Author: Biljana Veljovic

Predsednica Skupština Srbije Ana Brnabić rekla je danas da će predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju država opredeliti dodatna sredstva da se povećaju plate zaposlenima u toj oblasti za 16 odsto, navodeći i da su svi državni univerziteti saglasni da je četvrti zahtev studenata ispunjen.

Brnabić je na konferenciji za novinare u Domu Narodne skupštine kazala i da se predloženim izmenama Zakona o visokom obrazovanju studentima trošak školarine umanjuje za 50 odsto, odnosno da će im država direktno iz budžeta refundirati taj iznos.

Kako je rekla, zahtev studenata koji se tiče povećanja izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto je ne samo ispunjen, već je država dala i mnogo više.

Druga izmena, kazala je, tiče se izdvajanja dodatnih sredstava za visoko školstvo, čime će se visokoškolskim ustanovama u celosti pokrivati stalni troškovi, kao i primanja zaposlenih definisana kolektivnim ugovorom, takođe u celosti.

“Očekujem da nakon ovoga, svi daju sve od sebe da se nastavi nastava i polaganje ispita na državnim univerzitetima koji su u blokadi. Akademska godina je ozbiljno dovedena u pitanje, približavamo se roku kad ni fizički nije moguće nadoknaditi nastavu”, ocenila je Brnabić.

Dodala je i da na ostalim zahtevima studenata u blokadi radi pravosuđe.

Izmene i dopune zakona, kako je navela, trebalo bi da budu na prvoj sednici redovnog zasedanja Skupštine, najverovatnije u utorak, 4. marta.

“Pozvaću naravno na kolegijum da vidim kakav će biti tok sednice, da li predstavnici opozicionih poslaničkih grupa imaju zahteve za dopunama dnevnog reda. Trudiću se da učestvuju svi i biću otvorena za sve razgovore”, dodala je Brnabić.

Upitana da li očekuje incidente da sednici Skupštine, kazala je da nije navikla da pregovara sa “terorističkim organizacijama koje žele da blokiraju međunarodni aerodrom u Beogradu”, navodeći da tako nešto rade teroristi, a ne političari.

Komentarišući odluku Centra za istraživanje, transparentost i odgovornost (CRTA) da podnese Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti za 54 zakona usvojenih na sednici održanoj 25. novembra 2024, Brnabić je kazala da bi volela da vidi šta je tu neustavno, jer je, kako je navela, pozivala na konsultacije i na raspravu.

“To što oni (opozicija) ne žele dijalog ne znači da će Skupština da stane, ona mora da radi i radiće bez obzira na sve pretnje”, dodala je Brnabić.

Kako je rekla, CRTA danas ima mnogo većih problema jer joj se čini da je i ona pod istragom zbog primanja novca iz Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID).

“Srbija je postala opet zvezda stranih medija po tome koliko je novca ušlo u Srbiju upravo radi smene Aleksandra Vučića i ove vlasti jer nisu radili u interesu američke administracije”, ocenila je Brnabić.

Beta

Share on FacebookShare on XShare on ViberShare on Threads

 

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene.

Jedna od novina je ukidanje probne vozačke dozvole. Belenan je za Tanjug rekao da se ukidanje probne vozačke dozvole predlaže jer je uočeno da srpski državljani koji imaju takve vozačke dozvole imaju problema kada voze u inostranstvu.

“Formular probnih vozačkih dozvola pravi problem našim državljanima kada voze u inostranstvu zato što ih sistem kontrole saobraćaja na stranim putevima ne prepoznaje”, rekao je Belencan.

On je takođe rekao da je trajno oduzimanje vozila nesavesnim vozačima jedna od novih mera koja je predložena.

“Razgovaraće se sa sudijama prekršajnih sudova o tome koliko bi trebalo pravosnažnih presuda za najteže prekršaje da bi vozilo bilo trajno oduzeto, jer su sada za privremeno oduzimanje potrebne dve pravosnažne i izvršne presude. Za trajno oduzimanje vozila će verovatno biti potrebno tri ili više pravosnažnih presuda”, istakao je sagovornik Tanjuga.

