Author: Biljana Veljovic

Počev od 21. juna u 6 sati po lokalnom vremenu, državljani zemalja sa zelene liste EU, u koje spada i Srbija, u Grčku će moći da uđu i uz negativan antigenski test, prenosi “Telegraf”. Vest koju su srpski turisti željno iščekivali, sada je zvanična, piše ovaj portal.

Počev od 21. juna u 6h ujutru po lokalnom vremenu, u Grčku je moguće ući i sa negativnim antigenskim testom.

PCR test je najskuplji, košta 9.000 dinara, a antigenski 3.500 dinara.

Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, kako prenosi sajt Civilne zaštite Grčke, zamenik ministra civilne zaštite Nikos Hardalias je izjavio:

– Poboljšanje epidemioloških podataka, u kombinaciji sa tekućim programom vakcinacije, omogućava nam da nastavimo sa ukidanjem restriktivnih mera za ponovno pokretanje drugih aktivnosti.

Takođe je dodao da je jednoglasna odluka Odbora, koji se juče sastao sledeća:

– Što se tiče opštih pravila ulaska u zemlju, da im se dozvoli ulazak sa negativnim brzim (antigenskim) testom iz zemalja sa zelene liste. Maloletna lica, uzrasta do 12 godina da mogu da uđu u zemlju, bez potrebe za testom, ukoliko dolaze iz zemalja koje se nalaze u zelenoj kategoriji.

Kako je na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16. juna, države članice Evropske unije (EU) odlučile su da Srbiju vrate na spisak epidemiološki bezbednih zemalja, čiji će građani moći da putuju u EU. Proširena lista bi trebalo da počne zvanično da se primenjuje od danas, navedeno je na sajtu.

Pored novog dokumenta, uz koji je dozvoljen ulazak u Grčku, i dalje ostaju aktuelna ostala dokumenta kao i do sada.

Osobe koje su vakcinisane dostavljaju potvrdu o primljene dve doze vakcine, izdatu od zvaničnih državnih institucija, uz uslov da druga doza cepiva protiv korona virusa bude primljena minimum 14 dana pred polazak. Druga opcija je negativan PCR test ne stariji od 72 sata i treća, potvrda o preležanoj infekciji, stara između 2 i 9 meseci od datuma putovanja. Sada je na sve to dodata i mogućnost prelaska granice uz negativan antigenski test koji je tri puta jeftiniji od PCR testa.

S obzirom na to da je ranije potpisan sporazum između Grčke i Srbije, to su sve vakcine koje su dostupne u našoj zemlji, priznate i prilikom ulaska u Grčku – Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Sinofarm i Sputnjik V.

Takođe, za ulazak u Grčku potrbno je popuniti PLF formular.

Telegraf

Beograd — Srbija planira da uvede obaveznu vakcinaciju dece protiv varičela, a to bi moglo da se dogodi već na jesen, pišu mediji.

Tu mogućnost je potvrdio za Kurir epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, koji je istakao da je vakcinacija protiv varičela obavezna u nekim državama i da ne čudi što i mi krećemo tim stopama.

“U Srbiji je za sada obavezno imunizovanje protiv 11 zaraznih bolesti, a rešeno je da uvedemo i protiv varičela. U SAD, Kanadi, Australiji deca se odavno vakcinišu protiv varičela i nema nikakvih problema. Treba da se vidi kada da se stavi u kalendar imunizacije kod nas, da li će to da bude u drugoj ili četvrtoj godini života. U Australiji je to u drugoj. Očekuje se da Republička stručna komisija za zarazne bolesti najkasnije u septembru promeni pravilnik i program o obaveznoj imunizaciji i u njega uvrsti vakcinu protiv varičela”, rekao je on.

U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” su naveli da je vakcina protiv varičela bila obavezna za određene kategorije u riziku i prema prethodno važećem pravilniku odnosno programu imunizacije, a da su prema novom programu te kategorije proširene.

“Jedna od novih kategorija su i sva deca šestog razreda osnovne škole koja do tada nisu preležala ovu bolest. Varičela može imati težu kliničku sliku praćenu komplikacijama u starijem uzrastu, a posebno može biti ozbiljna kod trudnica i novorođenčadi. Cilj je da se od ove bolesti zaštite sva osetljiva deca pre ulaska u reproduktivni period kako bi se sprečilo da do zaražavanja dođe tokom trudnoće i nakon porođaja”, naveli su iz “Batuta” za Kurir uz podsećanje da je ova izmena na snazi od januara 2021.

