Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Struja duplo skuplja za privredu

    Struja duplo skuplja za privredu

    Privreda u Srbiji, za razliku od domaćinstva, električnu energiju kupuje na slobodnom tržištu i njena vrednost ove godine stabilno raste u odnosu na lane – čak do 60 odsto, pišu danas “Večernje novosti”.

    Kupci koji tek sada zaključuju ugovore za 2022. godinu u ovom trenutku ne mogu da dobiju kilovate ispod 105 evra po kilovat satu.

    To je regionalna cena sa tendencijom rasta do kraja godine.

    Evropska berza, a time i cene električne energije u Srbiji, reaguju na sve veću naknadu za emisiju ugljen-dioskida prilikom proizvodnje uglja. Cena je trenutno dostigla 60 evra po toni uglja. Tu cenu nisu uspele da izdrže pojedine termoelektrane u okruženju i ugašene su.

    Elektroprivreda Srbije (EPS) ne plaća naknadu za emisiju ugljen dioskida i njeno poslovanje nije oterećeno ovim nametom. Cene električne energije za privredu u Srbiji formiraju se na slobodnom tržištu, pa s obzirom na rast na berzi raste i vrednost kolovata, navele su “Novosti”.

    IZVORVEČERNJE NOVOSTI

    Podeli
  • Ko sada kupuje novi automobil mora biti spreman da plati više

    Ko sada kupuje novi automobil mora biti spreman da plati više

    U Nemačkoj je inflacija nastavila da raste. Jedan od razloga su globalni problemi u nabavci sirovina i poluproizvoda. Zbog toga su proizvođači automobila Opel i Ford privremeno zatvorili neke fabrike.

    Ko sada kupuje novi automobil mora biti spreman da plati više. Jer, prema aktuelnoj analizi automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera, nova vozila su u proseku poskupela za 360 evra. On kao razloge navodi manji broj registracija na jedan dan – način na koji prodavac kupcu novo vozilo može ponuditi znatno jeftinije, manje popuste kod 30 najtraženijih novih modela te sve više hibridnih i električnih automobila.

    No glavni je razlog nestašica poluprovodnika s kojom se automobilska industrija sve teže nosi. “Manja ponuda automobila dovodi do rasta cena”, pojašnjava šef instituta Center automotiv riserč (Center Automotive Research, CAR) iz Duizburga.

    Opel i Ford obustavili proizvodnju u nekim fabrikama

    Koliko su ti problemi ozbiljni pokazalo se već prošlih sedmica, kada su razni proizvođači najavili skraćeno radno vreme za zaposlene.

    U četvrtak su Opel i Ford saopštili da gase proizvodnju u pojedinim fabrikama jer nemaju delova da kompletiraju vozila.

    “Svetska automobilska industrija je u posebnom stanju zbog uporne pandemije i nestašice poluprovodnika“ saopštila je grupacija Stelantis, vlasnik Opela. “U tako zahtevnim i nesigurnim vremenima, Stelantis planira prilagođavanje proizvodnje.”

    Opel stoga privremeno zatvara pogon u Ajzenahu sa 1.300 radnika, koje šalje na skraćeno radno vreme. Iz Opela nisu precizirali koliko dugo će proizvodnja stajati, ali su rekli da početkom iduće godine očekuju da nastave sklapanje modela grendlend, pod uslovom da bude delova.

    Istovremeno, Ford je saopštio da proizvodnju fijeste u svojoj fabrici u Kelnu planira da zaustavi najmanje do 31. oktobra. U fabrici fijeste zaposleno je oko 5.000 ljudi, od petnaestak hiljada koji rade u svim Fordovim pogonima u gradu.

    Korona i dalje stvara velike problem

    Nestašica sirovina i poluproizvoda utiče na rast cena i u drugim industrijskim granama. I zato je u septembru inflacija u Nemačkoj porasla na 4,1 posto. To je najviša inflacija u skoro 30 godina.

    Statističari ističu da je to takođe i posledica vremenski ograničenog smanjenja poreza na dodatu vrednost i niskih cena energenata za vreme krize 2020. Jer, poskupljenje se meri u odnosu na prošlu godinu – dakle u ovom slučaju u odnosu na godinu u kojoj su cene u određenim segmentima bile znatno niže.

    No razlog rasta inflacije su i nestašice i povećana potražnja jer ljudi zbog korona-krize novac nisu mogli potrošiti negde drugde – na putovanja i izlaske. Zato su više trošili na kupovinu stvari ili opremu za rad od kuće.

    U automobilskoj i elektronskoj industriji pre svega nedostaje poluprovodnika, u građevini nema dovoljno drveta, čelika i plastike – i u skladu s tim su i cene porasle.

