Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Uz dobrotvore do fakulteta

    Uz dobrotvore do fakulteta

    Upisao sam informacione tehnologije (softversko inžinjerstvo) na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

    Presrećan sam, jer se ostvario moj dečački san. Da nije bilo dobrih ljudi iz ovog kraja i čitalaca “Vesti”, koji mi pomažu od pete godine, verovatno ne bi završio ni osnovnu školu, jer moji bolesni i siromašni roditelji Slavomir i Jevrosima nisu mogli ni da me prehrane, a kamoli da me školuju. Sada me čeka još naporniji rad i mnogo više učenja, ne brinem zbog toga i siguran sam da neću izneveriti dobrotvore koji su mi do sada pomagali i koji će mi, nadam se, i ubuduće pomagati.

    Ovako nam je, pri susretu u Novom Pazaru, nakon što je više dana, za dnevnicu od 20 evra, brao maline po podgolijskim selima, pričao Nikola Matković, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta, đak-pešak iz zabitog Vučinića na Goliji. Odlikaš novopazarske gimnazije, zaljubljenik u kompjutere i “mali genijalac” koji svojim umom i znanjem odskače od svojih vršnjaka.

    – Dok sam bio osnovac i kroz šumu pešačio do škole, susrećući se svakodnevno sa lisicama, divljim svinjama, vukovima i raznim drugim životinjama, želeo sam da budem profesor biologije, međutim, kada sam dobio priliku da radim na kompjuteru, a to su mi omogućili čitaoci “Vesti” koji su mi pre šest godina poslali novi lap-top, shvatio sam da će kompjuteri biti moj život. Sreća je da i u Novom Pazaru postoji državni univerzitet sa ovim smerom. Da sam morao u neki drugi grad, verovatno bih odustao, jer ne bih mogao da ostavim bolesne roditelje, a ne bih ni imao od čega da plaćam stan, hranu i sve ostalo – dodaje Nikola.

    Naglašava da se i danas dobro seća prvog susreta sa reporterom “Vesti” i novopazarskim humanitarcem Hidom Muratovićem.

    – Imao sam samo pet godina. Oskudevali smo u svemu, čak i gladovali. Posle tog susreta sve nam je krenulo na bolje. Dobri ljudi su nas najpre nahranili, obukli i obuli, a potom su roditeljima kupili kravu i šporet, a meni lap-top i radni sto. Kad god smo bili u nevolji stizala nam je po neka donacija: da kupimo namirnice, da nabavim knjige, da platimo struju, obezbedimo ogrev… Hvala beskrajno svima koji su brinuli i još uvek brinu o nama. Nemam drugog načina da se odužim svim tim dobrotvorima osim da i dalje vredno učim i, umesto petica, ređam desetke. Cilj mi je da za četiri godine postanem softverski stručnjak, da zarađujem svoj dinar i da mojim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi, koji još žive u trošnom kućerku od blata, bez vode i kupatila i sa zemljanim podom, bar malo poboljšam preteški život – iskreno će Nikola.

    U teškoj situaciji

    – Pratimo ga i pomažemo od pete godine, kući ima zaista tešku situaciju, ali je genijalac i veliki borac. Još u petom razredu pobeđivao je u šahu sve nastavnike u školi. Iako je sada punoletan, pa i sam može da zaradi po neki dinar, bez pomoći dobrih ljudi, naročito čitalaca “Vesti”, neće moći da se školuje. Redovna mesečna stipendija bi rešila sve njegove probleme. Zato pozivam sve potencijalne donatore da mu pomognu – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji sa Nikolom i njegovim roditeljima “druguje” 13 godina.

    Neizmerna zahvalnost dobrotvoru

    Radovao se ovih dana i Stefan Pendić, takođe đak-pešak iz zabitog sela Đonlije na Goliji, jer mu je stigla stipendija iz Australije od 370 dolara. Već nekoliko godina Stefan, sada učenik Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru i budući modelar, dobija pomenutu vrednu stipendiju dobrotvora i našeg čitaoca O.V. iz Sidneja.

