Author: Biljana Veljovic

 „Infektivnost korona virusa u otpadnim vodama je izuzetno niska i za sada nema zabeleženih slučajeva sa Kovidom-19″, kaže istraživač Stoimir Kolarević. Godinu i po dana otkako je Kovid-19 prvi put registrovan u kineskom gradu Vuhanu, pitanje kako se virus pojavio i dalje je misterija. Od početka pandemije, naučnici u više zemalja utvrđivali su i da li korona virus opstaje u vodama i kolika je opasnost.

U moru izveštaja i analiza koji su imali isti cilj – otkriti na koji način se virus prenosi i kako sprečiti njegovo dalje širenje – potvrđeno je prisustvo molekula ovog virusa u otpadnim vodama. U malom beogradskom naselju Višnjica, na levoj obali Dunava, gde postoje tri ispusta otpadnih voda, istraživači su takođe registrovali RNK (genetički materijal) korona virusa korona. Istraživanje Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS) u Beogradu koje je rađeno u saradnji sa partnerima iz Mađarske, Austrije i Holandije ukazuje, međutim, ukazuje da opasnosti za sada nema.

Stanovništvo Beograda može da dođe u kontakt sa neprečišćenom vodom, jer mesta ispusta često nisu obezbeđena u smislu ograničenog pristupa, kaže Stoimir Kolarević, viši naučni istraživač Instituta i jedan od učesnika istraživanja.

Za sada nema bojazni da može doći do zaraze, dodaje Kolarević za BBC na srpskom.

Virus SARS-CoV-2 prvi put je otkriven u Kini krajem 2019. godine, a do juna 2021. godine, raširio se čitavim svetom, dovevši do više od 180 miliona potvrđenih slučajeva zaražavanja i blizu četiri miliona smrtnih slulčajeva.

Otkud korona virus u rekama i možemo li se zaraziti na taj način?

Otpadne vode su prirodne vode kojima se usled određene upotrebe menjaju hemijske, biološke i fizičke karakteristike. mMešavina su vode i otpadaka iz stanova, javnih građevina, sa javnih površina i industrije. Zbog sadržaja toksičnih materija štetne su po životnu sredinu ali mogu ugroziti i zdravlje ljudi.

Kroz izmet osoba obolelih od Kovida-19 sa simptomatskom ili asimptomatskom infekcijom, ali i kroz druge telesne izlučevine, virus korona se može izlučiti iz organizma i preko kanalizacione mreže stići do otpadnih voda. U ovom slučaju i do Dunava koji sa Savom ima oko 100 kanalizacionih ispusta.

Može li se stanovništvo zaraziti ako dođe u dodir sa neprečišćenom vodom u kojoj se nalazi virus korona?

„Infektivnost korona virusa u otpadnim vodama je izuzetno niska i za sada nema zabeleženih slučajeva sa Kovidom-19. „Istraživanja pokazuju da nema opasnosti. „U otpadnoj vodi to nije virus u infektivnoj formi već delovi virusa tj. RNK molekula”, pojašnjava Stoimir Kolarević.

Tamaš Petrović, naučni savetnik Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad”, navodi da nalaz ovoga, kao i drugih humanih ili i animalnih virusa u otpadnim vodama i površinskim vodama sigurno predstavlja rizik za zdravlje ljudi i životinja, ali da je pitanje koliki je to rizik.

„Iz literature je poznato da su neki istraživači potvrdili da je SARS-CoV-2 virus koji su našli u otpadnim (kanalizacionim) vodama infektivan, odnosno uspeli su da ga izoluju na kulturi ćelija, samim tim je i mogućnost infekcije ljudi koje dolaze u kontakt sa ovim vodama sasvim realna.”

Zbog čega su ova istraživanja onda važna?

Prisustvo virusa u stanovništvu bi moglo da se prepozna pre prvih kliničkih slučajeva, jer RNK korona virusa može da se otkrije u ljudskom izmetu nekoliko dana pre pojave simptoma. To bi pružilo mogućnost da se deluje preventivno pre nego što situacija eskalira, ističe Kolarević. „Sistem bi omogućio ranu izolaciju određenih gradova ili opština što bi sprečilo potpuno zaključavanje.” Predviđanja o toku epidemije se mogu raditi za kraći naredni period slično kao i frekvencija novozaraženih po kliničkim podacima, napominje on.

