Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • EXIT objavio kratki film o pandemiji iz vizure mladih

    EXIT objavio kratki film o pandemiji iz vizure mladih

    EXIT festival predstavlja kratki film o pandemiji iz vizure mladih, koji pokazuje ključan segment života, na koji su proteklih 15 meseci veoma uticali.

    Zatvorenost i otuđenost ostavili su dubok trag na mentalno zdravlje mladih, što je, uz podatak o povećanju depresije tokom pandemije za šokantnih 700 odsto, motivisalo stvaranje kratkog filma. Upravo ta borba biće ogroman problem s kojim društvo treba da se suoči u godinama koje dolaze.

    Izgubili smo zagrljaje, priliku da upoznamo novo, i previše stvari koje smo podrazumevali i uzimali za gotovo. Bilo je trenutaka kada smo mislili da će tako ostati zauvek, iako nikada nismo gubili nadu. Skorije ne pamtimo teži period, ali sada biramo da slavimo život!

    Svesniji značaja igranja u istom ritmu više nego ikada pre, željni smo i konačno spremni da ponovo budemo zajedno! Da bi nam glave ponovo bile zdrave, moramo pokrenuti svoja tela. Posledice pandemije po mentalno zdravlje istraživaće se godinama, ali već je jasno da ih ima. Osećamo ih na koži svakog dana, brojeći mesece života pod ograničenjima i zabranama. Vreme je da se ovo nemilo odbrojavanje zaustavi.

    EXIT je priča koja traje dvadeset godina i neretko se pominje kao jedina svetla tačka za mlade tokom najcrnjih godina. Uz nju su stasavale generacije, a sada je spremna za novi početak i bezbrojne zaplete. Za jutra na Areni, vriske u tunelu, držanje za ruke preko mosta, hvatanje pogleda pevača iz prvog reda, poljupce u poslednjem, za slobodu i ljubav. Spremni smo da slavimo život!

    EXIT festival donosi kratak film „EXIT the Pandemic: Dance To Freedom“ o teških petnaest meseci, ali i svetloj budućnosti ka kojoj uvek stremi. Režiser filma je Ivan Đurović, koji živi i radi u Njujorku, nakon što je završio master na Univerzitetu Kolumbija.

    Blic

    Podeli
  • Proizvođači trešanja u Srbiji odustaju od berbe, kilogram i po 30 dinara

    Proizvođači trešanja u Srbiji odustaju od berbe, kilogram i po 30 dinara

    Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram.

    Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina “najgora od najgorih”.

    “Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije”, rekao je Dragić.

    Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera.

    “Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode”, rekao je Dragić.

    Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara.

    “Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo”, rekao je Matejić.

    Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja.

    “Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa”, rekao je Matejić.

    Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a “voćarstvo ih ne interesuje”.

    Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.

    On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se “brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa”.

    “Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova”, rekao je Matejić.

     

    (Beta, 06.23.2021)

    Podeli
  • Obeležen Dan policije u Novom Pazaru

    Obeležen Dan policije u Novom Pazaru

     Svečanost povodom obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, slave i Dana policije održana je danas u novopazarskom Kulturnom centru. Svečanosti su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, državnih i javnih institucija i ličnosti iz društvenog i javnog života.

    Pozdravom državnoj himni i minutom ćutanja preminulim kolegama usled posledica izazvanim koronavirusom, danas je počela svečanost koja je organizovana povodom obeležavanja Dana ministarstva unutrašnjih posova, slave i Dana policije. Prisutmima se obratio major policije, načelik Policijske uprave Novi Pazar Nermin Ljaijić.

    “U vremenu koje je za nama uspeli smo da ostvarimo povoljno stanje bezbednosti i obezbedimo stabilan javni red i mir. Rad policijskih službenika obeležilo je brzo i efikasno rasvetljavanje svih težih oblika krivičnih dela kao i identifikacija i hapšenja izvršilaca. U oblastima  bezbednosti i drugim policijskim poslovima ostvareni su zadovoljavajući rezultati realizacijom planiranih aktivnosti i poslova koji su obavljani zakonito i profesionalno, a zahtevi građana rešavani u najkraćem roku”, kazao je major policije, načelnik PU u Novom Pazaru Nermin Ljajić.

    Ljaić je ovom prilikom izneo podatak da je samo u ovoj godini u uspešnim akcijama policijskih službenika PU u Novom Pazaru u 130 slučajeva izvršena zaplena narkotičkih  sredstava dok je u 40 slučajeva oduzeto 3 712 boksova cigareta kao i 26 640 litara naftnih derivata. 2Bez obzira na brojne probleme sa kojima se suočavamo u svakodnevnom radu, profesionalno smo motivisani da pružimo pu doprinos kako bi prostor koji pokriva naša Policijska uprava bila jedna bezbedna sredina za sve ljude koji u njoj žive”, doidao je Ljajić.