Belencan je dodao da bi se gorepomenuta mera najverovatnije primenjivala na vozače koji tri puta budu osuđeni zbog nasilničke vožnje, vožnje pod dejstvom alkohola preko 1,21 promil ili zbog upravljanja vozilom pre sticanja ili bez vozačke dozvole.

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije rekao je da je predloženo i trajno oduzimanje vozačke dozvole vozačima koji konstantno narušavaju bezbednost saobraćaja.

“To su oni najekstremniji vozači, a takvih ima, što potvrđuje i činjenica da smo od uvođenja privremenog oduzimanja vozila do sada, što je oko godinu dana, oduzeli skoro 400 vozila. Od toga je čak desetoro vozača tri puta ostajalo bez vozila i tih 10 vozača bi ušlo u tu grupu najesktremnijih vozača”, naglasio je Belencan.

Kako je istakao, zaštita najmlađe populacije biće jedan od prioriteta prilikom kreiranja novog zakona jer je analizom utvrđeno da postoje nesavesni vozači koji pod dejstvom alkohola upravljaju vozilom dok su deca prisutna u vozilu.

Belencan je rekao i da je jedan od ciljeva unapređenje kontrole, što znači da će se uskoro uvesti najsavremenija tehnologija sa veštačkom inteligencijom koja će prepoznavati izvršenje prekršaja.

“Takve kamere će prepoznavati izvršenje prekršaja u određenom trenutku na određenom prostoru. Takođe, saobraćajni policajci će uskoro zadužiti tablet računare što će omogućiti da na licu mesta prave elektronske formulare koji će odmah prerastati u zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a takvi zahtevi će se procesuirati elektronski ka prekršajnim sudovima”, istakao je on.

Još jedna novina koja je predložena jeste uvođenje mogućnosti da vozači mogu da očitaju svoju evidenciju kazni.

“Na taj način izbegavamo situaciju da vozači zaborave da plate prekršajni nalog pre nego što krenu na put da ne bi imali neprijatnost na graničnim prelazima gde mogu da im kažu da imaju neizmirene kazne i nalože da ih izmire pre nego što izađu iz zemlje”, rekao je Belencan.

On je naglasio da će novi zakon podržati i podsticaje za veću upotrebu električnih vozila zbog ekoloških razloga.

Prema njegovim rečima, jedan od predloga jeste dozvoljavanje biciklistima da se kreću u kontrasmeru u jednosmernim ulicama.

“Ta ideja provejava od 2010, ali zbog kulturoloških i infrastrukturnih razloga mi nismo to olako prihvatili. Sada možemo da razgovaramo, da vidimo da li je to moguće i koja bi pravila važila jer svaka pravna norma mora da bude životna i da bude opskrbljena odgovarajućom sankcijom”, rekao je Belencan.

On je dodao i da se očekuje pooštravanje kaznene politike, pre svega zbog toga što je uočeno da je u porastu broj vozača koji upravljaju vozilom pod dejstvom droga.

Autor:Tanjug

Foto: 021.rs

“Do kraja dana u većem delu zemlje sunčano i malo toplije, a samo u Timočkoj Krajini umereno oblačno. Vetar slab, u košavskom području umeren i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlju i sa udarima olujne jačine, jugoistočni. Najviša temperatura od 2 do 7 °C. Uveče i tokom noći postepeno naoblačenje sa zapada”, navode iz RHMZ.

Prema daljim prognozama sutra, 23. februara, jutro će biti izuzetno hladno, sa umerenim mrazem.

“Tokom dana umereno do potpuno oblačno u većem delu zemlje suvo, a samo na zapadu i jugozapadu ponegde sa slabom kišom koja se ujutru lokalno može i lediti pri tlu. Na visokim planinama sa slabim snegom. Vetar slab, u košavskom području umeren i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlju ujutru i pre podne i sa udarima olujne jačine, jugoistočni, krajem dana u slabljenju. Najniža temperatura od -8 do 1 °C, a najviša dnevna od 2 do 6 °C”, dodaju iz RHMZ.

