juče napravio je velike probleme. Sva mehanizacija je na terenu kako be se putevi pročistili, ali takođe dosta nekategorizovanih puteva je potpuno neprohodno. Na pojedinim mestima gde su traktori sa duplom vučom do juče čistili, a danas ne mogu da prođu zbog velike visine snega”, izjavio je za RINU Vladimir Babić predsednik opštine Prijepolje.

     

    Babić ističe da ukoliko ne budu uspeli da normalizuju problematičneputne pravce u naredna dva dana, biće prinuđeni da uvede vanrednu situaciju.

    “Nadamo se povoljnijim vremenskim uslovima koji su najavljeni u narednom periodu, kao i da ćemo uspeti da normalizujemo situaciju u najudaljenijim selima”, kazao je Babić i dodaje:

    “Imamo dosta domaćistava koji do kojih je trenutno nemoguće prići, ali mi smo u konstantnoj kordinaciji sa vatrogasnim jedinicama, i službama Hitne pomoći ukoliko dođe do incidenata hitno reagujemo. Ono što dodatno otežava je prekid električne energije na potezu Kamena Gora, kao i u selu Aljinovići”, kaže Babić.

     

    Haos na putevima ka Sjenici

    Usled obilnih snežnih padavina i jakog vetra nekoliko magistralnih puteva koji vode ka Sjenici iz pravca Novog Pazara, Ivanjice i Raške su potpuno presečeni. Jaka mećava formirala je snežne nanose visoke nekoliko metara, i takozvanu snežnu zavesu.

    “Sneg pada satima, ali jak vetar doprinosi veoma teškoj situaciji. Maksimalno je smanjena vidljivost, stoga je saobraćaj u tim pravcima zaustavljen, jer ne želimo da ugrozimo ljudske živote”, rekao je za RINU Senko Ibrović iz JP “Novi Pazar put”.

    On dodaje da je sva mehanizacija upućena na teren, ali da putari rade u veoma otežanim uslovima. Ono što se očisti, vrlo brzo usled jakog vetra i snega vrlo brzo ponovo postaje zavejano.

    “Sve vreme smo na terenu, policija upućuje vozače na alternativne pravce koji su trenutno prohodni. Ono što je najvažnije jeste da do sada nije bilo ugroženih putnika. Još jednom apelujemo na vozače da prilagode svoju vožnju uslovima na putu”, ističe Ibrović.

    Podeli
  • WHO: COVID poremetio pružanje zdravstvenih usluga u 92 posto zemalja

    WHO: COVID poremetio pružanje zdravstvenih usluga u 92 posto zemalja

    Anketa Svjetske zdravstvene organizacije, provedena u novembru i decembru 2021. godine, pokazuje da su osnovne zdravstvene usluge ‘ozbiljno pogođene’.

    Poremećaji u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga, naprimjer programa vakcinisanja ili tretmana bolesti poput AIDS-a zabilježeni su u 92 posto od 129 zemalja, navodi se u istraživanju Svjetske zdravstvene organizacije (WHO).

    Anketa, provedena u novembru i decembru 2021. godine, pokazuje da su usluge “ozbiljno pogođene” te da je zabilježen “mali ili nikakav napredak” u odnosu na istraživanje s početka 2021. godine, navodi se u saopćenju WHO-a, prenosi Hina, pozivajući se na Reuters.

    “Rezultati ove ankete naglašavaju važnost hitnog djelovanja za rješavanje velikih izazova zdravstvenog sistema, oporavak usluga i ublažavanje utjecaja pandemije COVID-19”, poručuje WHO.

    Poremećaje u pružanju hitne pomoći prijavilo je 36 posto zemalja, što je porast u odnosu na 29 posto početkom 2021. i 21 posto u prvom istraživanju 2020. godine.

    Pružanje neobaveznih operacija, poput zamjene kuka i koljena, poremećeno je u 59 posto zemalja, a nedostaci u rehabilitacijskoj i palijativnoj zaštiti zabilježeni su u otprilike pola zemalja.

    Anketa je provedena u vrijeme velikog porasta broja zaraženih u brojnim zemljama zbog zaraznije omikron varijante korona virusa što je opteretilo bolnice.

    IZVOR: AGENCIJE

    Podeli
  • Garantovana penzija – ko bi sve na nju imao pravo i koliko bi iznosila

    Garantovana penzija – ko bi sve na nju imao pravo i koliko bi iznosila

    Prema procenama, oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruje pravo na penziju. Garantovana penzija – ko bi sve na nju imao pravo i koliko bi iznosila. Oni bi mogli da dobiju neku garantovanu nadoknadu ukoliko bi država uvela takozvanu garantovanu ili socijalnu penziju. Mišljenja sindikata i ekonomista o tome su podeljena.

    Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za RTS da je među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju više od 85 odsto žena.

