Dinar je danas neznatno promenio vrednost prema evru i zvanični srednji kurs je 117,5843 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar prema evru ima približno istu vrednost kao pre godinu dana.
Dinar je prošle godine bio najslabiji 11. januara, kada se za jedan evro plaćalo 117,5925 dinara, a najveću vrednost imao je 8. oktobra kada je kurs bio 117,5469 dinara.
Kurir.rs/Beta
Foto: Shutterstock
Beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, kojim upravlja francuska kompanja Vinči, očekuje da će tokom ovogodišnje letnje sezone ponuditi sličan broj raspoloživih mesta u odnosu na predpandemijsku 2019, tokom koje je uslužio 6,2 miliona putnika, naveo je portal EX-YU Aviation.
Trenutno je, kako je prenela brokerska kuća Momentum, ukupni kapacitet mesta za predstojeću letnju sezonu za 10 odsto manji u odnosu na 2019. godinu, ali tu nije uključeno šest novih linija koje će Er Srbija uvesti od aprila, kao i dodatne destinacije koje će nacionalni avio-prevoznik tek objaviti. Dodaje se da tim obračunom nisu obuhvaćeni čarter letovi koji su prošle godine premašili predpandemijski period, a kada se to uračuna, očekuje se da će kapacitet aerodroma u letnjoj sezoni biti sličan 2019.
Prošle godine kompanija Vinči je planirala da će u 2022. dostići promet od pet miliona putnika, dok će predpandemijski nivo biti dostignut 2023. godine.
Na osnovu industrijskih trendova očekuje se da će broj prevezenih putnika 2024. godine narasti na 6,9 miliona, kao i na 7,3 miliona u 2025. i na 7,7 miliona putnika 2026.
Tokom prošle godine, aerodrom je uslužio 3,2 miliona putnika što je bolje od inicijalne prognoze upravljača koja je bila 2,9 miliona.
Autor:Beta
Izvor: N1
U Austriji stupa na snagu novi zakon prema kojem je vakcinacija protiv kovid-19 obavezna za sve starije od 18 godina. Kako javlja reporter N1 iz Beča, niko neće loviti ljude po ulicama da se vakcinišu, već će građanima biti ostavljeno neko vreme da se sami odluče na vakcinaciju.
Nakon toga, kako je objasnio, biće proveravani podaci o vakcinaciji i slaće se opomene onima koji još nisu imunizovani.
Rok za vakcinisanje, nakon prijema opomene, je dve nedelje, a ukoliko to ne učine, prva kazna je 600 evra, a jedna osoba može dobiti najviše četiri kazne u godinu dana.
Novinarka iz Beča Aurora Vajs za N1 kaže da joj se čini da su austrijske vlasti brzopleto donele zakon o obaveznoj vakcinaciji, i da nisu razmišljali šta taj propis sa sobom donosi.
“Recimo dok su išli da rasterete određene kritične infrastrukture, poput bolnica, s druge strane su opteretili policiju i vojsku. Policija je, ja mislim, najopterećnija i postala je takođe najomraženija među građanima, jer mora da sprovodi pritisak i kontrolu nekakvih mera koje su donete s vrha”, ističe Vajs.
Ona ocenjuje i da će novčane kazne koje su, kako je naznačila, izrazito visoke, uticati na građane koji se još nisu vakcinisali da to učine.
“Kazne će iznositi 600 evra za nevakcinisane osobe, taj pritisak će početi da se sprovodi od 15. februara. Moguće je za svakog građanina dobiti maksimalno četiri puta godišnje kaznu od 600 evra, nakon toga zadnja kazna iznosi 3.600 evra. Dakle, nakon što građani prime kaznu, oni će imati dve nedelje vremena da se vakcinišu”, objašnjava Vajs.
U Austriji je protiv koronavirusa vakcinisano 76 odsto građana, ali vlasti smatraju da je to nisko u odnosu na druge zapadnoevropske zemlje.
Sagovornica N1 ukazuje, međutim, da se upravljanje pandemijom u toj zemlji zasniva samo na pritisku na građane da se vakcinišu.
U EU je od danas inače počelo da se primenjuje pravilo kojim se digitalni kovid sertifikati o vakcinaciji prihvataju u periodu od 270 dana od kompletiranja primarne vakcinacije.
Reporter N1 iz Beča, međutim, savetuje svim građanima koji putuju u zemlje Unije da se informišu na sajtu “Reopen EU” ili u zemlji koja im je destinacija, jer skava država i dalje ima individualna pravila, pa je tako primera radi ulazak u Austriji dozvoljen najkasnije šest meseci nakon prijema druge doze vakcine protiv kovida.
Autor:N1
vakcinacija austrijaIzvor: REUTERS/Lukas Barth
Cijene ‘crnog zlata’ rastu jer se trgovci plaše da bi ukrajinska kriza mogla izazvati poremećaje na tržištima energenata. Cijena barela na londonskom tržištu porasla je na 90,03 dolara, a na američkom tržištu na 86,82 dolara (EPA) a svjetskim tržištima cijene nafte porasle su i prošle sedmice, šeste zaredom, pa su dosegnule nove najviše nivoe u više od sedam godina, jer se trgovci plaše poremećaja u opskrbi zbog ukrajinske krize.
Cijena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 2,4 posto, na 90,03 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio dva posto, na 86,82 dolara, prenosi Hina.
U petak su cijene “crnog zlata” u jednom trenutku bile i više, pa su dosegnule najviše nivoe od 2014. godine, jer se trgovci plaše da bi ukrajinska kriza mogla izazvati poremećaje na tržištima energenata.
Premija rizika gotovo 10 dolara po barelu
Ukrajina tvrdi da Rusija priprema invaziju, Zapad je najavio ekonomske sankcije, a NATO se sprema u istočnu Evropu poslati vojnike. Moskva opovrgava tvrdnje o invaziji i spočitava Zapadu da raspiruje “histeriju”.
Predsjednik SAD-a Joe Biden i predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen poručili su u petak da će zajednički garantirati sigurnu opskrbu Evrope i Ukrajine energijom.
Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ne želi rat s Ukrajinom.
“Premija rizika na cijenu nafte sada vjerovatno iznosi gotovo 10 dolara po barelu”, rekao je Carsten Fritsch iz Commerzbanka.
Veći rast cijena spriječilo je jačanje dolara, čija je vrijednost prema košarici valuta prošle sedmice porasla 1,7 posto i dosegnula najviše nivoe od polovice 2020. godine, jer se očekuje da će američka centralna banka uskoro podići ključne kamatne stope.
Kako se cijena nafte izražava u dolarima, to čini naftu dodatno skupljom u ostalim valutama, pa slabi potražnja.
U fokusu trgovaca sastanak OPEC-a
Ove će sedmice u fokusu trgovaca biti sastanak OPEC-a i ostalih najvećih svjetskih proizvođača, koji će ponovo razmotriti proizvodnu politiku i plan o podizanju proizvodnje u martu za 400.000 barela dnevno.
Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i njihovi saveznici vjerovatno će se držati planiranog povećanja, reklo je za Reuters nekoliko izvora iz grupe OPEC+.
Nakon što su u prošloj godini porasle više od 50 posto, u prvim sedmicama nove godine cijene su nafte skočile gotovo 15 posto.
Nešto malo manje od 2,6 miliona turista posetilo je Srbiju tokom 2021, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Od toga 1,72 miliona su domaći gosti, dok je stranih bilo nešto malo više od 871.000, polovina od toga bila je u Beogradu.
U svakom segmentu tokom 2021. u odnosu na prethodnu godinu zabaležen je rast, ukupno je bilo 42,4 odsto više gostiju, s tim da je rast u dolascima stranih gostiju bio čak 95,5 odsto, kod domaćih nešto manji 25,2 odsto.
U isto vreme, zabeleženo je 8,1 miliona noćenja, od čega su 5,7 miliona napravili domaći turisti, i to najviše u banjskim mestima. Tokom 2021. najviše domaćih turista bilo je u banjama, više od 602.000, i to ubedljivo najviše u Vrnjačkoj, potom i Sokobanji.
Većina banja beleži rast broja gostiju, u minusu su Sijarinska, Selters, Gamzigradska, Ribarska i Gornja Trepča.
Nepunih 20 odsto je rast broja gostiju i na planinama, gde je tokom prošle godine boravilo više od 551.000 gostiju, najviše na Zlatiboru (204.112) i Kopaoniku (115.359), dok je najveći rast broja dolazaka zabaležio Rudnik, čak 174 odsto.
Manje turista nego 2020. tokom prošle godine bilo je jedino na Staroj planini i Divčibarama.
Osmina stranih gostiju tokom 2021. došla je u Srbiju iz Bosne i Hercegovine, nekih 102.000, više od 58.000 gostiju bilo je iz Crne Gore, a 57.000 iz Nemačke, dok je iz Rusije stiglo više od 63.000 gostiju što je rast od 212 odsto.
Rast veći od 200 odsto prošle godine zabeležen je i u dolascima turista iz Brazila, Južne Afrike i Luksemburga. Manje gostiju tokom 2021. u odnosu na 2020. u Srbiji bilo je jedino iz Izraela, Kine i Bugarske.
Lj. B.
Foto: Beta/Dragan Gojić