Author: Biljana Veljovic

Sudski sporovi građana sa bankama o troškovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodišnje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da naplaćuju te troškove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i domaće i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

„Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka“, navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.

Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta“, upozoril su autori MAT-a.

Poskupljenje kredita i pad BDP

U njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.

Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od četiri odsto.

Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.

Pitanje stabilnosti kursa

Upozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto Priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara.

„Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka“, smatraju autori MAT-a.

Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tražnja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje država emituje. Tražnja bi izostala i od strane domaćih banaka, koje bi u slučaju gubitaka izazvanih umanjenjne prihod apo sonovu naplate troškova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slučaju, država bi morala da emituje hartije od vrednosti po višestruko većim kamatnim stopama i da time privlači špekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik.

„S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje“, procena je autora MAT-a.

Autor:Beta

Banka, šalter, klijent, enterijer banka, bankarstvoIzvor: Shutterstock

Ministarstvo privrede saopštilo je danas, kao što je i najavljeno, da je raspisan javni poziv za prijavljivanje za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije.

“Svi zainteresovani mogu da se prijave elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi, od 15. oktobra ove do 31. januara naredne godine. Obveznik fiskalizacije za finansijsku podršku može da se prijavi samo jednom tokom trajanja Javnog poziva, te je neophodno da pre apliciranja izvrši prijavu svih prodajnih mesta, što takođe može da učini preko portala ePorezi”, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako dalje stoji “svi obveznici dobiće po 100 evra po prodajnom mestu i 100 po fiskalnom uređaju, a ta suma će biti uvećana za 20 odsto za one koji nisu u sistemu PDV-a.”

Ministarstvo privrede sredstva je obezbedilo kroz Program finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, a u okviru podrške fiskalizaciji koju sprovodi Ministarstvo finansija.

Ministar finansija Siniša Mali je naveo da se izašlo u susret privrednicima, pa je uveden prelazni period u kome će moći da rade postojeće i novo rešenje, od 1. novembra do kraja aprila naredne godine.

“Sve troškove uvođenja novog modela fiskalizacije pokriće država. Predviđeno je da 100 evra u dinarskoj protivvrednosti bude uplaćeno za svako prodajno mesto i 100 evra za svaki fiskalni uređaj. Takođe, oni koji nisu u sistemu PDV-a dobiće iznos veći za 20 odsto. U potpunosti verujem u ovaj sistem i ubeđen sam da će nam se isplatiti u roku od godinu dana”, rekao je on nedavno gostujući na televiziji Pink.

“Кo želi da iskoristi ove subvencije prijavljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti od 15. oktobra i trajaće do kraja januara – naveo je Mali.

Prema njegovim rečima krenule su i pripreme za elektronske fakture, pa će od 1. januara sledeće godine svi subjekti u javnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronske fakture, a do kraja sledeće godine to će važiti i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji su u sistemu PDV-a.

Ministar je dodao da će novi sistem fiskalizacije unaprediti poslovanje, a njime pokazujemo i da idemo u korak sa vremenom.

(Kurir.rs)

Foto: Shutterstock

Budimpešta – Mađarska dobija gas iz Ukrajine i danas, saopštio je operator mađarskog gasovoda FGSZ, ali je odbio da imenuje trgovinsku kompaniju koja isporučuje gas, javlja Rojters.

Ruski Gasprom, prema dugoročnom sporazumu sa Budimpeštom o snabdevanju gasom koji je stupio na snagu u petak, sada isporučuje gas Mađarsko preko Srbije i Austrije umesto preko Ukrajine.

FGSZ je potvrdio Rojtersu da je 1. oktobra na cevovodu u Srbiji pušten u rad novi interkonektor.

“Ako neko (trgovinsko) preduzeće prima gas preko Ukrajine, ono može da nastavi da koristi gasovod koji ide preko Ukrajine, a trenutni podaci o isporukama pokazuju da iz Ukrajine danas stiže slična količina gasa kao preko novog gasovoda iz Srbije”, naveo je FGSZ u saopštenju.

Dodaje takođe da kao operator prenosnog sistema ne može da otkrije identitet trgovinske firme koja je u to uključena.

Iz FGSZ-a su naveli da, pored Gasproma, Mađarskoj gas isporučuju desetine firmi preko različitih ruta, od kojih je jedna i ukrajinski gasovod.

Sergij Makogon, šef ukrajinskog operatora za tranzit gasa, napisao je u postu na Fejsbuku da Gasprom nije nastavio tranzit gasa preko Ukrajine za Mađarsku.

“Trenutno postoji mali protok gasa iz Ukrajine u Mađarsku, ali to nije tranzit, to je reeksport gasa evropskih trgovaca koji zalihe čuvaju u ukrajinskim podzemnim skladištima”, naveo je on.

Odluka Gasproma da transportuje gas Mađarskoj preko Srbije i Austrije, a ne preko Ukrajine, lišava Kijev prihoda od tranzitnih taksi i takođe onemogućava ukrajinski reverzibilni uzvoz gasa iz Mađarske, što je ta zemlja praktikovala od 2015. kao način da ne kupuje gas direktno od Rusije, navodi britanska agencija.

Nezadovoljstvo zbog novog mađarskog gasnog sporazuma sa Gaspromom prelilo se u bilateralni spor između Kijeva i Budimpešte, čiji su odnosi već zaoštreni povodom upotrebe mađarskog jezika u ukrajinskim školama.

gasovod,tecni, gas

Izvor: Pixabay, ilustracija