Da ovakva istraživanja mogu da pomognu u daljem praćenju broja zaraženih Kovidom-19 smatra i Tamaš Petrović. Pored preventivne uloge, nadzor nad otpadnim vodama može da ukazuje i na to da li epidemija jenjava ili se broj zaraženih povećava.

„Takvo praćenje pokazalo se veoma korisno i u celosti oslikava brzinu širenja virusa, odnosno povećanje ili smanjenje broja zaraženih ljudi, odnosno da je takav nadzor dovoljno osetljiv da može u realnom vremenu dati odgovor na pitanje da li se širenja virusa u stanovništvu povećava, stagnira ili smanjuje”.

Istraživanja mogu da pomognu u otkrivanju novih sojeva, koji se svakodnevno pojavljuju usled mutacije genetičkog materijala virusa. Upravo te mutacije doprinose da se virus duže zadrži u stanovništvu. „Identifikacijom molekula korona sojeva koji se registruju u otpadnim vodama se veoma efikasno i tačno mogu odrediti sve izmene u virusu koji cirkuliše među ljudima. „Može se utvrditi unos i prisustvo novih sojeva virusa, a to su veoma bitni epidemiološki podaci”, smatra Petrović.

Kako vodena sredina utiče na korona virus?

On pojašnjava da SARS-CoV-2 ne spada u izrazito otporne viruse u spoljnoj sredini, te je uvek pitanje posle kog vremena i u zavisnosti od samih uslova životne sredine on više nije zarazan. „Takva istraživanja se sprovode i sigurno će dati odgovor na ovo pitanje.”

Kada je reč o RNK virusa, Stoimir Kolarević naglašava da se ne može reći sa preciznošću imajući u vidu da kvalitet otpadne vode varira.

„Prema nekim istraživanjima, RNK se u otpadnoj vodi raspada za manje od 24 sata. „Istraživanje za površinske vode je još u toku.” RNK koncentracija zavisi i od broja aktivnih slučajeva u stanovništvu, od veličine kanalizacione mreže u smislu broja stanovnika priključenih na nju, ali i od tipa kanalizacije – da li je isključivo za fekalne vode ili prima i uličnu kanalizaciju.

Temperature i količina padavine su faktori koji takođe utiču na RNK. „Sporije se raspada na niskoj temperaturi. „Kiša može znatno da smanji količinu virusa u otpadnim vodama, ako govorimo o kanalizaciji na primer, koja takođe služi i za drenažu ulica”, dodaje Kolarević.

Najveći broj stanovnika Srbije nema izgrađene sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Samo osam odsto komunalne vode se prečišćuje pre ispuštanja, navedeno je u analizi Naleda.  Među postojećim sistemima, najveći broj koristi tehnologije stare tri decenije.  Problem dodatno otežava nedostatak kanalizacijskih mreža.

Oko 65 odsto stanovništa jeste priključeno ali je to uglavnom u urbanim sredinama dok ostatak domaćinstava koristi septičke jame, što je najčešći slučaj u ruralnim krajevima. Nedovoljan je i broj inspektora na lokalnom nivou. Trenutno se ovim problemom bavi šest inspektora, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj sa početka ove godine. Pomaka ima, ali ne dovoljno.

Posledice nedovoljnog sistema za prečišćavanje vode su višestruke. Toksične materije koje se nalaze u vodi i mulju negativno se odražavaju na životnu sredinu ali i na zdravlje ljudi. Mnogi sistemi za vodnosnabdevanje vezuju se za korišćenje rečnih voda i podzemnih voda ili pak, aluvijalnih ravni reka. Njihovim zagađenjem kvalitet vode koju pijemo dovodi se u pitanje, što je sve veći problem u Srbiji, posebno u Vojvodini. Svako zagađenje reke menja i hemijski režim što se direktno odražava na cekolupni ekosistem, a to dalje vodi do izumiranja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta.

Posledice se osećaju i u poljoprivredi. Svaka upotreba zagađene vode za navodnjavanje direktno utiče i na čoveka. Problem otpadnih voda najveći u Beogradu. Region Beograda prednjači po opterećenosti otpadnim vodama, vodama iz domaćinstva, prerađivačkoj industriji i broju septičkih jama ukazuje ista analiza, dok je na suprotnom polu – Toplička oblast.

