Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Ministarka Kisić Tepavčević: Vlada Srbije će nastojati da povećanje penzija bude veće

    Ministarka Kisić Tepavčević: Vlada Srbije će nastojati da povećanje penzija bude veće

    Vlada Srbije će nastojati da povećenje penzija u narednom periodu budu veće, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević.

    Ona je na kongresu Sindikata penzionera Srbije rekla da je ;rast realne vrednosti penzija od najmanje dva-tri odsto godišnje stabilan i da se za toliko godišnje realno poveća standard korisnika penzija Navela je da je obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje jedan od najvećih sistema u državi i da trenutno obuhvata više od 2,7 miliona osiguranika i 1,7 miliona korisnika penzija i drugih prava.

    “Rast ekonomske aktivnosti u zemlji, praćen rastom zaposlenosti i zarada, rezultirao je rastom prihoda od doprinosa, što je dovelo do pada deficita u finansiranju isplate penzija, a time i smanjenja iznosa dotacija iz budžeta, kojima se obezbeđuje redovna isplata penzija i drugih prava koja isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje”, istakla je Кisić Tepavčević.

    Podsetila je da da se maja i juna ove godine desilo, prvi put od osnivanja fonda, da nije bilo dotacija za isplatu penzija kada je u pitanju većinski deo penzionera koji su pripadali kategoriji zaposlenih.

    “Tokom prethodne i ove godine nijednog trenutka se nije dovodila u pitanje redovna isplata penzija i drugih davanja. Penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju su redovno usklađeni u januaru ove godine, na način predviđen zakonom, a naredno usklađivanje će uslediti u januaru 2022. godine”, istakla je ministarka.

    Кako je dodala, tokom 2020. godine obezbeđene su dve dodatne jednokratne isplate korisnicima penzija, i jedna u 2021. godini, a za prvi deo naredne godine je najavljena pomoć od 20.000 dinara, što će biti najveća jednokratna isplata do sada.

    (Kurir.rs/Beta)

    FOTO: MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA

    Podeli
  • Kafa poskupljuje od oktobra

    Kafa poskupljuje od oktobra

     Svaki stanovnik Srbije godišnje popije četiri i po kilograma kafe, te je naša zemlja u evropskom vrhu ljubitelja ovog napitka. Trenutno pijemo kafu koja je na zalihama. Sa novom nabavkom očekuje se da u prodavnice stignu i nove cene, jer je ovogodišnji rod u Brazilu desetkovan zbog mraza. Cena na berzi skočila je za 100 odsto.

    Aleksandar Bogunović iz Sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije kaže za RTS da godišnje uvezemo oko 30.000 tona kafe i to uglavnom iz Brazila, koji je najveći proizvođač kafe arabika na svetu i snabdeva čak trećinu svetskog tržišta.

    Pored arabike, tu je i arabusta koju uvozimo iz Vijetnama, kao i iz Ugande, Kostarike, Kolumbije, Jamajke, Indonezije.

    “Ove godine smo imali situaciju koja se desila davne ’78. godine, naši sugrađani verovatno i pamte kad je bila velika nestašica kafe, tad je bila drugačija logistička situacija nego danas. Danas je ima, Brazil je ove godine imao 20. jula jednu specifičnu situaciju, a to je da je temperatura pala ispod nule i to je uslovilo veliki gubitak prinosa. Pored toga, ova godina je bila jako specifična i dosta sušna, tako da je rod dosta smanjen. Ono što je dobro je da je prethodna godina bila jako dobra, tako da su bile neke zalihe od prethodne godine, što je u neku ruku ublažilo pad roda ove godine”, rekao je Bogunović za RTS.

    Kaže da se situacija iz Brazila dosta odrazila na cenu na berzi, te da je kafa poskupela za više od 100 odsto. Poskupljenje arabike dovelo je do toga da zbog veće potražnje, skoči cena i arabuste koja je ove godine, kako kaže, fantastično rodila.

    Bogunović objašnjava da na uvećanje cene kafe utiče i poskuljenje transporta, te da je i transport sa nekih 1.000 otišao na 10.000 dolara.

    Ističe da se u poslednje četiri godine cena kafe u prodavnicama nije menjala.