    PU u Novom Pazaru ima odličnu  saradnju sa lokalnom samoupravom ispred koje je gradonačelnik Nihat Biševac načelniku policije majoru Nerminu Ljaiću uručio ključ motocikla marke Suzuki koji će u značajnoj meri poboljšati rad u bezbednostI saobraćajaje a koji je upravo grad obezbedio.Ovom prilikom nagrade su uručene i najboljim policijskim službenicima, kapetanima Bojanu Biševcu, Miljanu Radenkoviću, te vodnicima Mirnesu Turtoviću i Hanuša Redžepu. A zbog postignutih izuzetnih rezultata, hrabrosti, efikasnosti i profesionalnog postupanja, ministar Unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, među sedam nagrađenih u ministarstvu,nagradio je policijskog službenika PU u Novom Pazaru Ivana Milojevića plaketom i novčanom nagradom koji je ujedno od strane Grada Novog Pazara nagrađen plaketom za hrabrost i humanost a nagrađena je pored ostalih i načelnica Saobraćajne policije, major Irma Kolašinac. Inače, PU u našem gradu u protekloj godini zaposlila je 20 novih policijskih službenika.

    B.V.

    Podeli
  • Proizvođači mleka: Šest godina ista cena, jedini spas od propasti propisana minimalna cena

    Proizvođači mleka: Šest godina ista cena, jedini spas od propasti propisana minimalna cena

    Predsednik Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je danas da su proizvođači mleka finansijski propali jer otkupljivači šest godina isplaćuju istu otkupnu cenu mleka.

    Ona je za Betu rekla da je prosečna proizvođačka cena litra mleka 56,60 dinara, a da je prosečna otkupna oko 30 dinara.

    “Zadužili smo se kreditima u nadi da ćemo postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali nismo naišli na razumevanje”, rekla je Bugarski.

    Dodala je da je dodatni udar na proizvođače mleka poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80 odsto.

    Ona je rekla da proizvođači od države dobijaju premiju od sedam dinara po litru desetak godina i da bi taj novac trebalo da se koristi za obnovu opreme koja se amortizuje.

    “Iscrpeli smo sve zalihe da bi spasli proizvodnju i sada ostaje kao jedina mogućnost da država propiše minimalnu cenu za otkupljivače ili da sačekamo sudske izvršitelje”, rekla je Bugarski.

    Istakla je da je proizvođače u težak položaj doveo i “ogroman uvoz mlečnih proizvoda čiji kvalitet treba ispitati”.

    Beta

    Podeli
  • Pomozimo Merjem da prohoda

    Pomozimo Merjem da prohoda

     Humanitarne organizacije Otvorena ruka i Sevap po ko zna koji put u prvim su redovima da pomognu i skupe pomoć onima kojima je potrebna. Tako su se ovoga puta, čini se,  kao nikada do sada, digli na noge da na sve načine skupe novčana sredstva za lečenje male Merjem Nikšić iz Novog Pazara kako bi prohodala. Pored kutija koje će od danas svakoga dana biti postavljene kod pečurke u centru grada postavljene su i  u preko 120 objekata kako bi  uz pomoć humanih građana skupili što više novca.

     

     

    Ovo je dvogodišnja Merjem Nikšić. Vesela i nasmejana devojčica koja bi volela da šeta sa roditeljima, igra se. Ali Merjem to ne može. Ona ne može da hoda. Boluje od cerebralne paralize od koje se leči i već je imala hiruške intervencije koje za sada nisu dovoljne kako bi ova naša malena sugrađanka prohodala. U akciju prikupljanja novčanih sredstava za lečenje male Merjem uključio se veliki broj kako pojedinaca tako i institucija i humanitarnih organizacija. Sevap i Otvorena ruka takođe.

    “Ovo je još jedna u nizu akcija humanitarnih organizacija “Otvorena ruka” i Sevap”. Akcija je planirana da se narednih dana sprovodi tokom čitavog dana kako bi se skupilo što više novčanih sredstava za lečenje male Merjem”, kazala je dr Medina Rašiti. “Mala Merjem boluje od cerebralne paralize i samo roditelji koji imaju decu sa ovom bolešću znaju o kakvoj je borbi reč”, dodala je ona. Inače, Merjem je već tretirana matičnim ćelijama, u planu je da se obave još neki operativni zahvati u Kijevu i Americi naredne godine a za sve to treba puno para.

     

    “Otvorena ruka”i “Sevap” su u preko 120  objekata u gradu postavile kutije za pomoć našoj maloj Merjem. Pored ovog, način da pomognemo u prikupljanju novca za njeno lečenje je slanje  SMS poruke sadržaja 1041 na broj 3030 za Srbiju čija cena je simboličnih 200 dinara i poruku sadržaja human1041 na broj 455 za dijasporu a cena poruke je 20 franaka. Naša jedna poruka znači put do ozdravljenja Merjem Nikšić koju njena porodica a i svi mi želimo ubrzo da vidimo kako trči, igra se sa vršnjacima i jednoga dana sama ode u školu bez pomoći. Pomozimo Merjem da prohoda.

    Podeli