U Beogradu postoji oko 100 kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav. U Savu i Dunav izlije se „190 miliona kubika otpadnih voda, što se može uporediti sa 60.000 olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni”, izjavila je u januaru 2020. ministarka Zorana Mihajlović, najavljujući izgradnju sistema za prečišćavanje otpdnih voda u saradnji sa kineskim partnerima.

Najveći problem jeste fabrika otpadnih voda u Velikom Selu – ona pokriva milion i po ljudi koji žive na teritoriji Beograda.

Vlada Srbije potpisala je ugovor na osnovu sporazuma koji su postigli predsednici Srbije i Kine, kojim počinje izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda u glavnom gradu. Vrednost tog projekta samo u prvoj fazi je 285 miliona evra, dok će druga koštati između 400 i 500 miliona evra. Izgradnjom fabrike 80 odsto direktnih izliva kanalizacije u reke biće rešeno, preneo je energetskiportal.rs.

Virusi u otpadnim vodama mogu uzrokovati oboljenje ljudi. Posledica niskog stepena sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda jeste visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i učestalosti njenog pojavljivanja. Rizik po ljudsko zdravlje u tom slučaju postoji.

„Opšte je poznato da su najčešći virusni mikroorganizmi koji se mogu naći u površinskim vodama (reke, jezera, potoci), u vodama namenjenim za rekreativne aktivnosti (bazen), za navodnjavanje, humani adenovirus i norovirus (a postoje i mnogi drugi: poliovirus, hepatitis A, hepatitis E, enterovirusi, rotavirusi…) i za oba je utvrđeno da mogu uzrokovati i da uzrokuju oboljenja ljudi.

„Čak se često te infekcije i označavaju u svetskoj literaturi kao waterborn virusi, tj. infekcije”, ističe Tamaš Petrović.

Kako je u svetu?

Da je kanalizaciona voda značajan alat za rano otkrivanje Kovida-19, potvrdio je i Nacionalni institut za zdravlje u Italiji. U studiji, naučnici ovog instituta ispitali su 40 uzoraka kanalizacije prikupljenih iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u severnoj Italiji između oktobra 2019. i februara 2020. Nalazi ukazuju da je voda iz Milana i Torina sadržavala tragove genetskih virusa u decembru, dok su otpadne vode iz Bolonje počele da pokazuju tragove virusa mesec dana kasnije.

Prvi slučaj u Italiji zvanično je zabeležen u februaru.

Međutim, Đuzepina La Rosa sa instituta napominje da istraživanje „ne podrazumeva automatski da glavni prenosni lanci koji su doveli do razvoja epidemije u ovoj zemlji potiču iz ovih prvih slučajeva”. Slična studija rađena je i u Španiji, državi koja je tokom 2020, posle Italije, bila najpogođenija virusom korona u Evropi. Ona pokazuje tragove virusa u otpadnim vodama prikupljenim sredinom januara u Barseloni, što je nekih mesec i po dana pre prvog lokalnog slučaja. Još u aprilu 2020. godine istraživački timovi u Holandiji, Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama pronalazili su tragove korona virusa u otpadnim vodama. Tim južnoafričkog saveta za medicinska istraživanja je juna 2020. godine prošle godine takođe otkrio SARS-CoV-2 u otpadnim vodama u pet postrojenja za prečišćavanje.

Testiranje je proširio na još 19 postrojenja kako bi razradio logistiku za dalja praćenja pandemije. Evropska komisija u martu ove godine daje preporuku o nadzoru prisustva korone u otpadnim vodama. Nadzor bi do oktobra ove godine trebalo da uvedu sve članice EU, u svim gradovima koji imaju više od 150.000 stanovnika.

Evropski dan Dunava

Dunav ima veliki značaj za Evropu. Protiče kroz deset zemalja i najznačajniji je transportni koridor. Izvire u Nemačkoj kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more. Nastaje od dve manje reke – Breg i Brigah. Dugačak je čak 2.857 kilometara i druga je najduža reka u Evropi, posle Volge. Protiče kroz 10 država (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina), i čak četiri prestonice nalaze se na obalama Dunava (Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd). Dužina Dunava koja protiče kroz Srbiju iznosi 587 kilometara. Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Međunarodnu konvenciju o zaštiti reke Dunav podunavske zemlje i Evropska unija potpisale su 29. juna 1994. godine u Sofiji, a taj dan se obeležava kao Međunarodni dan Dunava. Obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica konvencije, među kojima je i Srbija. Dunav je reka koja ima najviše različitih imena.