Od sledeće nedelje toplije

U ponedeljak, 24. februara, umereno do potpuno oblačno na zapadu, jugozapadu i jugu mestimično sa slabom kišom, u brdsko planinskim predelima sa susnežicom i snegom.

U utorak i sredu suvo i malo toplije vreme sa sunčanim intervalima, a od četvrtka, 27. februara, pretežno oblačno povremeno sa kišom, na visokim planinama sa snegom, stoji na sajtu RHMZ.

Prema trenutnim prognozama, tokom prvih sedam do 10 dana marta u Srbiji se očekuje promenljivo oblačno vreme, ponegde sa kišom. Biće uglavnom toplo, maksimalna temperatura biće od 13 do 17 stepeni, tokom pojedinih dana i do 20 stepeni.

Foto: MONDO/Stefan Stojanović

Putnici iz jugoistočne i centralne Srbije uskoro će imati još više opcija za putovanja ka Turskoj, zahvaljujući uvođenju novih letova iz Niša i Kraljeva. Ova vest potvrđena je tokom Sajma turizma u Beogradu, gde je ambasador Turske u Srbiji, Ilhan Sajgılı, izjavio da će uskoro biti uspostavljeni direktni letovi iz Niša ka Ankari, dok će postojeće linije iz Niša i Kraljeva ka Istanbulu dobiti dodatne frekvencije.

Ambasador je naglasio da je povećanje broja letova važan korak u jačanju turističke i ekonomske saradnje između Srbije i Turske. „Turizam je jedno od područja gde naše dve zemlje imaju najjaču saradnju, a povećanje broja redovnih i čarter letova doprinosi daljem razvoju. Svake nedelje ima oko 66 letova između naših država, a uskoro će ih biti još više“, izjavio je Sajgılı.

Iako još nije potvrđeno koji avio-prevoznici će obavljati nove letove između Niša i Ankare, spekuliše se da bi to mogli biti Er Srbija ili AJet, niskotarifna podružnica Turkiš erlajnsa (Turkish Airlinesa). Ove vesti dolaze ubrzo nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju u oblasti vazdušnog saobraćaja između Srbije i Turske, koji omogućava povećanje kapaciteta i uvođenje novih destinacija.

Trenutno, Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu i Aerodrom Morava u Kraljevu imaju po dva nedeljna leta ka Istanbulu, koje obavlja Er Srbija u okviru Ugovora o obavljanju usluga od opšteg ekonomskog interesa sa Vladom Srbije. Pored toga, Er Srbija leti sezonske čarter letove između Niša i Antalije, koja je jedna od najtraženijih destinacija među putnicima iz Srbije.

Turska je postala jedno od najpopularnijih turističkih tržišta za građane Srbije. Tokom 2024. godine, više od 232.000 turskih turista posetilo je Srbiju, što predstavlja rast od 15,4% u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se da će novi letovi dodatno doprineti povećanju turističkog prometa u oba smera, kao i unapređenju poslovnih veza između dve zemlje.

Pored letova iz Niša i Kraljeva, Beograd već nudi redovne linije ka glavnom aerodromu u Istanbulu, aerodromu Sabiha Gokčen, kao i ka Ankari i Izmiru. Osim toga, brojni čarter letovi povezuju Srbiju sa popularnim turskim letovalištima, pri čemu je Antalija najprometnija destinacija. Er Srbija, koja ima ekskluzivna prava na letove između Srbije i Antalije, prošle godine je prevezla blizu 120.000 putnika na ovoj ruti.

(Aero.rs)

Salinger Igor

Prilikom apliciranju za kredit često zanemarujemo dodatne troškove, fokusirajući se samo na kamatne stope i period otplate. Dejan Vučinić iz AIK Banke naglašava važnost detaljnog informisanja o različitim naknadama koje mogu značajno uticati na konačnu cenu kredita.