    “Ti ljudi koji su stariji, koji najvećim delom ne mogu da rade, naravno da je to velika podrška za njih. Često su u pitanju žene. Taj novac donosi određenu samostalnost, jer ako nemate nikakav lični prihod, znači da zavisite od nekoga iz porodice”, kaže Matković.

    Na pitanje da li je Srbija spremna da uvede garantovanu penziju, Matković kaže da je to zapravo pitanje opredeljenja. Ističe da je možda bolji izraz socijalna penzija, jer on podrazumeva da se isplaćuje iz budžeta i da nije vezan za uplatu doprinosa.

    “Najnoviji podaci pokazuju da je broj onih koji nisu pokriveni penzijskim osiguranjem, a stariji su od 65 godina ili imaju 65 godina, negde oko 130.000 do 135.000, a ako bismo sada rekli da je socijalna penzija za one od 70 godina i starije, onda tih ljudi ima negde oko 90.000”, navodi Matković.

    Napominje da je socijalno pitanje u Srbiji žensko pitanje, jer je više od 85 odsto žena među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju.

    Nezvanično, u našoj zemlji bi zagaranovana penzija, ukoliko bude uvedena, iznosila oko 12.000 dinara. Najniže poljoprivredne i porodične penzije su ispod 10.000 dinara. To je i jedan od argumenata da se ne uvede. Kritičari kažu – bilo bi destimulativno za mlade.

    Matković naglašava da sa aspekta pravičnosti to davanje ne sme da bude veće nego što je minimalna penzija.

    “Taj iznos treba da bude manji od minimalne poljoprivredne penzije. Ako je to garantovano davanje, socijalna penzija, onda bi to podrazumevalo da oni kao porodični penzioneri čije se penzije ne podižu na nivo minimuma, takođe mogu da ostvare dopunu do tog minimuma kako god ga definisali”, objašnjava Matković.

    Govoreći o tome koji bi bili osnovni kriterijumi, navodi da postoje dva modela.

    “Jedan model je da to bude lično pravo i da se suštinski testira samo penzijski prihod – da li ostvarujete pravo na penziju i da li je to pravo niže od tog minimuma koji ste definisali. Druga mogućnost koja podrazumeva veću uštedu i efikasnost, jeste da se dodeljuje uz proveru materijalnog stanja, da se imaju u vidu ne samo vaši prihodi iz svih mogućih izvora nego i imovina”, zaključila je Matković.

    U više od sto zemlja postoje slična davanja. Imaju je i zemlje u okruženju – Severna Makedonija i Hrvatska.

    AUTORRTS

    Foto: 021.rs

    Podeli
  • Mladi prvi posao očekuju tri meseca nakon završetka školovanja

    Mladi prvi posao očekuju tri meseca nakon završetka školovanja

    Čak 38 odsto mladih očekuje da će prvi posao pronaći u roku od najviše tri meseca nakon završetka školovanja, 19 procenata smatra da će na posao morati da sačeka tri do šest meseci, dok više od 15 odsto mladih nije toliko optimistično i očekuje da će im za pronalazak posla biti potrebno više od godinu dana.
    Ovo su, kako je saopšteno iz Infostuda, pokazali rezultati regionalnog istraživanja sajta za zapošljavanje mladih startuj.com, sprovedenog tokom Regionalnog sajma poslova.
    Zanimljivi su i podaci da 38 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi nakon završene škole, dok 57 odsto ima ideju ali nije u potpunosti sigurno šta želi.
    Кada je reč o primanjima, većini mladih nije prihvatljiva plata ispod državnog proseka.
    Takav stav iznelo je dve trećine mladih, a oni koji se bave profitabilnijim zanimanjima, pogotovu u IT sektoru, svesni trenutne situacije imaju znatno viša očekivanja, pa mladi u ovom sektoru od poslodavaca očekuju početne plate između 600 i 700 evra.
    Za trećinu ispitanika prvi posao je samo odskočna daska za karijeru zbog čega oni navode da im plata na prvom poslu nije bitna i očekuju da će sa iskustvom doći i viša zarada.
    Istraživanje je pokazalo i da su za mlade, prakse najbolji način za sticanje iskustva, s obzirom da čak 66 odsto njih navodi kao poželjnu opciju.
    Mladi imaju pozitivan stav prema sezonskim i honorarnim poslovima i često su uključeni u njih, jer im oni osim zarade i korisnog provođenja vremena, znače i kao prvi koraci ulaska u poslovni svet.
    Zato 55 odsto ispitanika ističe honorarni rad kao dobru opciju za sticanje radnog iskustva.
    Među mladima je sve popularnije i volontiranje pa je 15 odsto anketiranih kao način sticanja radnog iskustva navelo upravo volontiranje.
    Mladi i dalje najčešće konkurišu na radna mesta prodavac, administrativni radnik, komercijalista, telefonski operater i poslovni sekretar.
    Izvor: Tanjug

    Foto: Pixabay.com

    Podeli