    “Akciza na kafu je rasla 8,4 odsto, ali su proizvođači primili na sebe taj udar i nisu uopšte menjali cene. I do skoro nije ni bilo povećanja cena na tržištu. Tek su počele skoro da se dešavaju, s obzirom da su nove nabavke dosta više… Neki su već krenuli sa dizanjem cena, ali ono što je dobro je da neće svi odjednom da dižu cenu maksimalno, svi će gledati da to amortizuju. Vrlo je očekivano da će cena ići za 10 odsto gore za ovaj prvi period, verovatno se posle neće dirati do kraja godine, ali je sasvim sigurno očekivati da će naredne godine ta cena ići još bar jedno pet odsto gore”, rekao je Bogunović.

    Naveo je da nove cene treba očekivati od oktobra, te da bi 200 grama kafe u prodavnicama moglo da košta od 270 do 300 dinara, za razliku od trenutne cene koja se kreće od 220 do 240 dinara.

    Kako kaže, na cenu kafe utiče i pandemija, ali u poslednjih godinu i po dana nije porasla potrošnja kafe, jer nisu radili ugostiteljski objekti u kojima se popije najviše kafe, posebno filter i espreso.

    Napomenuo je da postoji mogućnost da će neki sada, zbog jače cene, pokušati da, kroz različite mešavine, pojačaju sadržaj nekih drugih surogata kafe, na uštrb kvaliteta, ali da će, zbog novog pravilnika o kvalitetu kafe, to biti istaknuto na deklaraciji.

    “Potrošač može da vidi na samoj kesici šta je sadržaj te kafe, u kom procentu se nalazi određeni dodatak, i da sam može da donese odluku kog kvaliteta kafu će piti i naravno u skladu sa tim da je plati”, rekao je Bogunović.

    RTS

    Kafa poskupljuje od oktobraFoto: Pixabay

    Podeli
  • Do sada nije bilo obolelih članova

    Do sada nije bilo obolelih članova

    Aktivnosti koje se moraju sprovoditi iako smo još uvek u vrtlogu pandemije, Udruženje gluvih i nagluvih Novi Pazar nalazi načine da ih sprovede. Po rečima sekretarke udruženja Amele Alivodić, ono što je najbitnije jeste to da do sada među članovima  nije bilo zaraženih virusom jer su, kako je istakla, maksimalno ozbiljno shvatili situaciju, poštovali sve mere zaštite i što je dobra vest, veliki broj njih je vakcinisan.

    “Vrlo teško je bilo organizovati svaku aktivnost naročito u ono vreme kada je bio i policijski čas, kada se nismo smeli okupljati a ni sada nije baš lako iako su mere blaže jer kada su naše aktivnosti u pitanju to zahteva upravo okupljanje, ali se mi snalazimo”, rekla je sekretarka Udruženja gluvih i nagluvih Amela Alivodić. Ona je istakla da među članovima ima onih koji ne rade, kojima je pomoć bila zaista potrebna, i da su tada dobri ljudi ovog grada odazvali i svojim donacijama pomagali.

    Iako su okupljanja bila zabranjena, sve informacije vezane za pandemiju, kako da se ponašaju, čuvaju, dobijali su što iz medija što od lekara pa su uspeli da organizuju jedno predavanje na tu temu koje im je dosta pomoglo.

    Najbitnije od svega jeste da do sada među članovima nije bilo obolelih od korone. Oni su zaista poštovali sve mere zaštite i što je najbitije shvatili su značaj vakcinacije pa je izvestan broj članova i vakcinisan.

    B.V.

     

    Podeli
  • Nedimović: Suša umanjila prinose, kukuruz solidan

    Nedimović: Suša umanjila prinose, kukuruz solidan

     Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je suša uzela danak te da je umanjenje prinosa neminovno, ali da možemo očekivati proizvodne rezultate koji su na nivou desetogodišnjih prosečnih prinosa.

    Navodeći situaciju sa konkretnim kulturama Nedimović je u intervjuu za Kurir istakao da će se rod kukuruza kretati od šest do sedam tona po hektaru, što je ocenio kao zadovoljavajuće.

