Author: Biljana Veljovic

Prava drama odigrala se u selu Vrletnica podno planine Golije u blizini Ivanjice. Poštar, Dalibor Pantović dok je bio na radnom zadatku susreo se oči u oči sa medevedom, dok je šumskim putem išao do domaćinstava da odnese poštu.

“Čuo sam neko šuštanje u šumi, kad sam pogledao ka tom pravcu ispred mene je izašao medved. Sivkast, srednje veličine. Ja sam se u prvi mah potpuno odsekao, od straha sam glasno počeo da vičem i dozivam u pomoć”, rekao je Dalibor.

Upravo je to bila greška, jer je medved poštara shvatio kao potencijalnu opasnost i brzim koracima je krenuo ka njemu.

“Sekunde su bile u pitanju, počeo sam da trčim koliko me noge nose, više se nisam ni okretao. Taj osećaj ne može da se opiše rečima, nisam stajao dok nisam dotrčao do prvih kuća. Tek tada sam se okrenuo i video da ga nema iza mene. Seo sam kod meštana, dali su mi vodu i šećer da se povratim. Razmišljao sam samo o tome kako ipak izvukoh živu glavu. Smirio sam se, ali koliko sam brzo trčao imam strašnu upalu mišića”, priča Dalibor.

Golija je poznata kao stanište medveda, pa je i sam Dalibor pešačeći planinskim selima imao često priliku da vidi medveđe stope i tragove na zemlji, kao i meštani, ali nikad do sada se nije susreo oči u oči sa ovom šumskom životinjom.

Po svemu sudeći, ove životinje poprilično su se oslobodile kad je u pitanju kretanje i prilazak naseljenim mestima. Od kad su se početkom ove godine probudili iz ziskog sna, medvedi su već nekoliko puta imali susret sa meštanima pojedinih sela oko Nove Varoši, Topole, Ljiga, a sada i Ivanjice.

IZVOR: RINA

Foto: Rina

BEOGRAD – Magistar farmacije Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) izjavio je danas da je ALIMS odobrila vakcinu Fajzer-Biontek za decu od 12 do 15 godina, uz maksimalno poštovanje najviših standarda u regulatornoj praksi.

“Posmatrali smo podatke iz kliničkih ispitivanja drugih država obavljenih na ovoj populaciji, kada su se stekli svi uslovi, doneta je odluka na osnovu pozitivnog mišljenja Komisije za humane lekove koja je juče zasedala, a juče je i Agencija odobrila primenu vakcine na ovoj populaciji”, rekao je Zelić za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Prema njegovim rečima, slede naredni koraci republičke stručne komisije, odgovarajućih tela i institucija, pre svega Instituta “Batut”, koji moraju da “urede sve oko primene vakcine i sve parametre koji se definišu”.

“Lično sam imao priliku da razgovaram sa roditeljima čija su deca ugrožena zbog raznih drugih pridruženih stanja. Ne smemo da im uskratimo tu mogućnost, kada postoji zaštita od kovida za mladje pacijente da im damo šansu”, kazao je Zelić.

Zelić je naveo da vakcina “Fajzer” ima dovoljno, a ocenio je da gradjani koji se nisu vakcinisali to treba da učine.

“Radimo na tome da podignemo svest i razgovaramo sa svim onima koji imaju strahove, da ih razvejemo”, istakao je Zelić.

Govoreći o neželjenim reakcijama, on je naveo da je prijavljen 991 slučaj neželjenih reakcija posle vakcine, a devet ozbiljnijih, koje su prolazile u kratkom roku.

indeksonline.rs/Beta

Krizni štab za borbu protiv koronavirusa zaseda u ponedeljak u 16.30 sati.

Očekuje se da članovi Kriznog štaba dodatno popuste mere i dozvole održavanje matura, svadbi i drugih proslava i okupljanja uz određene epidemiološke mere, prenose mediji.

Broj novozaraženih dnevno je oko 200, pa nekada i manje, a skoro 50 odsto punoletne populacije primilo je bar jednu dozu vakcine.

Tiodorović objasnio: Treća doza vakcine neophodna?

Podsetimo, do sada su odobreni samo stručni skupovi i kongresi do 200 ljudi, a zvanično je dozvoljeno okupljanje najviše pet osoba.

IZVOR: B92

U Srbiji će danas biti toplo, na severu pretežno sunčano, u ostalim predelima promenljivo oblačno ponegde sa kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom.

Vetar će biti slab do umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 11 do 17 stepeni , najviša dnevna od 24 do 29 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

U Beogradu se očekuje pretežno sunčano i toplo vreme, uz slab do umeren severozapadni vetar.

Jutarnja temperatura oko 16 stepeni, a najviša dnevna oko 27 stepeni.