    – I tokom leta, dok sam na raspustu, plaćamo stan u Novom Pazaru, nismo mogli drugačije. Stipendija je mojoj siromašnoj porodici jedini redovni i sigurni prihod. Da nije pomoći i razumevanja dobrotvora O.V. ne bih mogao da se školujem, cela moja porodica mu je beskrajno zahvalna. Puno ga pozdravljamo i želimo mu sve najbolje u životu – poručuje Stefan Pendić.

    Vesti online

    FacebookTwitterViber

    Podeli
  • Održane radionice “Mikroflora” i “Vršnjački medijatori – tolerancija i ja”

    Održane radionice “Mikroflora” i “Vršnjački medijatori – tolerancija i ja”

     U okviru projekta “Reintegracija-podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji” održane su i dve zanimljive radionice. Jedna je bila ekološkog tipa pod nazivom  “Mikroflora” na kojoj je učestvovalo oko dvadesetoro dece nakon koje je održana ništa manje zanimljiva radionica “Vršnjački medijatori – tolerancija i ja”.

    “Tema današnje ekološke radionice bila je izrada terarijuma gde je deci koja su učestvovala u izradi objašnjeno kako se to radi. Njihovi radovi biće izloženi u septembru za kada je izložba I planirana”, kazala je jedna od organizatora radionice Senida Hajdarević.

    Deca su uživala u izradi terarijuma i trudila su se da ih što lepše ukrase kako bi na planiranoj izložbi posetioci uživali u njihovoj lepoti.

    Današnje aktivnosti završene su radionicom “Vršnjački medijatori -Tolerancija i JA”.

    B.V.

    Podeli
  • Milion i po evra za nastavak obilaznice oko Novog Pazara

    Milion i po evra za nastavak obilaznice oko Novog Pazara

    Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za izbor kompanije za izvođenje radova na nastavku obilaznice oko Novog Pazara, vredan preko 166 miliona dinara, objavio je danas radio Sto plus. U planu je izgradnja deonice od 2,3 kilometra, od Vareva ka Paralovu, a izvođač radova u obavezi je da izvrši čišćenje i sređivanje terena, asfaltiranje puta, betoniranje potpornih zidova i postavljanje signalizacije i druge opreme.

    Tender je otvoren do 30. avgusta, a otvaranje ponuda obaviće se tog dana u 10 sati.

    Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara, kojom bi trebalo da se izmesti saobraćaj iz gradskog jezgra, traje duže od 10 godina.

    Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, tokom poslednje posete Novom Pazaru, izjavio je da je prilikom izgradnje obilaznice bilo „dosta problema sa eksproprijacijom zemljišta, da cena nije bila adekvatno procenjena, ali da veruje da će ova deonica biti završena sledeće godine.

    „Putevi Srbije“ krajem juna raspisali su i javni poziv za izbor kompanije koja će obaviti rekonstrukciju magistralnog puta Raška – Novi Pazar.

    Rok za dostavljanje ponuda, koji je istekao 3. avgusta, produžen je do 10. avgusta.

    BIZNIS Autor:Beta

    Izvor: N1

    Podeli
  • Počelo povlačenje spornog uvoznog sladoleda iz prodavnica u Srbiji

    Počelo povlačenje spornog uvoznog sladoleda iz prodavnica u Srbiji

    U Upravi za veterinu naveli su da je 2. avgusta Sistem za brzo obaveštavanje Evropske unije RASFF obavestio Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da sladoled uvezen iz Francuske sadrži etil oksid iznad dozvoljenih granica.

    U Upravi za veterinu naveli su da je 2. avgusta Sistem za brzo obaveštavanje Evropske unije RASFF obavestio Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da sladoled uvezen iz Francuske sadrži etil oksid iznad dozvoljenih granica.

    Iz prodavnica i magacina u Srbiji počelo je povlačenje uvoznih sladoleda sa povećanim nivoom etil oksida, potvrdio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

    Nedimović je za TV Prva rekao da će biti povučeni sladoledi M&M, Snickers i Twix, koji su uvezeni iz zemalja Evropske unije (EU) i dodao da za sada nemaju informaciju da su njihove čokolade sporne.