    “Prinos soje će biti ispod višegodišnjeg proseka, tj. oko dve tone po hektaru, a kod suncokreta rezultati žetve koja je počela krajem avgusta, ukazuju na veoma veliki raspon u prinosima, koji se kreću od 1,8 do 3,6 tona po hektaru”, rekao je Nedimović.

    Govoreći o poljoprivrednim penzijama i velikom dugu poljoprivrednika za penzijsko osiguranje, on je rekao da se radi na rešavanju ovog problema i ocenio da će zakonskim izmenama biti napravljena potpuna revolucija u ovoj oblasti.

    Prema njegovim rečima osnovna novina koja se priprema, sastoji se u tome da će se doprinosi za penzijsko osiguranje određivati prema ekonomskoj snazi gazdinstva.

    “Ne mogu se plaćati isti iznosi za penzijske doprinose ako imate dva hektara ili 200 hektara. Ukoliko budu želeli, poljoprivrednici će moći da uplaćuju i više, ali minimum koji će plaćati, ako žele penziju će biti pravedan i proračunat tako da ima smisla i ne poručuje mladima da izbegavaju obaveze”, objasnio je ministar Nedimović.

    Kada je reč o zahtevima za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, naveo je da je do sada odobreno više od 725 zahteva, vrednih skoro 65 miliona evra i da je samo na poslednji javni poziv stiglo još 126 zahteva.

    Izvor: Tanjug

    Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije

    Podeli
  • Ako ste na korona bolovanju, to koliku ćete platu dobiti zavisi samo od jedne stvari

    Ako ste na korona bolovanju, to koliku ćete platu dobiti zavisi samo od jedne stvari

    Korona brojke ponovo rastu i sve je češće pitanje kolika nam sleduje plata tokom kovid bolovanja, te da li je ovo pitanje određeno propisom ili je sve na poslodavcu. U najkraćem odgovor je sledeći – odluka o visini plate je na poslodavcu, a preporuka države je da se zaposlenima na bolovanju isplaćuje 100 odsto zarade.

    Dosadašnja praksa, pokazuje, naime, veliku razliku u javnom i privtanom sektoru, ali i među privatnicima, kada je u pitanju njihovo “poimanje” bolovanja tokom korone. Posmatrajući javni sektor gotovo svi – firme, institucije, lokalne samouprave, fondovi i agencije – zaposlenima su bolovanje pokrivali u celosti, što znači da su im za 15 ili više dana odsustva srazmerno isplaćivali celu zaradu. Njima je, praktično, bolovanje bilo plaćeno 100 odsto.

    S druge strane, u privatnom sektoru, praksa se tokom svih prethodnih meseci, ali i u momentima kada su korona brojke bile u “piku”, razlikovala i od javnog sektora, ali i od firme do firme. Tako smo imali situaciju da je veliki broj poslodavaca smanjivao platu tokom bolovanja zbog korone za 35 odsto.

    Istovremeno je bilo i onih koji zaradu nisu smanjivali i koji su to pravilo primenjivali na sve zaposlene. Interesantno je da je bilo i poslodavaca koji su o tome odlučivali posebno za svakog radnika.

    Bolovanje je, inače, regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a kada je u pitanju korona i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Što se tiče korone postoji i preporuka Vlade da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplaćuje cela plata. Ova preporuka je doneta u aprilu prošle godine i nije vremenski ograničena.

    Tada je Vlada preporučila poslodavcima da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

    – Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju kovida, potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca – pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu – objasnila je za “Blic Biznis” advokat Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

    U protivnom, kako je dodala za bolovanje uzrokovano kovidom plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.

    Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.

    “To je manje – više ostavljeno poslodavcu, ali on ima datu tu mogućnost. Zavisi to i od odnosa poslodavca i zaposlenog i kulture ponašanja u konkretnoj firmi”, kaže Atanacković.

    Inače, odsustvo sa rada se dokazuje izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad ali može i rešenjem sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova…

    Za klasično bolovanje 65 odsto zarade

    Zakonom o radu je plata za vreme bolovanja za prvih 30 dana odsustva u iznosu od najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Istovoremno postoji mogućnost da se plata bude i veća, ali to se reguliše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu u samoj kompaniji.

     

    Izvor: Blic

    Izvor:Noizz.rs

    BOLNICA Vladimir Živojinović / Noizz.rs

    Podeli