Za samo četrdesetak minuta, koliko traje let od Podgorice do Beograda (i obratno), treba platiti najmanje 125 evra u jednom pravcu, a cena povratne karte iznosi od 100 do 200 evra. Iako je to najbrži način da se otputuje iz glavnog grada Crne Gore u Beograda ili ako hoćete iz Srbije na crnogorsko primorje, za mnoge je cena avio-karte i dalje previsoka.
„Na kraju sam odlučio da putujem kolima. Putovanje jeste neuporedivo duže, ali ispadne praktičnije i jeftinije imati auto na letovanju”, kaže Ilija Ilić koji je prve sunčane dane juna iskoristio da poseti obalu Crne Gore.
Kada je planirao putovanje, na raspolaganju je imao samo imao letove srpske avio-kompanije Er Srbija.
Međutim, od četvrtka, 10. juna 2021, prvim letom od Podgorice do Beograda simbolično je označen početak rada nove crnogorske nacionalne avio-kompanije Er Montenegro (Air Montenegro) i ulio nadu da će ponovni letovi crnogorske kompanije na ovoj ruti sniziti cene karata.
Ipak, stručnjaci za avio-saobraćaj kažu za BBC na srpskom da su šanse za pad cena karata prilično male.
Da li su karte za letove između Beograda i Podgorice skupe?
Beograd i Podgorica su vazdušnom linijom udaljeni oko 280 kilometara, a let traje četrdesetak minuta.
Cene karata obe kompanije su približne.
I jedna i druga nude povratne karte čije se cene kreću od stotinak do nešto više od 200 evra u ekonomskoj klasi.
„Imajući u vidu distancu između gradova karte jesu dosta skupe, ali na cenu utiče činjenica da su takse za vazdušni saobraćaj su i u Srbiji i u Crnoj Gori visoke, tako da dobit avio-kompanija nije velika”, kaže za BBC na srpskom Luka Popović, urednik portala EX-YU Aviation News..
„Oko 45 odsto ode na plaćanje taksi što je van kontrole samih avio-kompanija”, dodaje.
Međutim, prema bilateralnom sporazumu Srbije i Crne Gore, pravo da vrše komercijalne letove između dve zemlje imaju samo nacionalne kompanije dveju država – Er Srbija (Air Serbia) i novoosnovani Er Montenegro (Air Montenegro).
Sporazum omogućava da imaju duopol nad vazdušnim saobraćajem, što je u interesu nacionalnih kompanija, ističe analitičar portala TangoSix Petar Vojinović.
„Vazdušni koridor između Srbije i Crne Gore je najfrekventniji od svih na kojem ove dve kompanije lete”, kaže.
„Pošto su Er Srbija i Er Montenegro jedine dve kompanije koje mogu da lete tim koridorom, cene karata nisu uslovljene očekivanjima putnika kao što je to slučaj sa raznim drugim avio-prevoznicima i one rade najlogičniju stvar koju u toj situaciji mogu – nastoje da je finansijski iskoriste”.
Vojinović podseća da, kada je Crna Gora u januaru ove godine obustavila letove prethodnog nacionalnog avio-prevoznika Montenegro Erlajns kako bi ugasila kompaniju, Er Srbija na nekoliko meseci dobila monopol.
„Potreba za putovanjem je bila tolika da je Er Srbija na letu za Podgoricu morala da angažuje najveći avion u vlastitoj floti – Erbas 330 (AirBus330)”.
Ovaj avion inače saobraća na interkontinentalnim letovima, a kapacitet mu je 250-290 mesta.
„To u potpunosti demantuje da među putnicima postoji bilo kakvo nezadovoljstvo cenama karata”, smatra Vojinović.
Zašto Crna Gora ima novog nacionalnog avioprevoznika?
Prethodni prevoznik Montenegro erlajns obustavio je saobraćaj 26. decembra 2020. godine.
Vlada Crne Gore je na sednici održanoj dan ranije, odlučila da ugasi državnu avio-kompaniju zbog mnogobrojnih finansijskih poteškoća. ali i najavila da će osnovati novu.
Tako se i desilo, pa je osnovana avio-kompanija ToMontenegro koja leti pod brendom Er Montenegro.
Prvi let je bio na relaciji Podgorica – Beograd 10. juna 2021. godine.
Montenegro erlajns je poslovao 26 godina, od kojih je saobraćao više od 23 godine.
Ranije je saopšteno da bi šteta od gašenja Montenegro erlajnsa mogla biti oko 50 miliona evra, a da će budžetom za osnivanje nove kompanije biti opredeljeno 30 miliona evra.
Zašto nema niskotarifnih letova između Srbije i Crne Gore?
Nema ih zato što bilateralni sporazum predviđa da između dve zemlje mogu da lete samo nacionalne avio-kompanije, a ni jedna ni druga nemaju niskotarifnog avio-prevoznika, kažu stručnjaci.
To je glavni razlog što u ovom trenutku ne postoji mogućnost da neka niskotarifna (low-cost) kompanija počne da leti na ovoj relaciji, ističe Popović.
Da bi se tako nešto dogodilo, Srbija i Crna Gora morale bi da unesu izmene u bilateralni sporazum.
„A za tako nešto ni jedni ni drugi nemaju interes, jer bi tako sopstvene kompanije izložili konkurenciji”, dodaje.
Po definiciji, niskotarifne avio-kompanije nude niže cene karata, ali i manje usluga – postoji doplata za obrok u avionu, a u cenu karte uključen je samo ručni prtljag, dok je za veliki kofer do 23 kilograma koji ide u kargo aviona potrebna doplata.
Kod nacionalnih avio-prevoznika, koji se još nazivaju legasi (eng. legacy) kompanije, obrok i kargo prtljag su tradicionalno uključeni u cenu karte.
Zato se Er Srbija 2018. godine našla na meti kritika kada je u svojim avionima ukinula besplatnu hranu i piće, što je protumačeno kao kao korak ka prelasku na niskotarifni model poslovanja.
Jovana Georgievski – BBC NEWS
