Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Hrana sve skuplja: U januaru osetno poskupelo mleko, cene mesa neznatno više, a evo zašto je jedna namirnica doživela najveći skok

    Hrana sve skuplja: U januaru osetno poskupelo mleko, cene mesa neznatno više, a evo zašto je jedna namirnica doživela najveći skok

    Svetske cene hrane zabeležile su rast u januaru i sada su blizu maksimuma u poslednjih 10 godina, pri čemu su najviše poskupela biljna ulja, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

    FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih namirnica porastao je u prvom ovogodišnjem mesecu za 1.1 odsto u odnosu na revidiranu vrednost u decembru, na prosečnih 135.7 bodova.

    Najviše je porastao indeks koji prati cene biljnih ulja, za 4.2 odsto, dosegnuvši najviši nivo otkada FAO prati podatke, zbog smanjene dostupnosti izvoza i drugih ograničenja ponude, povezanih sa manjkom radne snage i nepovoljnim vremenskim prilikama.

    “Strahuje se da ta ograničenja neće tako skoro biti ublažena”, rekao je u saopštenju Boubaker Ben-Belhasen iz FAO-ovog Odeljenja za tržišta i trgovinu.

    U januaru je osetno poskupelo i mleko i mlečni proizvodi, za 2.4 odsto, beleži FAO, izdvojivši snažan rast cena obranog mleka u prahu i maslaca.

    Cene žitarica gotovo su stagnirale, budući da je 3.8-postotno poskupljenje kukuruza, zbog suše u Južnoj Americi, neutralizovao pad cena pšenice, za 3.1 odsto, podstaknut dobrim prinosima u Australiji i Argentini.

    Cene mesa takođe su tek neznatno porasle, a pojeftinio je samo šećer, za 3.1 odsto u odnosu na decembar, delimično i zbog povoljnih izgleda proizvodnje u velikim izvoznicama Indiji i Tajlandu, saopštio je FAO.

    Poskupljenje hrane značajan je faktor snažnog rasta potrošačkih cena u razdoblju oporavka privrede širom sveta od pandemijske krize, a FAO upozorava da viši troškovi ugrožavaju siromašne u zemljama koje se oslanjaju na uvoz.

    Veća proizvodnja žitarica

    U odvojenom izveštaju o tržištima žitarica FAO je podigao procenu globalne proizvodnje žitarica u 2021., na 2.793 milijarde tona, što bi predstavljalo povećanje za 0.8 odsto u odnosu na 2020. godinu.

    Ističu veću proizvodnju pšenice u Argentini i Australiji nego što se ranije prognoziralo i nešto više procene proizvodnje u Rusiji i Ukrajini.

    Blago su podignute i procene proizvodnje kukuruza u EU, Ukrajini i SAD-u koji bi trebalo da se primakne rekordu.

    “U 2022. svetska površina zasejana pšenicom trebalo bi da se proširi ponajpre zbog povoljnih vremenskih uslova na severnoj hemisferi, iako bi značajnije proširenje mogli da zapreči visoki ulazni troškovi”, napominje FAO.

    Potrošnja žitarica u sezoni 2021./2022. trebalo bi da poraste za 1.6 odsto, na 2.805 milijardi tona.

    Zalihe bi na kraju sezone trebalo da iznose 824 miliona tona i da budu tek nešto više nego na njenom početku, prognozira FAO.

    Kurir.rs/Index.hr

    Foto: Andrew Michael / robertharding / Profimedia

    Podeli
  • U Novom Pazaru počela sa radom prva privatna registovana specijalna bolnica za interne bolesti sa hiperbaričnom medicinom

    U Novom Pazaru počela sa radom prva privatna registovana specijalna bolnica za interne bolesti sa hiperbaričnom medicinom

     Prva privatna registrovana specijalna bolnica u ovom regionu za interne bolesti sa hiperbaričnom medicinom “M-Medical Clinic” koja se nalazi u Novom Pazaru, počela je sa radom. Ono što je značajno je da ova bolnica ima potpisan ugovor sa Rpubličkim fondom za zdravstveno osiguranje za pružanje usluga hiperbarične medicine, odnosno, da će pacijenti lečenje moći da ostvare preko lekarskog uputa. Bolnica pruža i usluge dnevne bolnice kao i stacionarnog lečenja.

    “M-Medical Clinik” je savremeno opremljena bolnica, jedina ovog tipa u regionu za interne bolesti sa hiperbaričnom medicinom. Ova klinika je u mogućnosti da osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje  na osnovu odgovarajuće dokumentacije pruži usluge treapije hiperbaričnom komorom”, kazala je Jelena Doderović.

    “Potpisani ugovor sa fondom za zdravstveno osiguranje omogućava lečenje pacijenata za izvesna oboljenja, a to su uglavnom sporo zarastajuće rane, dijabetes, suženje krvnih sudova, trovanje uglen-monoksidom, osteomijalitis kao i preko 100 drugih dijagnoza”, objasnio je specijalista vazduhoplovne medicine dr Saša Jovanović.

    Lečenje na lekarski uput u ovoj bolnici moći će da dobiju pacijenti sve od Kosovske Mitrovice pa do Užica. Direktor Doma zdravlja u Raški dr Milisav Galjak kaže da je sada lečenje pacijenata iz ove ove opštine, koji imaju indikacije za korišćenje hiperbarične komore mnogo lakše.

