Author: Biljana Veljovic

“Posebno je zadovoljstvo biti danas u opštini Bajrampaša gde je održan Međunarodni bošnjački samit u organizaciji Udruženja „Turska-Bosna-Sandžak” koji je okupio visoke zvaničnike, predstavnike akademske zajednice, poslovnog sektora, kulture i civilnog društva, sa ciljem jačanja saradnje i povezivanja bošnjačke dijaspore”, napisao je na svom facebook profilu gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

“Privreda, obrazovanja, kultura su oblasti u kojima ostvarujemo dobru saradnju sa Turskom, ali to zahteva izgradnju poverenja i razumevanja kako bi unapredili naše odnose i doprineli konkretnim projektima važnim za naše građane”, dodao je gradonačelnik Biševac.

“Uz istaknute akademike, privrednike i kulturne lidere, razgovarali smo o jačanju saradnje u obrazovanju, zdravstvu i ekonomiji”, napisao je na svom facebook profilu predsednik  Skupštine Grada Novog Pazara Samir Lekić koji je prisustvovao Međunarodnom bošnjačkom samitu u Istanbulu.

“Ponosan sam što sam deo ovog istorijskog događaja zajedno sa ministrom Memićem, gradonačelnikom Biševcem, predstavnicima BNV, privrednicima i drugim zvaničnicima iz Sandžaka”, napisao je Lekić.

“Budućnost gradimo zajedno”, nagalsio je predsednik Skupštine Grada Novog Pazara, Samir Lekić.

“Imao sam čast da prisustvujem Međunarodnom bošnjačkom samitu, u opštini Bajrampaša u Istanbulu”, napisao je ministar Husein Memić na svom facebook profilu.

“Ovaj značajan događaj, koji organizuje Udruženje „Turska-Bosna-Sandžak”, okupio je visoke zvaničnike, predstavnike akademske zajednice, poslovnog sektora, kulture i civilnog društva, sa ciljem jačanja saradnje i povezivanja bošnjačke dijaspore”, napisao je Memić.

“Često čujemo priče o jedinstvu Bošnjaka, ali istinsko jedinstvo se ogleda u delima, a ne samo u riječima. Najveću zahvalnost dugujemo našim privrednicima – upravo su oni naši najbolji ambasadori, ljudi koji održavaju veze i prenose bošnjački identitet, gradeći mostove između zajednica. Turski i sandžački privrednici ne samo da razvijaju trgovinske odnose i zajedničke projekte, već i podstiču ekonomski razvoj, jačajući kulturne i društvene odnose između dve prijateljske zemlje”, dodao je ministar Husein Memić.

“Na kraju, nema istinskog jedinstva dok muslimani širom svijeta ne budu složni i ujedinjeni”, zaključio je Memić.

Završava se Međunarodni Sajam turizma, koji je okupio više od 400 domaćih i stranih izlagača. Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović rekla je za RTS da je Srbija imala atraktivne ponude i da su srpske banje privukle veliku pažnju.

Marija Labović navodi da su prva dva dana 46. Međunarodnog sajma bila u znaku poslovne saradnje.

“Svi izlagači su prilično zadovoljni s obzirom na to da su bile zaista organizovane ′bi-tu-bi′ radionice, zaista je napravljeno puno poslovnih kontakata. Ono što je za nas isto bilo važno je što smo imali priliku da razgovaramo i sa velikim brojem stranih delegacija koje su bile prisutne na Sajmu”, rekla je Labović.

“Srbija je vrlo atraktivna i aktuelna turistička destinacija. Posetioci su želeli da se upoznaju sa svim destinacijama i da vide šta ima novo kako bi se odlučili da ove godine, ako ne ceo, onda makar deo odmora provedu u Srbiji”, kazala je Labovićeva.

Banje u Srbiji i ove godine izazvale su najveće interesovanje.

“Kada pogledamo broj noćenja domaćih turista. Preko jedne trećine svih noćenja se realizuje u našim banjama, tako da i to pokazuje koliko je interesovanje naročito domaćih turista za banje veliko, ali mi vidimo i porast dolazaka i noćenja inostranih turista“, istakla je Labovićeva.

Jana Desovski

Foto: Mondo/Uroš Arsić/Rina

Određene bakterije koje su prisutne u ustima mogu da budu povezane sa promenama moždane funkcije kako starimo, navode stručnjaci.

Studija, koju je vodio Univerzitet u Ekseteru, u Engleskoj, otkrila je da su određene vrste bakterija povezane sa boljim pamćenjem i pažnjom, dok su druge povezane sa lošim zdravljem mozga i Alchajmerovom bolešću.

Vodeća autorka studije dr Džoana Lero kaže: „Možda ćemo moći da predvidimo da li neko nosi gen za Alchajmerovu bolest čak i pre nego što se pojave simptomi ili ta osoba pomisli da se obrati lekaru”.

Istraživanje je još u ranoj fazi, ali naučnici sada ispituju da li unos određenih zdravih namirnica, kao što je zeleno lisnato povrće bogato nitratima, može pozitivno da utiče na zdravlje mozga podsticanjem razvoja određenih bakterija.

Koautorka studije profesorka En Korbet kaže: „Značaj našeg istraživanja je veliki”.

„Ako određene bakterije podržavaju funkciju mozga, dok druge doprinose njegovom propadanju, onda bi tretmani koji menjaju ravnotežu bakterija u ustima mogli da budu deo rešenja za sprečavanje demencije”, naglašava ona.

„To bi moglo da podrazumeva promene u ishrani, unos probiotika, uvođeje određenih rutina oralne higijene, ili čak ciljane tretmane”.

U studiji je učestvovalo 115 dobrovoljaca starijih od 50 godina, koji su već obavili kognitivne testove za potrebe drugog istraživačkog projekta.

Naučnici su ih podelili u dve grupe – one kod kojih nije bilo znakova opadanja moždane funkcije i one sa blagim kognitivnim poteškoćama.

Učesnici iz obe grupe poslali su uzorke tečnosti kojom su ispirali usta, koji su potom analizirani radi ispitivanja populacije bakterija.

Tokom studije, učesnici su slali uzorke tečnosti kojom su ispirali usta koji su potom analizirani.

Univerzitet je naveo da su ljudi kod kojih je pronađen veliki broj bakterija najserije i hemofilusa imali bolje pamćenje, pažnju i sposobnost obavljanja složenih zadataka.

Međutim, dr Lero je kod ljudi koji su imali problem pamćenja otkrila povećane nivoe bakterije Porphyromonas.

Takođe navodi da je bakterijska grupa Prevotella povezana sa niskim nivoom nitrata, što je češće primećeno kod ljudi koji imaju gen povezan sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.

„Preporučujemo unos namirnica kao što su cvekla, zeleno lisnato povrće poput spanaća, rukole, zelene salate, velikih količina salate, uz istovremeno smanjenje unosa alkohola i ultra-prerađene hrane bogate šećerom”, kaže dr Lero.

Zeleno lisnato povrće jedan je od najbogatijih prirodnih izvora nitrata.

Profesorka Ani Vanhatalo, pomoćnica prorektora za istraživanje na Univerzitetu u Ekseteru, kaže: „U budućnosti bismo mogli da prikupljamo ove [oralne] uzorke tokom pregleda kod lekara opšte prakse i da ih analiziramo da bismo rano otkrili znakove povećanog rizika”.

BBC News

Share on FacebookShare on XShare on ViberShare on Threads