Author: Biljana Veljovic

Kulturni centar “Damad” uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Grada Novog Pazara, realizuje projekat pod nazivom “Ispleti sama svoju mrežu” . Inicijator pokretanja projekta je predsednica Skupštine Anela Halilović Šemsović koja je inače posebno zainteresovana za bolji položaj žena u društvu, odnosno rodnu ravnopravnost. Na javni poziv, koji je već otvoren, mogu se javiti sve žene sa ruralnog područja, kojima je ustvari i namenjen ovaj projekat.

“Kulturnom centru “Damad” je jako značajno da ima mogućnost da posveti deo aktivnosti ženama, naročito onima koje se klasifikuju kao višestruko marginalizovane, tj žene sa ruralnog područja i mi mislimo da je podrška ženama uvek dobrodošla u svakoj varijanti”, kazala je direktorka KC “Damad” Zibija Šarenkapić.

Projekat će se sastojati od nekoliko radionica na kojima će se korisnice upoznati sa konceptima rada na pametnim uređajima a on da i obučavati kako da ih koriste. “Želimo da sve žene, naročito sa ruralnog područja, budu ravnopravne članice internet zajednice. Da nauče kako da pristupe e upravi, naprave svoj korisnički nalog, zakažu terni kod lekara i slično a to je ono što većina njih ne zna da uradi”, rekla je koordinatorka projekta Sabina Jusufović.

Planirano je da učešće u projektu uzme 90 žena mada će, ukoliko uslovi to budu dozvoljavali zbog epidemiološke situacije, biti uključeno i više njih ako bude pokazano interesovanje.

B.V.

Naučnici su ustanovili zašto se zbog kovida na prstima pojavljuju fleke koje podsećaju na promrzline. Naučnici veruju da mogu da objasne zašto neki ljudi koji imaju kovid razviju stanje koje podseća na promrzline na palčevima, ali i na ostalim prstima. Kovid palac nastaje kao nuspojava kada organizam kreće u napad da se bori protiv virusa. Istraživači kažu da su precizno odredili koji delovi imunog sistema su uključeni. Otkrića, objavljena u Britanskom žurnalu o dermatologiji, možda mogu da pomognu u lečenju ovih simptoma.

Šta je kovid palac?

Može da se dogodi kod ljudi bilo koje starosne grupe, ali se češće dešava kod dece i tinejdžera.

Nekima ovo stanje nije bolno, ali neke osip svrbi, prsti im otiču i pojavljuju se žuljevi.

Sofija, koja ima 13 godina i živi u Škotskoj, jedva je uspevala da hoda i nosi obuću kada je dobila kovid palac početkom ove godine.

Tokom leta, kako je rekla je za BBC Škotska, morala je da koristi invalidska kolica u dužim šetnjama.

Ovo stanje utiče na kožu, obično na palčeve, ali nekada i na prste koji pocrvene ili postanu ljubičasti.

Neki ljudi razviju bolne grudvice ili im na tom mestu koža postane jako gruba.

Može se pojaviti i gnoj?

Kod nekih stanje kovid palac traje mesecima, a kod nekih nedeljama.

Često nemaju nikakav klasičan kovid simptom, poput upornog kašlja, povišene temperature ili gubitka čula mirisa i ukusa.

Zašto se to dešava?

Najnovije studije, zasnovane na testovima krvi i kože, pokazuju da na to stanje utiču dva dela imunog sistema.

Oba dela podrazumevaju mehanizme koje telo koristi u borbi protiv korona virusa.

Jedan je antivirusni protein koji se zove interferon tip 1, a drugi je tip antitela koje greškom napada sopstvene ćelije i tkiva, a ne samo invazivni virus.

Ćelije oblažu male krvne sudove i snabdevaju zahvaćena područja, kažu istraživači sa univerziteta u Parizu.

Istraživači su proučavali 50 ljudi za koje se pretpostavljalo da imaju kovid prst od 2020. godine i 13 drugih slučajeva koji su imali stanje slično promrzlinama koje nisu povezane sa kovid infekcijom, jer su se dogodile pre početka pandemije.

Nadaju se da će njihova otkrića pomoći pacijentima i doktorima da bolje razumeju ovo stanje.

