Author: Biljana Veljovic

 Muzej “Ras” uz podršku Ministrastva kulture i informisanja organizuje niz edukativnih radionica pod nazivom “Digitalna transformacija bibliotečkog rada i digitalizacija rukopisne građe”.

Na današnjem otvaranju prve radionice ovog veoma važanog projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja,a  koja je bila veoma posećena, govorili su stručnjaci iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” Doc. dr Adam Sofronijević i dr Aleksandra Trtovac. Dirktor novopazarskog muzeja “Ras” Fuad Baćićanin izrazio je zadovoljstvo što su ova dva vrsna stručnjaka danas prenela svoje znanje prisutnima.

“Veliko je zadovoljstvo biti u Novom Pazaru i pričati o digitalizaciji u kulturi i to je veoma važna tema”, kazao je Doc. dr Adam Sofronijević. On je istakao da  našim institucijama  kulture predstoji digitalna transformacija i da je to veliki zadatak na kome će se raditi u budućnosti, a da  je muzej “Ras” iz Novog Pazara institucija koja prednjači u ovom segmentu u ovom delu Srbije.

Dr Aleksandra Trtovac iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” iz Beograda je istakla da su ovakve radionice važne, ne samo za stručne radnike biblioteka i muzeja, već i za studente i  lokalno stanovništvo zato što i šira lokalna zajednica može da učestvuje u procesima digitalizacije i da imaju veliku korist od onoga što je digitalizovano. Na radionicama sa temama iz pomenutih oblasti koje će se realizovati tokom ovog i sledećeg meseca, predavanja će održati i stručanjaci iz Novog Pazara.

B.V.

Najmanje troškove grejanja imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa, a najveće oni koji koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje, objavila je danas Agencija za energetiku Srbije.

Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, grejanje tim energentom stana od 60 kvadrata tokom cele zimske sezone koštaće 42.000 dinara.

Troškove od 42.400 dinara imaće domaćinstva koja koriste drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama od 5.150 dinara po kubiku i ukoliko imaju peći veće efikasnosti.

Veće troškove, 68.600 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo – 7.050 dinara po kubiku i imaju peći niže efikasnosti.

U odnosu na prirodni gas i jeftinije drvo, nešto su veći troškovi grejanja na ugalj – od 49.000 do 52.000 dinara.

Građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi iznose oko 72.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 56.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose oko 78.000 dinara.

Troškovi grejanja korišćenjem električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje su 141.500 dinara za električnu energiju, 130.000 za propan butan gas, odnosno 134.000 dinara za lož ulje.

U poređneju sa prethodnom godinom najviše su povećane cene lož ulja, za 54 odsto, i peleta, za 22 odsto, dok su drvo i propan butan gasa poskupeli za oko 10 idsto, navela je Agencija za energetiku

Beta

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je danas da pozdravlja uvođenje kovid propusnica, ali je naveo da su morale ranije da budu uvedene i da je “nezadovoljan i tužan jer ne misli da će to biti dovoljno”, i da je medicinski deo Kriznog štaba za borbu protiv korone još ranije predlagao da oštrije mere.

“Epidemiološka situacija se razvila u praktično katastrofalnu, jer nigde nemao siguran ležaj baš potpuno za pacijente, dakle moraju ranije da se otpuštaju pacijenti da bi se dobio prostor. Situacija je jako, jako loša”, rekao je Kon za TV Prva.

Kon, koji je i član Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv epidemije korona virusa, rekao i da očito nema brzog načina da se poveća broj vakcinisanih građana u Srbiji kako bi stekli kolektivni imunitet.

“Mi smo tražili da se sve praktično što radi zatvori u 17.00 – prvenstveno prodavnice, tržni centri, kafići i da bude otvoreno samo ono što je za namirnice, lekove i gorivo. Takođe u zabranu javnog okupljanja iznad pet lica”, rekao je Kon o stavu medicinskog dela Kriznog štaba.

Kako rekao, medicinski deo tražio je i da se “snažno radi na vakcinaciji”, u čemu se jednio složio sa ostalim članovima Kriznog štaba, jer je jedni izlaz iz ove situacije masovna vakcinacija.

Govoreći o kovid propusnicama, on je rekao da je neophodno pooštravanje kontrole, a kako je dodao, medicinski deo Kriznog štaba tražio je i da bude javno objavljivano ko krši mere.

On je rekao da svi zaposleni u ugostiteljskim objektima, koji su angažovani na mestima gde su posle 22.00 neophodne kovid propusnice, moraju da ispunjavaju uslove za njih.