IZVOR: B92

 Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece.

Novi zakon bavio se istovremeno još jednim važnim pitanjem, a to su plate i otkazi u firmi.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 20. maja, ističe jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Takođe, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, piše Blic.

U oblasti zapošljavanja i rada garantuju se jednake mogućnosti i obezbeđuje primena opštih i posebnih mera radi ostvarivanja prava na rad za žene i muškarce u pogledu dostupnosti izvršilačkih radnih mesta i položaja. Takođe, i kada je reč o uslovima za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili zanimanju, uključujući kriterijume selekcije i uslove regrutovanja, bez obzira o kojoj se grani aktivnosti radi i na svim nivoima profesionalne hijerarhije uključujući napredovanje u karijeri.

 Kada ne možete da dobijete otkaz?

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Zaposlenima se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

 Kućni rad

Zakon predviđa da se podaci o neplaćenom kućnom radu, koji se prikupljaju i evidentiraju od strane proizvođača zvanične statistike, javno objavljuju u skladu sa petogodišnjim statističkim programom i godišnjim primenjivim planovima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Vrednost neplaćenog rada u apsolutnom iznosu, kao i učešće vrednosti neplaćenog rada u bruto domaćem proizvodu obračunava se na osnovu podataka glavnog proizvođača zvaničnih statističkih podataka a metodologiju za obračun utvrđuje ministarstvo nadležno za oblast rodne ravnopravnosti.

Lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i dr.

Kako je istakla poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove za koje nisu plaćene, i nemaju zdravstveno osiguranje. Te žene se uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i često se dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.

 Pravila tokom trudnoće i nege deteta

Konkretnu promenu za položaj žena u okviru radnog prostora donose pojedine odredbe zakona, kao na primer one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta.

Na primer, kako stoji u zakonu, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje. Takođe, ne sme biti prepreka za napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom, kao ni za korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva.

Vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.

 Kazne i do 2 miliona

Novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle su sa maksimalnih 500.000 dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara. Kazna za odgovorno lice kreće se do 150.000 dinara, a za preduzetnika do 500.000 dinara.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor u oblasti rada preko inspekcije rada.

Pravnici ističu da su glavne prednosti novog zakona to što predviđa sankcije, što implementacioni instrumenti slede odmah nakon primene zakona, kao i vrednovanje kućnog rada. Kao plus navode i jednaku nadoknadu za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za osobe koje obavljaju kućne poslove.

Blic/B92

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je zabeleženo 135 novih slučajeva koronavirusa.

U bolnicama se nalazi 388 pacijenata, od kojih je 16 na respiratorima, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

IZVOR B92

 Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar učestvovao je na sastanku ministara zdravlja u okviru Berlinskog procesa.

On je danas održan u organizaciji nemačkog saveznog ministra zdravlja Jensa Špana.

Tema današnjeg sastanka je bilo “bezbedno putovanje u vreme pandemije”, a ministar Lončar je učesnike ovog regionalnog skupa upoznao kako sa rezultatima naše borbe sa kovidom 19, tako i sa aktuelnim merama koje se u Srbiji sprovode kada je u pitanju putovanje domaćih i stranih građana.

Ministar Lončar je iskoristio ovu priliku da predstavi naš “zeleni sertifikat”, prvi te vrste u regionu.

Skupu, kome su pored ministara zdravlja država Zapadnog Balkana prisustvovale kao posmatrači i njihove kolege iz Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske, obratili su se, pored saveznog ministra zdravlja Nemačke, i Oliver Varhelji, EU komesar za proširenje i susedstvo, Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, kao i predstavnici Instituta Robert Koh i Evropskog centra za kontrolu zaraznih bolesti. Komesar za proširenje EU Oliver Varhelj je tom prilikom izrazio pohvale Srbiji za način na koji se naša zemlja bori protiv koronavirusa, naročito za politiku pomoći i donacija vakcina državama i građanima regiona.

IZVOR: B92