U Nemačkoj i Austriji ga zovu Danau, Mađari ga zovu Duna, u Turskoj je Tipa, dok je u Francuskoj poznat kao Le Danub. Kao jedna od najbitnijih evropskih reka sadrži mnoge zaštićene vrste flore i faune. U Srbiji se može naći kečiga, jedna od zaštićenih vrsta ribe. Mnogi ratni brodovi su potonuli tokom Drugog svetskog rata na dno ove reke. Kada opadne nivo Dunava olupine se mogu videti sa obale. Austrijski kompozitor Johan Štraus komponovao je jednu od najlepših kompozicija „Na lepom plavom Dunavu”. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

 

(BBC News, 06.29.2021)

U Novom Pazaru, u organizaciji Udruženja logopeda a uz podršku lokalne samouprave i finansijske pomoći novopazarskog privrednika Nedžada Šuntića, održava se dvodnevni seminar na temu “Praktični pristupi deci sa teškoćama u razvoju”. Učesnici seminara su prosvetni radnici, vaspitači logopedi kao i stručni saradnici koji rade sa decom ometenom u razvoju.

“Pravi cilj ovog seminara je da se oni koji rade sa ovom decom, a to su pre svega prosvetni radnici na predškolskom i školskom nivou kao i logopedi i psiholozi, informišu i više saznaju koji su to najkraći i nasvrsishodniji putevi da se deci sa smetnjama u razvoju pomogne i to praktično ne samo teoretski”, kazao je jedan od predavača na seminaru logoped iz kabineta “Glas govora i sluha” iz Beograda, Ranko Vuković.

Ovaj dvodnevni seminar kao i mnoge do sada sa sličnim temama podržao je i Grad Novi Pazar koji je, podsetimo, u poslednih osam godina razvio sedam usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou od kojih je većina posvećena osobama sa smetnjama u razvoju. “Mi smo ove godine iz budžeta grada izdvojili 43 miliona dinara za nevladin sektor, odnosno za projekte u oblasi socijalne zaštite, zatim 13 miliona i 700 hiljada iz namenskih transfera resornog ministarstva  koji su takođe uloženi u usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou tako da želimo da u narednom periodu  jačamo ljudske resurse i da korisnici socijalnih usluga dobiju što kvalitetniju pomoć i podršku”, rekao je član Gradskog veća zadužen za zdravstvo i socijalna pitanja Fevzija Murić.

Logopedi Mejra Gusinac i Jelena Moračanin učesnice su pomenutog seminara koji, kako ističu, za njih mnogo znači jer i one rade sa decom koje imaju teškoće u razvoju i naglašavaju da je svaki vid usavršavanja  od velikog značaja za njihov dalji rad.

B.V.

 

 

Javni beležnici Srbije pozvali su danas građane da u njihovim kancelarijama blagovremeno obave besplatnu overu dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i fakultete, s obzirom na to da je dosadašnja javnobeležnička praksa pokazala da se stvaraju značajne gužve u poslednjim danima pred upis.

Overu fotokopija svedočanstava i diploma neophodnih za upis u srednje škole, kao i za prvi upis na fakultet, javni beležnici obavljaju besplatno u svih 197 kancelarija širom Srbije, tokom radnog vremena – svakog radnog dana od 9.00 do 17.00, saopštila je Javnobeležnička komora Srbije.

Javni beležnici Srbije podsećaju i na potrebu za blagovremenom overom saglasnosti za prekogranična putovanja maloletnih lica bez pratnje jednog ili oba roditelja.

Overa ove saglasnosti iznosi 360 dinara po potpisu.

Javnobeležnička komora Srbije podseća da beležnici, u izuzetnim situacijama, mogu da rade i van radnog vremena, ali da im je za to potrebna posebna saglasnost Komore.

U tom slučaju, i za besplatne overe, kao i za redovne overe, po obavezno primenjivoj javnobeležničkoj tarifi, građani plaćaju naknadu za rad van redovnog radnog vremena.

U saopštenju se navodi da javni beležnici ne naplaćuju ni overu dokumenata za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita.

Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavljaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove, kao i za upis u osnovnu školu.

FoNet

Foto: Stefana Savic

Delta soj koronavirusa pokazuje veću prenosivost, ali su vakcine delotvorne, rekao je danas epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon. On je na pitanje koliko se razlikuje klinička slika kod novog soja, rekao da nema podataka da je invazivniji i da je moguće da je klinička slika čak i lakša. Istakao je i podatak da je vakcina delotvorna, što se pokazuje u Velikoj Britaniji.

“Svakako da taj soj izaziva zabrinutost, ali bitno je da je vakcina efikasna jer u Velikoj Britaniji odnos zaražavanja je takav da se 25 puta više zaražavaju nevakcinisani”, objasnio je Kon.

Dodaje da se korist vakcinacije vidi i u Srbiji, jer u bolnicama više nema nijednog obolelog koji je vakcinisan.

“To direktno pokazuje korist vakcinacije i postavlja se pitanje šta čekamo? Najvažniji korak u ovom trenutku je vakcinacija, da li čekamo da novi soj dođe pa da nam se prenese posebno među mladima koji su najmanje vakcinisani”, kazao je Kon.

Na pitanje da li nas očekuje novi talas na jesen on kaže da sve zavisi od vakcinacije, od ponašanja i virusa i ljudi, i toga koliko mu dozvolimo da se širi.

Kon je poručuje da ne bismo imali razloga za brigu ukoliko bi se vakcinisalo 70 odsto stanovništva.

“U Srbiji još nismo stigli do 50 odsto kompletno vakcinisanih, a ako bismo podigli tu lestvicu na 70 odsto, uopšte ne bismo imali problema pogotovo ako bi se vakcinisali mladi” objasnio je on.

Na pitanje da li se razmišlja o restriktivnijim merama za nevakcinisane, Kon kaže da se o tome nije razgovaralo.

“Treba sve uraditi da se izvrši motivacija za vakcinacijom. Drugo, mi nemamo neki preveliki razlog za brigu jer virus trenutno nije u visokoj meri prisutan, a to je jako značajno jer se sada nalazimo u situaciji kada se popuštaju mere”, objasnio je Kon.

Međutim, apeluje na sve da nose maske i drže distancu, jer će, kako kaže, te mere ostati još dugo na snazi.

“Kao što se zimi okupljamo u zatvorenom da bi se zagrejali, tako se leti okupljamo da bi se rashladili i tu je posebno bitno nositi maske. Poznajući nas, mi se vrlo brzo opuštamo a preko leta će biti mnogo slavlja i ja bih poručio svima koji nisu vakcinisani ili nisu preležali virus a neće da nose maske da je bolje da ne idu na takva slavlja”, apelovao je Kon.

Autor:Tanjug

Borba sa koronavirusom još uvek nije završena ali mere su znatno popuštene i polako se svi vraćaju starom režimu rada kao pre dolaska teške situacije. Specijalna bolnica Novopazarska Banja već se vratila tom režimu rada pa su svi kapaciteti pounjeni što se tiče stacionarnog lečenja kao i pacijenata koji se leče u ambulantnim uslovima. Iako je to tako, direktorka ove zdravstvene ustanove dr Sonja Radetinac kaže da se protivepidemioloških  mera i dalje pridržavaju kako zaposleni tako i pacijenti.

“Veoma težak period je iza nas. Iako smo se vratili u kolosek nakon tog perioda, još uvek se nismo niti se smemo opuštati kada je ovaj opaki virus u pitanju, tako da se mi ovede kao i pacijenti koji dolaze i dalje pridržavamo svih mera zaštite od korone”, kazala je direktorka ove zdravstvene ustanove, dr Sonja Radetinac. Objasnila je da su morale da se preduzmu i neophodne mere poput dezinfekcije takozvanog novog bloka bolnice koji je bio stavljen u funkciju za lečenje i smeštaj kovid pacijenata, detaljnog čićenja bolnice preko krečenja,  kupovine nove neophodne opreme i posteljina.

Pacijenti kojima je potrebna zdravstvena pomoć ove ustanove, moraju se prvo javiti svom izabranom lekaru kako bi dobili uput i termin za pregled a počeli su pregledi i lečenje pacijenata koji u NP Banju dolaze preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

B.V.