Britanski podijatar doktor Ivan Bristov rekao je da za većinu – poput običnih promrzlina koje se obično vide tokom hladnih perioda i kod ljudi koji imaju problema sa cirkulacijom – lezije obično nestanu same od sebe.

Ali nekima je potrebno lečenje kremama i drugim lekovima.

„Potvrda uzroka pomoći će u razvoju novih efikasnijih tretmana”, rekao je on.

Doktorka Veronika Batail, konsultantkinja dermatologije i portparolka Britanske fondacije za kožu, kaže da se kovid palac češće pojavljivao u ranoj fazi pandemije, a ređe u talasu Delta soja.

To bi mogla biti posledica vakcinacije ili zaštite koja je nastala zbog sve više preležanih slučajeva.

„Posle vakcinacije ovo stanje se retko pojavljuje”, dodala je.

Kožni problemi povezani s kovidom mogu se pojaviti i biti prisutni prilično dugo posle akutne infekcije i kod ljudi koji nemaju drugih simptoma, pa se ponekad ne uspostavi veza s virusom, rekla Batail.

Britanska fondacija za kožu ima i spisak kožnih oboljenja koja bi mogla biti povezana sa kovidom.

BBC News | Mišel Roberts – Urednica

kovid palacChris Curry/Getty

Kvar bojlera može biti koban po ljudski život, a stručnjaci i majstori preporučuju obavezno isključivanje bojlera pre kupanja, kao i redovno održavanje, čišćenje i servisiranje.
Gluvo je doba noći, negde oko tri sata iza ponoći.
Jak prasak poput eksplozije bombe probudio je Tijanu Dušej Ristev iz dubokog sna. Sa kreveta iz dnevne sobe imala je jasan pogled na vrata kupatila, ispod kojih je počelo da izlazi nešto nalik dimu.
„Uspaničila sam se, skočila iz kreveta i izašla na hodnik zgrade”, priseća se novinarka iz Beograda neprijatnog događaja od pre osam godina. Njen primer je samo jedan u nizu do kakve neprijatnosti može da dovede kvar bojlera, dok neka oštećenja, nažalost, mogu biti kobna i po ljudski život.
Pre četiri godine stanovnik sela kod Niša poginuo je za vreme tuširanja, dok je kvar na bojleru verovatno usmrtio i dvoje mladih u selu kod Užica, početkom ove godine.
U Obrenovcu su pre nekoliko dana stradale i dve devojčice od strujnog udara, ali još nije utvrđeno šta ga je izazvalo, iako se sumnjalo na bojler.
Oktobra 2020. godine povređeno je čak 11 ljudi od toga troje dece kada je eksplodirao bojler u stanu u beogradskom naselju Čukarica.
Kako bi se izbegli ovakve neželjeni događaji, stručnjaci i majstori, savetuju obavezno isključivanje bojlera pre kupanja, kao i redovno održavanje, čišćenje i servisiranje.
Termostat nikad na trojku
Dok je dim iz kupatila kuljao, Tijana je jurila po spratu i uspaničeno zvonila susedima u nadi da će joj neko pomoći.
Ubrzo se na stepenicama pojavio komšija sa višeg sprata i pitao šta je tako jako puklo.
„Bilo me je strah da uđem u stan, pa je on ušao.
„Doviknuo je samo da moramo da isključimo vodu, jer će mi kupatilo poplaviti”, kaže novinarka.
Pošto je situacija delovala mirno, ohrabrila se i ušla u stan.
Na zidu je videla rupu tik ispod bojlera odakle je izlazila vrela voda.
„Izgleda te je spasao ovaj ventil”, rekao joj je komšija.
Nekoliko sati kasnije, stigli su i majstori koji su joj objasnili sistem rada kod ovog električnog uređaja i kako da ne dođe do veće nesreće.
Bojler je bio nov i nezgoda se, navodi Tijana, verovatno dogodila jer je termostat bio podešen na trojku, kako bi se brže zagrejala voda.Pri odlasku su joj rekli da termostat uvek treba da bude na sredini.
„I dalje strepim od bojlera”, kaže ona.
Obavezno isključiti bojler pre kupanja