    “Mi radimo svoj posao, zato smo i plaćeni – da sve ono što može da ugrozi bezbednost – da to pronađemo i sklonimo. Ja nisam kriv što se 20 godina o bezbednosti hrane nije pričalo i što nismo imali alate”, rekao je Nedimović za TV Prva.

    On je objasnio da je etil oksid supstanca koja u povećanom konzumiranju može da izazove probleme i dodao da bi se to moglo dogoditi ukoliko se pojede, recimo, oko 20 kilograma sladoleda dnevno.

    Neke zemlje, poput Belgije, ne kategorišu ove proizvode kao štetne i puštaju ih u prodaju, napomenuo je Nedimović.

    U Upravi za veterinu naveli su da je 2. avgusta Sistem za brzo obaveštavanje Evropske unije RASFF obavestio Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da sladoled uvezen iz Francuske sadrži etil oksid iznad dozvoljenih granica, koji je prva detektovala Španija.

    “Mi to nećemo tolerisati, jer imamo jasno definisane granice. Naš posao je da štitimo potrošače, a to ćemo raditi i u svakom budućem trenutku”, rekao je Nedimović.

    Naglasio je da se ti sladoledi neće naći na tržištu, dok se ne otklone nedostaci.

    Prethodnih dana pojavile su se i informacije o tome da trgovci prodaju bajatu hranu po upola nižoj ceni. Međutim, Nedimović je naveo da inspekcija radi svoj posao, te da će svako kod koga se u prodaji nađe tako nešto biti kažnjen.

    RADIO SLOBODNA EVROPA

    Podeli
  • Ministarstvo poljoprivrede poziva građane Srbije na oprez:Ovi prehrambeni proizvodi povučeni su iz prodaje u Hrvatskoj i BiH, sadrže pesticide i parazite!

    Ministarstvo poljoprivrede poziva građane Srbije na oprez:Ovi prehrambeni proizvodi povučeni su iz prodaje u Hrvatskoj i BiH, sadrže pesticide i parazite!

    S tržišta Bosne i Hercegovine se povlače različite serije sladoleda Snickers, Twix, Bounty i M&Ms zbog utvrđenog prisustva pesticida. Ovi proizvodi povučeni su pre nekoliko dana iz prodaje i u Hrvatskoj.

    U sladoledima je utvrđeno prisustvo etilen oksida u aditivu koji je korišten u proizvodnji, a iz Agencije za sigurnost hrane su naveli da ih je o tome obavestio punomoćnik društva “Mars”, koje proizvodi ove sladolede.

    Opozvani su sladoledi različitog isteka roka, a detaljne informacije o povučenim proizvodima možete pročitati na sajtu Agencije za sigurnost hrane u BiH.

    Kako su pojasnili, Pravilnikom o prehrambenim aditivima propisano je da se etilen oksid ne sme koristiti za sterilizaciju aditiva. U skladu s tim nije dozvoljeno stavljanje na tržište BiH prehrambenih proizvoda u čijem je proizvodnom procesu korišten.

    Proizvod “Oslić bez glave i repa Hubsi” stavljen je na tržište BiH pod robnom markom “Bingo”, a povlači se zbog utvrđenog prisustva parazita iz porodice Anisakidae.

    Iz agencije su kazali da se proizvodi ribarstva koji su vidljivo napadnuti parazitima ne smeju staviti u promet za ljudsku ishranu, jer ne odgovaraju odredbama Pravilnika o higijeni hrane životinjskog porijekla.

    U Srbiji, ove hladne poslastice i dalje su u frižiderima trgovinskih lanaca, kao i u “Frikomovim” rashladnim uređajima na ulicama. Sa tržišta suseda povučeni su i “dukatos” jogurti – crna ribizla i cimet narandža.

    Kako je potvrđeno u nadležnom Ministarstvu poljoprivrede, oni nisu dobili nikakvo zvanično obaveštenje putem RASFF (sistem za brzo uzbunjivanje za hranu i proizvode za životinje Evropske unije), da je ta serija ušla na naše tržište. Ipak, ponavljaju da budno motre na celu situaciju.

    Alo.rs/novosti/J.N.

    Podeli