    No trenutno su znatno skuplje i namirnice. I tu veliku ulogu igraj korona. Nakon ograničenja i lokdauna potražnja je porasla, većina svetskih ekonomija beleži rast. No i za vreme krize mnoge firme i logističari smanjili su obim poslovanja. A u pojedinim regijama još uvek su povremeno na snazi stroge mere za suzbijanje pandemije, pa to znači i smetnje u proizvodnji.

    Korona u Vijetnamu ugrožava globalnu ekonomiju

    Tako je proizvođač sportske opreme Adidas objavio da ima problema u proizvodnji zbog rasta broja novozaraženih u Vijetnamu. Taj koncern zato razmatra mogućnost privremenog premeštanja proizvodnje u neku drugu zemlju. I konkurent Nike pati zbog mera za suzbijanje pandemije u Vijetnamu. Dosadašnja iskustva su pokazala da će za vraćanje proizvodnje na stari nivo biti potrebni meseci, rekao je Mat Frid, direktor finansija u kompaniji Najki. Prema procenama jednog predstavnika Pume, u međuvremenu je cela ta branša u ozbiljnim problemima upravo zbog širenja pandemije u Vijetnamu.

    I potencijalni kupci novog ajfona 13 moraće malo da se strpe – mediji javljaju da je razlog tome što se delovi optike inače proizvode u Vijetnamu.

    Svetlo na kraju tunela?

    Sve je manje pouzdanja da bi se situacija uskoro mogla poboljšati – pa i kod šefova nacionalnih centralnih banaka. Nesigurnost zbog isporuke sirovina i materijala je “opasnost za ekonomrski rast”, ocenila je Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke i dodala da još nije jasno koliko dugo će to stanje potrajati.

    Džerom Pauel, šef američke centralne banke, kaže da ga frustrira to što se problemi u isporuci ne rešavaju. On procenjuje da će taj problem postojati i u idućoj godini te da će se inflacija zadržati na višem niovu duže nego što se očekivalo.

    I najnovije ispitivanje javnog mnjenja nemačkog instituta IFO ukazuje na dalje zaoštravanje situacije. Tako je u septembru više od 77 posto firmi iz Nemačke izvestilo o problemima u nabavci poluproizvoda i sirovina. U avgustu je taj problem imalo oko 70 posto firmi. “Usko grlo kod nabavke je sve uže”, komentarisao je Klaus Vollrabe iz instituta IFO.

    No ima i pozitivnih vesti. Tako se, prema podacima tog instituta, situacija u nabavci materijala i sirovina u građevinarstvo malo popravila. To je prvi tračak svetla u tunelu.

    IZVOR: DEUTSCHE WELLE

    Foto: Epa/FRIEDEMANN VOGEL

    Podeli
  • Ministarstvo privrede: Raste broj malih i srednjih preduzeća

    Ministarstvo privrede: Raste broj malih i srednjih preduzeća

    U Srbiji je 2020. godine povećan broj malih i srednjih preduzeća (MSP) koja su imala rast zaposlenosti i izvoza, saopštilo je danas Ministarstvo privrede.

    Analiza poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u 2020. je pokazala da je produktivnost poslovanja u godini korona virusa bila veća za 2,1 odsto, nego lane, prosečna vrednost bruto dodatae vrednosti (BDV) po zaposlenom u MSPP sektoru povećana je sa 1,79 miliona na 1,83 miliona dinara, navodi se u saopštenju.

    Broj MSP je povećan za tri odsto, čemu je najviše doprinelo povećanje broja preduzetnika za 3,5 odsto.

    Grupa mikro preduzeća uvećana je za jedan odsto, srednjih preduzeća za 2,6 odsto, dok je broj malih preduzeća povećna 5,6 odsto.

    Vrednost izvoza MSP sektora prošle godine povećana je za 2,7 odsto.

    Autor:Beta

    Izvor: N1info

    Podeli
  • Velika akcija čišćenja na Goliji

    Velika akcija čišćenja na Goliji

     Gorska služba spasavanja Srbije u saradnji sa kompanijom “Lidl” Srbija već nekolko sedmica unazad sprovodi akcije čišćenja na planinama širom zemlje. Tako su ovog vikenda, u saradnji sa lokalnom samoupravom Grada Novog Pazara, Turističkom organizacijom i Regionalnom TO, sproveli veliku akciju čišćenja na Goliji pod nazivom “Čistimo iz ljubavi”.