    “Ono što smo mi danas videli ovde možemo samo da konstatujemo da je ovo klinika ne za 21. već za 22. vek i da građani okolnih gradova kao i Zlatiborskog okruga čiji sam ja predstavnik kao zamenik generalnog direktora ZC Užice mogu dobiti zdavtvenu zaštitu kako zaslužuju”, kazao je dr Altan Hamidović.

    Prednost lečenja u ovoj bolnici ogleda se i kroz ekonomski deo., a to znači da pacijenti neće imati troškove putovanja i smeštaja kao pre kada su morali ići u hiperbaričnu komoru recimo u Vrnjačku Banju.

    “M-Medical clinic” pruža i usluge takozvane dnevne bolnice kao i stacionarnog lečenja kao i usluge laboratorije.

    Klinika radi svakog radnog dana od 8 do 20 kao i subotom a u njoj ordiniraju vrsni lekari specijalisti iz oblasti gastroenterologije, kardiologije, pulmologije, nefrologije, endokrinologije, hematologije i reumatologije a mogu se obaviti i konsultativni pregledi iz svih ostalih grana medicine.

    B.V.

    Podeli
  •      Fajzer traži od vlade SAD vakcinaciju mlađih od pet godina

         Fajzer traži od vlade SAD vakcinaciju mlađih od pet godina

      VAŠINGTON – Farmaceutska kompanija Fajzer zatražila je od vlade SAD da odobri imunizaciju dece mlađe od pet godina izuzetno niskom dozom vakcine protiv kovida-19, što bi moglo da otvori put najmlađim Amerikancima da počnu da primaju vakcine već od marta.

    U SAD ima oko 19 miliona dece mlađe od pet godina i oni čine jedinu starosnu grupu koja još ne ispunjava uslove za vakcinaciju protiv korona virusa, prenosi Tanjug.

    Mnogi roditelji su se zalagali za proširenje vakcinacije i na malu i predškolsku decu, posebno nakon što je rekordan broj dece inficirane omikron sojem morao na bolničko lečenje.

    „Rekao bih da roditelji male dece u mojoj ordinaciji očajnički žele da ih vakcinišu”, kaže dr Dajan Hes, koji vodi pedijatrijsku ordinaciju u Njujorku, gde su stope vakcinacije visoke.

    Fajzer ima za cilj da se bebama od šest meseci daje injekcije koje sadrže jednu desetinu doze koja se daje odraslima.

    (foto EPA-EFE/ROBERT GHEMENT)

    Podeli
  • Hibridi prvi put nadmašili prodaju vozila sa dizel motorima u EU

    Hibridi prvi put nadmašili prodaju vozila sa dizel motorima u EU

    Prvi put je u Evropi prodato više hibridnih vozila, koja istovremeno koriste i električnu energiju i motor sa unutrašnjim sagorevanjem, nego automobila koji koriste dizel kao gorivo. Rojters navodi da je u EU prodato 48 hibrida više nego vozila sa dizel motorima. Jedno od 11 vozila koristi samo baterije, pokazuju podaci evropske Asocijacije proizvođača automobila.

    Automobili na hibridni pogon imaju bateriju koju puni motor sa unutrašnjim sagorevanjem tokom kretanja i mogu da pređu ograničen broj kilometara koristeći samo struju.

    Sa druge strane, plagin hibridi se pokreću prvenstveno električnom energijom dobijenom iz baterija, koju potpomaže motor na električni pogon, dok se električni automobili pokreću isključivo putem punjive baterije.

    Ukupno 1.901.239 hibrida je registrovano u EU tokom 2021. godine, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na 1,1 milion vozila tog tipa, koliko ih je bilo registrovano godinu dana pre toga.

    U EU je za godinu dana registrovano za trećinu manje automobila sa dizel motorima, sa 2,77 miliona prodaja je pala na 1.901.191.

    Nove subvencije vlada za automobile sa niskom ili nikakvom emisijom štetnih gasova podigle su prodaju hibrida i automobila na električni pogon u 2020. na više od milion.

    Podeli
  • Internet kupovina nastavlja da raste kako u svetu, tako i u Evropi

    Internet kupovina nastavlja da raste kako u svetu, tako i u Evropi

    Ljudi sve više troše pare na internetu

    Pandemija je poremetila kupovine u radnjama, a sve to je imalo posledice na kupovinu na internetu. Prema podacima Eurostata, tokom 2021. godine je 74 odsto ljudi između 16 i 74 godine naručilo robu ili uslugu na internetu.

    Najveći broj ljudi koji kupuju robu ili usluge preko interneta u poslednjih godinu dana zabeležen je u Holandiji. U ovoj zemlji čak 94 odsto stanovništva je tokom prošle godine kupili nešto na internetu.

    Posle Holandije, na listi slede Danska sa 92 odsto i Švedska sa 89 odsto.

    Na drugoj strani spektra, najmanje se kupovalo u Rumuniji i Bugarskoj. U ovim zemljama tek nešto više od 40 odsto ljudi kupuje na internetu.

    U poslednjih nekoliko godina,najveći rast kupovine na internetuje zabeležen u Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj.

    Ljudi najviše kupuju odeću i obuću

    Najčešća roba koju ljudi kupuju na internetu jeodeća i obuća. Nakon nosivih proizvoda, sledi dostava hrane iz restorana, brzih hrana i drugih ugostiteljskih objekata. Zatim nameštaj, proizvodi za domaćinstvo i baštu, kao i kozmetika, proizvodi za lepotu i zdravlje.

    Ne prolaze loše ni knjige i časopisi, a elektronski uređaji poput telefona, računara i tableta su naposlednjem mestu.

    IZVORNOVA S

    Podeli