Naknade prilikom odobrenja kredita

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Dodatni troškovi

Ključni saveti za potrošače

Naknade prilikom odobrenja kredita

Ove naknade mogu varirati od banke do banke i često se manjaju u zavisnosti od tržišnih uslova i regulatornih okvira. Sve ove naknade regulisane su Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a banke su dužne da o njima jasno i transparentno informišu klijente.

Naknada za obradu kreditnog zahteva

Naknada za obradu kreditnog zahteva je trošak koji, naglašava Dejan Vučinić iz AIK Banke, većina banaka nema, a ukoliko ga neka od banaka naplaćuje, ta naknada obično iznosi između 0,5% i 1% od iznosa kredita koji uzimate.

Zakon dozvoljava naplatu ove naknade i u prošlosti je ovaj trošak bio neizbežan prilikom kupovine nekretnine, ali i prilikom uzimanja drugih kredita. Danas je situacija dosta drugačija, objašnjava naš sagovornik, i zbog velikog pritiska konkurencije u ponudama banaka su ove naknade sve niže, a u većini slučajeva se ni ne naplaćuju.

Naknada za prevremenu otplatu

Nakon što je kredit odobren i sredstva su vam na raspolaganju, počinje faza otplate kredita. Iako se u ovom periodu najčešće misli na redovne mesečne rate, važno je znati da i tokom otplate kredita mogu postojati dodatne naknade koje utiču na ukupne troškove.

Ako ste u mogućnosti da kredit otplatite pre roka može vas sačekati naknada za prevremenu otplatu.

Ova naknada iznosi najviše 1% od celokupnog iznosa prevremeno otplaćenog kredita ako je period između prevremene otplate i ugovorenog roka duži od godinu dana, a maksimalno 0,5% ako je navedeni period kraći od godinu dana.

Po rečima Dejana Vučinića, direktor Sektora za upravljanje Retail prodajom u AIK Banci, naknada za prevremenu otplatu kredita se često ne naplaćuje do određenog iznosa tokom perioda od godinu dana, a za sve iznose preko toga se naplaćuje. Tako na primer, za sve prevremene otplate do 1.000.000 dinara godišnje (oko 8.500 EUR), naknada se ne naplaćuje. pZa prevremeno otplaćen iznos preko toga, naplaćuje se naknada od 1%.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Ovaj zakon je ključni regulatorni mehanizam koji postavlja osnovne principe i pravila kojih se banke moraju pridržavati. Prema ovom zakonu banke su obavezne da jasno i transparentno informišu klijente o svim naknadama koje će biti naplaćene, kako prilikom odobrenja, tako i tokom otplate kredita.

Kako ističe Dejan Vučinić iz AIK Banke jedan od najvažnijih aspekata ovog zakona je “obaveza banaka da klijentima prikažu efektivnu kamatnu stopu koja uključuje sve troškove kredita, a ne samo nominalnu kamatnu stopu”. Ovo omogućava klijentima da bolje uporede različite ponude i donesu kvalitzetniju odluku.

Osnovna razlika između nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope su zapravo naknade koje banke naplaćuju, ali ovu razliku čine i drugi troškovi koje možete imati tokom otplate kredita poput životnog osiguranja.

U slučaju neslaganja ili problema sa naplatom naknada, klijenti imaju pravo da se žale banci, a u krajnjoj instanci i regulatornim telima. Ovo pravo je, takođe, garantovano zakonom i služi kao dodatni mehanizam zaštite korisnika.

Zakon predviđa i kaznene odredbe za banke koje ne postupaju u skladu sa zakonskim obavezama. Ovo može uključivati novčane kazne, ali i druge oblike sankcija koje mogu uticati na reputaciju i poslovanje banke.

Istovremeno, konkurencija među bankama je izuzetno velika. To se odražava i na različite vrste naknada koje se naplaćuju prilikom odobrenja i otplate kredita. Ovo otvara prostor za klijente da uporede različite ponude i odaberu onu koja im najviše odgovara.

