Školarci do petog razreda od 1. septembra polaze regularno u školu u kompletnom sastavu, ali moraće da nose zaštitne maske u zatvorenom prostoru.
Stariji od 12 godina takođe se vraćaju u školske klupe, ali u razređenim odeljenjima. S druge strane, fizičko, muzičke i kreativne aktivnosti, koje zahtevaju kolektivno učešće, mogle bi biti dopuštene, ali samo na otvorenom dok će roditelji najverovatnije moći da zatraže onlajn nastavu za dete ako procene da je iz nekog zdravstvenog razloga to neophodno.
Ipak, to je samo u planu, a konačan odgovor sledi nakon što se pre polaska u školu proceni trenutna epidemiološka situacija.
Da bi se u jednom odeljenju sakupilo 30 učenika starijih od 12 godina, za to je neophodno da deca budu vakcinisana, ali s obzirom na to da je do polaska u školu ostalo manje od mesec dana, ne očekuje se da je tako nešto realno izvodljivo. Prema poslednjim podacima “Batuta” u Srbiji je vakcinisano oko 4.000 dece što još predstavlja mali procent.
Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović kaže da ćemo precizne odgovore imati nakon procene epidemiološke situacije u datom momentu i ističe da su u pitanju preporuke obrazovnom sistemu.
– Moramo da vidimo kakva će biti epidemiološka situacija u tom trenutku i tokom avgusta pa ćemo tada moći da kažemo koji je naš konačan stav. U ovom trenutku stav je da kao i do sada do petog razreda deca mogu da idu slobodno bez ikakvog ograničenja, a stariji će morati da idu u razređenom sastavu dok ne procenimo celu situaciju. Bolje od toga može biti samo ukoliko vakcinacija svih starijih bude tako dobro izvedena da možemo da pustimo decu da sasvim slobodno idu. To bi bila jedna pozitivna promena jer bez obzira na to što je onlajn nastava dobro organizovana i rađena, ne može dostići ni kvalitet ni kvantitet koji se dobija regularnom nastavom – priča profesor Tiodorović.
I stariji i mlađi učenici u zatvorenom prostoru moraće da nose maske, iako su određena istraživanja pokazala da deca nisu ugrožena virusom korona, svakako mogu biti prenosioci, a među njima se nalaze i đaci koji možda imaju neku hroničnu bolest.
– Moraćemo, verovatno, da ostavimo i tu mogućnost da roditelj zatraži onlajn nastavu ako postoji neki razlog za to. Da bi se obrazovni sistem dobro razvijao mora da postoji saradnja između prosvetnih radnika, roditelja i zdravstvenog sistema odnosno onih koji procenjuju aktuelnu epidemiološku situaciju – kaže profesor Tiodorović.
Da li će biti sportova?
Zbog epidemije predmeti fizičko i muzičko, ali i sve ono što zahteva kolektivno učešće ostavljeno je po strani, međutim, postoji šansa da u ovoj školskoj godini dođe do promene.
– Moje mišljenje je da bi fizičko i kolektivni sport moglo da se organizuje i dopusti, ali samo na otvorenom dok vremenski uslovi budu dozvoljavali. Sve što može da se odvija na otvorenom sigurno da će biti u prednosti i da će deca moći da učestvuju u sportskim aktivnostima, kao i u muzičkim, zabavnim, ali na otvorenom – dodaje profesor Tiodorović.
Zašto maske do 12 godina?
U doba epidemije zaštitne maske postale su naša svakodnevnica, kako kod odraslih, tako i kod dece. Postoji mnogo nedoumica da li bi mališani trebalo da nose maske i da li će deca do 12 godina morati i ove školske godine da nose maske.
– Tu je bilo različitih stavova, ja sam bio čak ranije za to da ne nose maske, jer se zna da deca do 10. godine retko obolevaju, osim ako neko ima hroničnu bolest pa postoji rizik. Ne zaboravimo da i deca mogu imati i dijabetes i astmu kao i neku drugu bolest. To je ono što pedijatar mora da proceni, a mi ćemo najverovatnije morati da ostanemo pri tome da i deca do 12. godine moraju da nose maske – kaže profesor Tiodorović.
(Kurir.rs/Blic)