Mnogi stanovici Srbije ne gase bojler pre ulaska u kadu i smatraju da je reč o nepotvrđenoj teoriji.
Međutim, stručnjaci i majstori tvrde da bez obzira da li je polovan ili nov, bojler se mora isključiti pre kupanja.
„Dok je neko u kadi grejač može da probije, da crkne i preko vode, koja je odličan provodnik struje, strujno kolo bi se zatvorilo i, normalno, preko tela onoga ko je u kadi.
„To je automatski strujni udar, najčešće sa smrtnim ishodom”, govori za BBC na srpskom Vasko Nenadović, majstor iz Beograda.
Iako se to „u školi uči”, njegovo iskustvo pokazuje da se slabo ko se toga pridržava.
Sigurnosno trojstvo
Svaki bojler ima tri sistema zaštite – radni termostat na kome se podešava temperatura, sigurnosni termostat, skriven u unutrašnjosti kazana, koji reaguje u slučaju da prvi zakaže i sigurnosni ventil na desnoj cevi za hladnu vodu.
Do havarije dolazi kada neki od ovih sistema zakaže.
Ukoliko kazaljka na termometru ostane zaglavljena u desnom, crvenom delu ili kroz slavinu umesto tople, teče vrela voda i izlazi para, to je znak da su termostati neispravni.
Kvar je na vidiku i kada curi ili kaplje voda iz sigurnosnog ventila, koji, kako kaže Nenadović, služi da „zaštiti kazan da ne eksplodira, regulišući pritisak”.
„To su tri osnovne stvari koje svako može da vidi i da proceni da nešto nije u redu i tu odlaganja nema, odmah se poziva majstor ili se isključuje bojler na prekidaču”, naglašava on.
Međutim, stanari uglavnom zovu majstore tek kada grejač prestane da radi.
Njegov kvar takođe može da uzrokuje i kamenac, kao i „nizak napon električnih mreža”.
Za 30 godina koliko se bavi ovim poslom, Vasko Nenadović se samo jednom susreo sa bojlerom koji je bio pred pucanjem.
Bilo je to u stanu jedne starije žene, koja zbog demencije dugo nije primećivala brojne kvarove na njenom bojleru.
„Kazaljka je zakucala u crveno, a para šištala kako kroz česmu, kada se pusti vrela voda, tako i na sigurnosnom ventilu”, priseća se majstor.
Starom, zarđalom bojleru nije bilo spasa, pa je završio na smetlištu.
Više se, kaže, nije susretao sa toliko oštećenim bojlerima, ali jeste sa još starijim primercima.
Jednom prilikom je naleto na „muzejski primerak” iz 1950-tih.
„Svi bojleri imaju izolaciju ili od staklene vune, to su ovi kvaliteniji, ili pur pena i stiropor, dok je ovaj je imao izolaciju od plute, to sam prvi put u životu video”, priseća se Nenadović koji se od 1991. bavi popravkom ovih uređaja.
Dodaje da iako ima mnogo starih i zapuštenih bojlera po Beogradu, „na svu sreću” ne dešava se često da neki od njih eksplodira.
Preporuka majstora

Redovno servisiranje jedan je od recepata kako prenebregnuti neprijatne situacije do kojih može da dovede kvar na bojleru.
Podrazumeva čišćenje kamenca, ugradnju magnezijmske anode – šipka koja sakuplja kamenac i, ukoliko je potrebno, zamenu grejača.
Nenadović kaže da servis – koji obuhvata „ruke i materijal” košta 3.000-3.500 dinara ako se menja samo anoda, dok je cena za oko 1.000 dinara viša kada se menja i grejač.
„Svaki bojler, i oni nižeg ranga (jeftiniji) uz redovno održavanje i servisiranje može da posluži i desetak godina”, dodaje majstor.
Pored toga, njegova preporuka je i kupovina bojlera sa prohromskim (nerđajući čelik), pre nego onog sa emajliranim kazanom.
„Ljudi su bezbedni u svakom slučaju, bilo da kupe jeftiniji ili skuplji, tu nema neke velike razlike, ali je radni vek bojlera duži kod tih sa prohromskim kazanom”, savetuje Nenadović.

(BBC News, 10.07.2021)
Nemanja Mitrović – BBC novinar
BojlerBBC/Predrag Vujić