Agroekonomski analitičar Milan Prostran čitav radni vek bavio se osetljivim pitanjima agrarne politike. Na različitim funkcijama u saveznoj vladi (SFRJ) proveo je 25 godina, a svoju karijeru nastavio je u Privrednoj komori Jugoslavije, a kasnije i Privrednoj komori Srbije, gde se posvetio ovom sektoru kao sekretar za poljoprivredu.
Pokušavajući da odbrani agrar kao najrealniji sektor privrede Srbije, sakupljao je argumente kako u zemlji, tako i u svetu, izučavajući američku i evropsku poljoprivredu. Od prvog zelenog plana iz 1972. godine, pa do brojnih naučnih radova, preokupacija ovog agroekonomskog analitičara ostali su ekonomski položaj malih i srednjih farmera, aspekti finansiranja poljoprivrede, savremene agrotehničke politike i uopšte bolje razumevanje ovog sektora, koji prema njegovom mišljenju, u ukupnom budžetu Republike Srbije, mora da ima bar onoliko učešće koliko poljoprivreda učestvuje u kreiranju bruto društvenog proizvoda, a koji je sada za tri-četiri procenta manji.
Pitali smo Milana Prostrana, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2021. godinu?
– Događaj godine su, pre svega, visoke cene svih sirovina na svetskom tržištu, kao globalni problem, a posebno poljoprivrednih proizvoda, kojima se kraj ne nazire bar još godinu dana. Rast cena verovatno u narednom periodu neće ići u tako visokom procentualnom delu, ali će i dalje to biti događaj dana i godine.
Ličnost godine
– To su naši poljoprivredni proizvođači koji su u jednoj teškoj godini, kako klimatskoj, tako i ekonomskoj, ipak ostvarili solidan fizički rast poljoprivredne proizvodnje. Fondove su napunili hranom da mi kao država možemo da izdržimo i svakako jedan deo izvezemo. Nosioci tog rezultata su, pre svega, primarni poljoprivredni proizvođači, posebno srednja i mala gazdinstva, koja su i u ovim teškim uslovima opstali.
Najbolji poslovni potez godine
– To što je država pokušala ekonomskim merama da smiri cenovni trend koji je zaista zabrinjavajući, bez obzira što to nije popularno u uslovima liberalnog kapitalizma i slobodnog tržišta. Rekao bih da je država, pre svega sa trgovcima, napravila “prećutni” dogovor, da cene osnovnih prehrambenih proizvoda bar u narednih šest meseci ne rastu nekim velikim tempom. To je, po meni, jedan iznenađujući potez države, koji je dobar. Nikada nisam očekivao da će posle 2001. godine, kada su ukinute garantovane cene poljoprivrednih proizvoda i kada je praktično zakon o cenama potpuno “skinut”, doći do ovakvog poteza, koji treba razumeti u ovim vanrednim oklnostima.
On nije popularan za prerađivače i, naravno, za trgovce, ali država bi mogla nekom vrstom kompenzacije u narednom periodu – kroz poresku politiku ili kroz neke druge olakšice, da taj umanjeni dohadak zbog držanja cena pod kontrolom nadomesti.
Poslovni promašaj godine
– Ono što je već dugogodišnji promašaj je slabo upravljanje poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu države. Dakle, gazdovanje države nikada nije bilo na adekvatnom nivou i država bi morala da uvede mnogo više reda. Generalno, odnos prema poljoprivrednom zemljištu je već više od 20 godina nedomaćinski i neadekvatan. Od neprimerene privatizacije tog osnovnog životnog resursa, pored vode i vazduha, pa nadalje, sve to ostavlja velike posledice.
I dalje ostaje otvoreno pitanje kako upravljati i održati plodnost zemljišta jer to je ono na čemu treba bazirati i agrarnu politiku i, naravno, našu ukupnu ekonomsku politiku jer bez poljoprivrednog zemljišta bismo još više upadali u problem globalne krize koja će trajati ko zna koliko dugo, a koju će bogati bolje iskoristiti, dok će siromašni sve više postajati deo nekog kolonijalnog sveta, koji niko ne bi želeo da doživi.
Očekivanja u 2022. godini
– Poljoprivredna 2022. godina počela je dosta dobro. Ona uvek kod nas, po nekom pravilu, počinje 1. oktobra tekuće godine i završava se 1. oktobra naredne, a u EU od 1. jula tekuće do 1. jula naredne godine. Zbog relativno povoljnih klimatskih uslova ona je počela dosta dobro, pogotovo kada su u pitanju osnovni proizvodi u jesenjoj setvi. Dakle, pšenice je zasejano na više od 600.000 hektara, u dobrom je stanju, uz dosta skromnu agrotehniku, koja će imati negativne efekte na neku višu produktivnost.
Sa tom jesenjom setvom smo uz malu upotrebu đubriva, skromnu obradu zemljišta, ipak počeli i u ovim nepovoljnim klimatskim i ekonomskim uslovima dosta dobro i ovu proizvodnu godinu. Od toga će zavisiti da li će naši farmeri imati novca da kupe mineralna đubriva za prolećnu setvu i prehranjivanje jesenjih useva i da li će im država priteći u pomoć i izvršiti neku vrstu regresiranja mineralnih đubriva čija je cena otišla do neviđenih razmera, pre svega zbog visoke cene gasa, koja iz dana u dan pravi cenovnu senzaciju i tome se ne vidi kraj.
Autor: Marija Jovanović
Foto: Youtube printscreen