Srbiji će u nedelju doći do prolaznog naoblačenja, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, uz pojačan severozapadni vetar i pad temperature.

U ponedeljak i utorak promenljivo oblačno i sveže, sa dnevnom temperaturom oko i ispod proseka za ovaj period godine.

Kratkotrajna kiša ili lokalni pljuskovi očekuju se na istoku zemlje, kao i u brdsko-planinskim predelima.

IZVOR: TANJUG

Redovni i naporni treninzi mogu povećati rizik od bolesti motornog neurona, kod ljudi koji imaju genetske predispozicije za to. Redovno i naporno vežbanje može povećati rizik od dobijanja bolesti motornog neurona kod ljudi koji su genetski podložni tome, tvrde naučnici. Tim stručnjaka sa Univerziteta u Šefildu kažu i da to ne znači da bilo ko treba da prestane da trenira zbog njihove naučne studije.

Nadaju se da će njihova otkrića dovesti do boljeg uočavanja ljudi koji su u većem riziku kako bi dobili prilagođene savete. U proseku, kod jednog od 300 ljudi će se razviti bolest motornog neurona (MND – Motor Neurone Desease). Ona utiče na sposobnost ljudi da se kreću, govore i čak dišu, jer kod ljudi sa ovim oboljenjima motorni neuroni ne prenose poruke iz mozga ka mišićima.

Bolest može dramatično da skrati životni vek pacijenata.

Komplikovano je utvrditi ko će oboleti i zašto, jer nauka nije dovoljno otkrila koja kombinacija genetskih rizika i spoljašnjih faktora može dovesti do toga. Dugo je poznato da postoji veza između vežbanja i ove bolesti, ali se žestoko debatovalo o tome da li je to zaista uzrok bolesti ili samo podudarnost. Naučne studije sprovedene na italijanskim fudbalerima pokazale su da je kod njih rizik i do šest puta veći nego što je normalno. Ragbista Rob Barou, fudbaler Stiven Darbi i ragbista Dodi Vir otvoreno su govorili o suočavanjima sa ovom bolešću za BBC.

„Zaključili smo da vežbanje povećava rizik od bolesti motornog neurona”, kaže jedan od istraživača doktor Džonatan Kuper Nok. „Značajan broj vrhunskih sportista koji su od nje oboleli ne može biti slučajnost”.

Istraživači su analizirali podatke Projekta britanske Biobanke, koja čuva genetske uzorke pola miliona ljudi. Koristili su tehniku takozvane Mendeljejeve randomizacije da podatke pretvore u eksperiment i ona je pokazala čiji DNK uzorci su podložniji da usled intenzivnih treninga obole od bolesti motornog neurona.

Studija, objavljena u naučnom časopisu EBioMedisin, pokazala je i da: mnogi geni za koje je poznato da povećavaju rizik od bolesti menjaju ponašanje usled vežbanja kod ljudi sa najčešćim genetskim mutacijama koje se dovode u vezu sa MND bolest će se pre razviti ako naporno treniraju.

Jači i redovni treninzi se definišu kao duži od 15-30 minuta češće od dva do tri puta nedeljno. Ali očigledno, najveći broj ljudi koji vežbaju neće razviti bolest motornog neurona. Doktor Kuper Nok kaže da „mi ne znamo koje u rizičnim kategorijama i zato nećemo otići tako da daleko da savetujemo ko treba da vežba, a ko ne”.

„Ako bi svi prestali da vežbaju, to bi donelo više štete nego koristi”.

Nadaju se da će ova studija dovesti do pravljenja bolje skrojenih saveta i uputstava kao što postoje za fudbalere sa srčanim problemima.

Profesorka neurologije Pamela Šo, direktorka Neuronaučnog instituta u Šefildu, kaže da „ovo istraživanje daje neke uvide u zamršene veze između visokog nivoa fizičke aktivnosti i razvoja MND u određenim grupama koje imaju genetsku predispozicije”.

Smatra se da nizak nivo kiseonika u telu tokom napornih vežbi može da pokrene proces koji se zove oksidativni stres u motornim neuronima – ćelijama koje su među najvećim i potrebna im je najveća zasićenost kiseonikom.

To može dovesti do oštećenja nerava i eventualno i do smrti ćelija kod ljudi koji su već genetski osetljivi na to.

Doktor Brajan Diki, iz Udruženja za bolesti motornog neurona, kaže da je potrebno još ovakvih istraživanja.

Genetske predispozicije i uticaj okoline na razvoj MND obično se ispituje odvojeno, dok je „snaga ovakvih istraživanja u tome što spajaju delove te slagalice”.

Džejms Galager – BBC dopisnik

BoxingGetty Images