– Bankarsko tržište u Srbiji je jedan od najkonkurentnijih sektora i sasvim je razumljivo da se na njemu banke međusobno utrkuju kada je reč o ponudama koje nude svojim klijentima. Takva situacija u mnogome doprinosi korisnicima bankarskih usluga, ali i same banke podstiče da budu inovativnije u svom poslovanju, da neprestano razvijaju svoje usluge, kao i da se trude da svojim klijentima i korisnicima obezbede potpunije zadovoljstvo – ističe Vučinić.

Prilikom apliciranja za kredit često se fokusiramo samo na troškove koji su direktno vezani za banku, zanemarujući druge troškove koji su takođe neophodni. Ovi dodatni troškovi mogu značajno uticati na ukupne izdatke i stoga je važno da budu uzeti u obzir prilikom planiranja budžeta.

Troškovi procene nekretnine

Ako uzimate stambeni kredit često je potrebno da angažujete procenitelja koji će odrediti vrednost nekretnine. Ova usluga se naplaćuje i nije uključena u bankarske troškove.

Ovde naravno morate izabrati i angažovati procenitelja sa kojim vaša banka ima uspostavljenu saradnju, odnosno procenitelja u čiju ocenu i stav banka ima poverenja. Za tu uslugu se obično naplaćuje naknada koja se kreće od 80 do 100 evra, pa naviše.

Notarski troškovi

Prilikom potpisivanja ugovora o kreditu notar je obavezan da overi dokumenta. Ovi troškovi variraju i mogu biti značajni, posebno za veće kredite. To znači da prilikom overe ugovora morate računati i na ovaj izdatak, koji nema nikakve veza sa kreditom koji uzimate ili sve već uzeli, ali uz sve ostale troškove utiče na ukupnu investiciju.

Troškovi osiguranja

Osim osiguranja koje može zahtevati banka možda ćete morati da platite i dodatno osiguranje nekretnine, života ili nečeg trećeg, u zavisnosti od vrste kredita.

Ovo osiguranje, posebno vinkulirano u korist banke, je dodatno sredstvo obezbeđenja na kom banke obično insistiraju. Drugim rečima, banke na ovaj način žele da se dodatno osiguraju, kao i da obezbede mogućnost svoje naplate čak i kada se klijentu u životu dese stvari koje niko ne želi, niti unapred može da predvidi.

Troškovi upisa u katastar

U slučaju stambenih kredita, troškovi upisa prava svojine u katastar su, takođe, neizbežni i nisu pokriveni bankarskim naknadama.

Troškovi vođenja predmeta kod advokata

U nekim slučajevima može biti potrebno angažovanje advokata za pravne savete ili vođenje predmeta, što takođe generiše dodatne troškove.

Iako ovi troškovi nisu direktno vezani za banku, neophodno je da budu uključeni u ukupnu finansijsku sliku prilikom uzimanja kredita. Njihovo ignorisanje može dovesti do neprijatnih iznenađenja i finansijskih poteškoća. Stoga je preporučljivo da se o svim ovim aspektima detaljno informišete i planirate ih unapred.

Ključni saveti za potrošače

Detaljno istražite i uporedite ponude: Pre nego što se odlučite za određeni kredit, obavezno uporedite različite ponude i pročitajte sve uslove i naknade koje se naplaćuju.

Konsultujte se sa stručnjacima: Ako niste sigurni u svoje sposobnosti da samostalno procenite sve troškove, konsultujte se sa finansijskim savetnicima.

Proučite zakonski okvir: Upoznajte se sa zakonima koji regulišu ovu oblast kako biste znali svoja prava i obaveze.

Planirajte budžet: Uključite sve potencijalne troškove u svoj finansijski plan kako biste izbegli neprijatna iznenađenja.

Imate pravo na žalbu: U slučaju neslaganja ili problema, koristite svoje zakonsko pravo na žalbu.

U svetlu svega navedenog, jasno je da informisanost i pažljivo planiranje igraju ključnu ulogu u donošenju finansijski odgovornih odluka.

BiznisKurir/Sasomange

Foto: Shutterstock