    “Naša ideja bila je, da kada turisti dođu na Goliju, a njih je sve više, zateknu ovu lepoticu čistu i uživaju  svi u njenim prirodnim lepotama i da takva i ostane”, kazao je ispred Gorske službe spasavanja Srbije, Boško Mihailović. On je apelovao na sve one koji dolaze da posete ili duže borave na Goliji, da je čuvaju, da ne bacaju nikakvo smeće ili ukoliko ga ima, ne ostavljaju za sobom već bace tamo de je predviđeno.

    “Mi kao lokalna samouprava smo uvek tu da damo podršku i učestvujemo u ovakvim akcijama i mogu reći da je ovo zaita jedan lep događaj. Našim dolaskom i učešćem želimo da budemo primer svima i da damo do znanja da prirodu moramo čuvati jer je ona sve ono što nas okružuje i sve ono što ostavimo  iza nas niko pokupiti neće već to moramo sami učiniti”, naglasio je zamenik gradonačelnika Novog Pazara Igor Novović.

    Kompanija “Lidl” , jedan od organizatora ove akcije obezbedila je za  učesnike akcije sve što je bilo potrebno: rukavice, kese, kačkete, majce a ispred nje Jasmina Šrndić je pozvala sve druge kompanije da se priključe ovakvim akcijama  i dodala da Lidl ima konkurs koji je otvoren za sve organizacije, Nevladine organizacije i ostale na koji se putem maila odgovornost@lidl.rs do 8.oktobra mogu prijaviti i dobiti novčana sredstva u visini od 1000 evra.

    Učešće u akciji uzeli su i članovi KUD “Golija” iz Novog Pazara.

    B.V.

     

    Podeli
  • Pad inflacije se očekuje početko naredne godine

    Pad inflacije se očekuje početko naredne godine

     

    Inflacija u evrozoni ubrzala je rast u septembru na 3,4 posto međugodišnje sa 3,0 procenta u avgustu, dostižuci najviši nivo u poslednjih 13 godina, pokazuju današnji podaci evropske statističke agencije, Evrostat.

    Rast potrošačkih cena u 19-članom monetarnom bloku je u najvećoj meri rezultat naglog poskupljenja energije, usled zaokreta cena nafte od oštrog pada tokom pandemije kovid-19, ali i posledica uskih grla u proizvodnji i transpostu zbog kojih su cene trajnih proizvoda povećane za 2,3 posto u odnosu na avgust, prenosi Rojters.

    Zbog uzleta cena prirodnog gasa i uskih grla koja pogađaju sve, od proizvodnje automobila do proizvodnje računara, inflacija u ervozoni bi mogla do kraja godine da dostigne i 4,0 procenta, što je dvostruko više od cilja Evropske centralne banke (ECB), uoči relativno brzog pada početkom 2022. godine, koji banka očekuje.

    Za sada, ECB ostaje pri svom narativu da će ovaj nalet inflacije brzo proći i da će rast cena nakon toga ostati ispod cilja u godinama koje dolaze.

    Ipak, predsednica ECB-a Kristin Lagard je ove sedmice izrazila oprezniji stav, ukazavši na povećan rizik od inflacije, iako je pozvala na strpljenje i upozorila da se ne reaguje preterano.

    Tržišni ekonomisti u međuvremenu menjaju svoje viđenje situacije, tvrdeći da centralne banke možda potcenjuju rizik od inflacije.

    – Mislimo da su velike šanse da ova inflacija bude manje prolaznog karaktera nego što to sugerišu sve centralne banke, uključujući ECB, kaže ekonomista u BNP Pariba Luiđi Speranza.

    Dodaje da bi zaposleni mogli da počnu da zahtevaju veće plate od poslodavaca i da bi korporacije mogle da im izađu u susret tako što će svoje veće troškove preneti na finalne cene.

    Bazna inflacija u evrozoni, iz koje su isključene volatilne cene hrane i energije a koju kreatori monetarne politike pomno prate, takođe je ubrzala rast u septembru na 1,9 procenata sa avgustovskog nivoa od 1,6 posto.

    Iako su sve nervozniji zbog inflacije, kreatori politike ECB-a će verovatno reagovati oprezno nakon što je gotovo jednu deceniju inflacija bila ispod ciljane stope banke.

    ECB je saopštila ranije da je spremna da toleriše privremeni skok stope inflacije kako bi se osiguralo da se ona zaista vrati na ciljani nivo, podsećajući da je borba protiv slabašnog rasta cena zahtevala dosad neviđene mere, uključujući negativne kamatne stope i izdvajanje hiljada milijardi evra za kupovinu obveznica.

    Ipak, s obzirom na to da će pandemijski program hitnih stimulativnih mera ove banke, vredan 1,85 biliona evra isteći sledećeg marta, u narednim mesecima će verovatno doći do umerenog pooštravanje politike ECB-a, zaključuje Rojters.

    IZVORTANJUG

    Podeli