Prema njegovim rečima virus se “žestoko spustio u cirkulaciji” među decom, tako da su neka na respiratoru, i da je “legitimno pitanje, o čemu je juče započeta rasprava, da li je trenutak da se razmišlja o onlajn nastavi”.

“To zavisi od podataka, procene. Još uvek su podaci iz prosvete takvi da pokazuju da su se deca prvenstveno zaražavala u porodici, pa donose virus u školu ne znajući”, rekao je Kon.

On je naglasio da su “motor” svake respiratorne epidemije kolektivi – školski, radni, sportski, slavlja, svadbe, noćni klubovi.

Beta

Načelnica anesteziologije u KBC “Dr Dragiša Mišović” dr Duška Ignjatović kaže za RTS da se u toj ustanovi leči više od 300 pacijenata i da je bolnica puna “od podruma do krova”. Ove mere se očigledno ne poštuju i ne kontrolišu, nešto mora da se uradi, ističe doktorka.

Dr Duška Ignjatović je, uoči održavanja sednice Kriznog štaba, članovima poslala jasnu poruku: “Neophodno je da se osmele i donesu neke drugačije mere. Ove mere se očigledno ne poštuju, ne kontrolišu ne sankcionišu”.

Istakla je da Srbija mora da se ugleda na zemlje koje su uvele stroge mere i imaju rezultate, poput Italije.

– Prošle godine smo se svi pribojavali italijanskekog scenarija, sada bih da se ugledamo na sadašnji scenario: preko 80 odsto vakcinisanih, uvedene kovid propusnice. Moramo stati na put transmisiji virusa, imamo tri miliona građana među kojima su ili bolesni ili nisu vakcinisani, virus cirkuliše, ide zima, ljudi su u zatvorenom – ukazala je načelnica anestezije gostujući u Dnevniku RTS-a.

Rekla je da ne razume one koji su protiv uvođenja kovid propusnica i da ne vidi problem u tome.

– Imamo pun autobus ljudi koji umre od kovida, svakodnevno sahranjujemo 50 ljudi, to su zvanični podaci, ne pričamo o ljudima koji ne stignu do lekara, koji se nisu javili, gde nije prepoznat kovid. Zbog toga što mi ne želimo da se uzmemo u pamet – rekla je dr Duška Ignjatović.

Dodala je da se u KBC “Dragiša Mišović” leči desetak trudnica i tri porodilje, koje su prevremeno porođene.

“Davali smo lekove da sazru pluća, da se uradi carski rez. Te trudnice se bore za život, ’93. i ’98. godište. Ne znamo kako će se ta borba završiti”, navela je načelnica anestezije u KBC “Dr Dragiša Mišović”.

Bolnica je prepuna

Navela je da lekarima nije mesto da leče ljude ako ne veruju u ono za šta su se školovali ili ako žele da leče biljkama i kapima.

“Zovu me prijatelji i kažu da im lekar nije dao vakcinu ako su alergični na penicilin. To je neznanje, bruka”, istakla je dr Duška Ignjatović dodajući da agresivnijom kampanjom za vakcinaciju treba stići i do ljudi u ruralnim sredinama.

KBC “Dr Dragiša Mišović” je gotovo dve godine u kovid režimu, a prema rečima doktorke non-stop je “puno od podruma do krova”. Trenutno se leči više od 300 pacijenata, od kojih je 70 na intenzivnoj nezi. Preko 90 odsto njih je nevakcinisano, kaže načelnica anesteziologije u “Mišoviću”.

“Dok se bore za dah i dok su svesni svi kažu da nisu sanjali da ovo ovako izgleda, osećaju na svojoj koži koliko je teško. Čim izađemo, vakcinisaćemo se, kažu, ali ne izađu svi iako mladi zdravi do tada, ne izađu, nemaju drugu šansu. Imali smo izbor da se vakcinišemo, trebalo je to uraditi u kratkom roku, to smo propustili. Iako je kasno, hajde da ne razvučemo to na dve-tri godine, ne možemo raditi samo kovid”, napomenula je dr Duška Ignjatović.

Dodaje da mnogo faktora utiče na to da li će neko da razvije tešku kliničku sliku, ali da ima i mladih, pa i dece koja tokom lečenja zahtevaju kiseonik.

“Potvrđeno je da i potpuno zdravi ljudi mogu da je razviju i da se iz dana u dan urušavaju, mi radimo sve što imamo na raspolaganju, mi utičemo na taj tok bolesti, ali nekada ne možemo”, navela je dr Duška Ignjatović.

RTS

FOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA