Radna grupa Vlade Srbije razmatra produžetak važenja Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, čiji je rok do 10. februara. To znači da poskupljenja neće biti, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Vlada Srbije na sednici održanoj 30. novembra odlučila je da ograniči cene osnovnih životnih namirnica, tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine.
Dopunjenom Uredbom određeno je ograničenje cena na šećer kristal u pakovanju od jednog kilograma, brašno tip T-400 glatko upakovano do pet kilograma uključujući i pet kilograma, brašno tip T-500, takođe u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, jestivo suncokretovo ulje od jednog litra, svinjsko meso – but, kao i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti od litar.
Beograd — Borba sa omikronom u Srbiji i svetu se nastavlja, uz pojavu novih sojeva na koje upozoravaju naučnici.
Redovi ispred kovid ambulanti se ne smanjuju, a stručnjaci upozoravaju da bi početak drugog polugodišta mogao povećati broj inficirane dece, jer se omikron brzo širi.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović istakao je da pandemija još nije prošla i da je sada prisutna flurona, mešavina koronavirusa i gripa.
Poljoprivrednicima je ove godine na raspolaganju veliki broj konkursa za dodelu podsticajnih sredstava iz različitih izvora, samo ih iz državne kase ima oko 40. Postoji i čitav set mera iz Programa razvoja konkurentne poljoprivrede sa Svetskom bankom i IPARD 2.
Kako je rekao Marko Kesić, direktor Uprave za agrarna plaćanja, u toku su dva vrlo popularna poziva za investicije u fizičku imovinu primarnih poljoprivrednih proizvođača u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Javni poziv je oglašen 4. januara i traje do kraja februra. Poljoprivrednici mogu konkurisati za nabavku nove mehanizacije u biljnoj proizvodnji, u sektorima voća, povrća i žitarica.
– Podsticaji su u visini od 50 odsto vrednosti projekta, a maksimalan iznos koji može biti dodeljen je 800.000 dinara – kazao je Kesić.
– Minimalna investicija je 65.000 dinara.
Proizvođači mesa, mleka i pčelari imaju iste uslove konkurisanja. Od države mogu da dobiju do 65 procenata vrednosti investicije, ukoliko su u područjima sa otežanim uslovima rada.
– Samo za prvih nedelju dana pristiglo je 1.300 prijava za primarne biljne proizvođače, u vrednosti od 1,3 milijarde dinara i 151 zahtev od stočara, vredan 50 miliona – istakao je Kesić.
– Javni poziv za izgradnju ruralne infrastrukture raspisan je 11. januara. Na njemu učestvuju lokalne samouprave koje konkurišu za naselja do 10.000 stanovnika sa projektima vodosnabdevanja, razvoja putne mreže i izgradnju objekata za skladištenje i preradu poljoprivrednih proizvoda. Za te svrhe je obezbeđeno oko 400 miliona dinara i konkurs traje do 1. februara. Prošle godine prijavile su se 94 opštine.
Raspisan je i javni poziv za drugi krug podsticaja sa Svetskom bankom za ulaganja u imovinu stočara, za male i srednje proizvođače. Tu novac mogu da dobiju za gradnju objekata, farmi, kupuju opremu, mehanizaciju, a mogu da konkurišu i za traktore.
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je drugi javni poziv za podnošenje prijava za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu u 2022, a rok za podnošenje prijava je od danas do 23. februara. Ove subvencije namenjene su za primarnu stočarsku proizvodnju.
Ukupna vrednost investicija u individualnom poslovnom planu iznosi od 20.000 do 50.000 evra u dinarskoj protivrednosti.
Projekat pruža mogućnost korisnicima dobijanja bespovratnih sredstva u iznosu od 50 odsto od ukupne vrednosti investicije, sa pripadajućim porezima, 40 odsto kreditnog finansiranja u saradnji sa poslovnim bankama, uz svega 10 osto učešća.
Traktori uz velike dotacije
Srbija privodi kraju programski period IPARD 2 u okviru kojeg je do sada završeno 12 javnih poziva.
– Preostao je još jedan javni poziv koji će biti raspisan 7. februara i trajaće dva meseca – najavio je Kesić.
– To je javni poziv specijalizovan za kupovinu traktora, a na raspolaganju je budžet od oko 11 miliona evra, uz podsticaje u visini od 60 do 70 odsto.R.
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović izjavio je da Radna grupa Vlade Srbije razmatra produžetak važenja Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica.
“Rok važenja uredbe je do 10. februara. Imamo Radnu grupu i razmatramo da to produžimo za još jedan vremenski interval, dakle poskupljenja neće biti”, rekao je Nedimović gostujući na TV Prvoj.
Istakao je da na tržištu Srbije ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prihranu pšenice.
“Naredne nedelja stiže još 70.000 tona ureje, tako da ćemo imati i za kukuruz. Srbija će imati svih 400.000 tona veštačkih đubriva na raspolaganju”, najavio je ministar poljoprivrede.
Nedimović je rekao da će danas startovati mera državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva.
“Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoričnim kreditima do tri godine sa grejs periodom koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovarajus bankom, a država finansira kompletnu kamatu. Tako da vas tona đubriva ako je 920 evra, kada uzmete ovaj kredit i ako kupujet za keš, košta 850 evra, što znači da oko 70 evra po toni država plaća”, objasnio je Nedimović.
Druga mera pomoći je ukidanje carine od 10 odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih zemalja gde ovih đubriva ima dovoljno.
“Cena ureje je bila 620-630 dolara po toni pre tri-četiri dana u Konstanci i u Baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za tri-četiri dana i cene će još da padaju”, rekao je Nedimović.
Ministar je dodao da je trenutno cena pšenice za žetvu krajem juna i početkom jula već dostigla 28 dinara plus PDV, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Nedimović je izneo podatak kako je cena proizvodnje pšenice povećana za 50 do 56 procenata u donosu na prošlu godinu, ali je napomenuo da je cena pšenice na berzi povećana za 90 odsto.
Institut za istraživanje korupcije realizovao je projekat „Crna korupcijska značka“. U projektu su učestvovala tri grada Leskovac, Novi Pazar i Čačak. Analiza je pokazala da je Novi Pazar jedini svetli primer i jedini grad u Srbiji koji je otvoren za kritičku misao i antikorupcijske aktivnosti. Dokaza za to je više.
“Кao organizacija definisana „za istraživanje korupcije“, krajem prošle godine uočili smo da je interesovanje građana za političku korupciju povećano. To nas je navelo da realizujemo projekat „Crna korupcija značka“. Bio je to i lep primer funkcionisanja neformalnog MAF-a (Mali antikorupcijski front). Poneseni dosadašnjom saradnjom u projekat su se uključili Leskovac, Novi Pazar i Čačak”, naveli sui z Instituta za istraživanje korupcije
Metodologija pomenutog Instituta sadržala je nekoliko rizika, koji su pretili da projekat obesmisle.
Кao i više puta do sada, rizik su prihvatili i anketa je obavljena putem fb, kod onih koji ga koristei kod onih koji ga ne koriste. Uz sve te rizike, krenulo se sa “istraživanjem”. Nakon oglašavanja na fb-u i na šest lokalnih medija, predloga za gradove bilo je ukupno oko trideset.
Pančevo
Pokazalo se da je u Pančevu najveća korupcija, što zna većina građana. Grad Pančevo je pre više godina doneo LAP _(lokalni akcioni plan), ali komisiju nije osnovao. Na dopise Instituta za istraživanje korupcije u vezi sa tim odgovara nije bilo.
Da bi upotpunili sliku političke korupcije, komentari su ukrstšteni sa aktivnostima jedinica lokalnih samouprava (JLS) na planu borbe protiv korupcije i to samo u formalnom smislu, tj. da li su doneli Lokalni antikorupcijski plan (LAP) i osnovali Lokalnu antikorupcijsku komisiju. Na to su bile u obavezi predviđenoj za Poglavlje 23. Ta činjenica mnogo govori o stanju političke korupcije.
Čačak
Na tekst o izboru za Crnu korupcijsku značku koji je objavio portal Ozon presss Čačak, takođe je bilo tek nekoliko predloga. Među njima kao tema dominira „sudstvo“, koje se pominje u pet komentara. Jedan je prava mala studija o Ivanjici, a u tri se direktno navodi „Ivanjičko sudstvo“.
Leskovac
Stanje u Leskovcu je suprotno. Njihova JLS je, za razliku od Pančeva, hrabro raspisala konkurs za članove antikorupcijske komisije. Međutim, nije se javio ni jedan kandidat!? Pretpostavlja se da nije u pitanju nezainteresovanost građana za sprečavanje korupcije, već racionalna procena da „od toga neće biti ništa“. Tome u prilog ide i pragmatičnost meštana obližnjeg sela Кukulovce, koje je pre dve godine odbilo da na izborima glasa ukoliko im se pre toga ne asfaltira put. To su i ostvarili. Takva praktična primena vladavine prava definisana je smo „Autohtona škola vladavine prava – Кukulovce 2020“.
Novi Pazar
“Za kraj smo ostavili praktično jedini svetli primer i jedini grad u Srbiji – Novi Pazar koji je otvoren za kritičku misao i antikorupcijske aktivnosti. Dokaza za to je više”, kazali sui z Instituta za istraživanje korupcije. Naglasili su da je jedino ova JLS (jedinica lokalne samouprave) donela i LAP (lokalni akcioni plan) i oformila antikorupcijsku komisiju. Drugo, jedino u Novom Pazaru su dve antikorupcijske publikacije imale dostupan javni prostor. Jedina je RTV Novi Pazar izveštavala o promocijama publikacija. Jedine javne ustanove (Muzej i Biblioteka) su primile nadležne iz Instituta za istraživanje korupcije i posebno su istakli da ih je primio i gradonačelnik Nihat Biševac.
“ O srdačnosti u Novom Pazaru je izlišno govoriti, ali beležimo njegovo kazivanje, da je protiv svake vrste korupcije, da ništa ne skriva i da će ispitati svaki slučaj korupciji za koji sazna. Deluje kao da ste na drugoj planeti. No, i Novi Pazar ima svoje probleme, pa i korupciju”, kazali su nadležni iz Instituta.
Dok Pančevci, Leskovčani, Čačani i Pazarci postaju sve svesniji svoje moći, nezavisni lokalni mediji razbijaju korupcijske tvrđave.
Institut za istraživanje korupcije zahvaljuje mnogobrojnim građanima, partnerima, OCD, aktivistima i lokalnim medijima koji su bezrezervno podržali pomenuto istraživanje. Najavljuju da će i u ovoj godini nastaviti sa svim antikorupcijskim aktivnostima.
