Author: Biljana Veljovic

 Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je danas da četiri miliona doza vakcine protiv korone, koliko je dosad dato građanima Srbije, “daje rezultate”, što se vidi i po manjem broju novoobelelih, ali da pridržavanje epidemijskih mera “nije baš za neku pohvalu”.

„Veliki deo građana ih poštuje, ali solidan deo to ne čini. Treba nam još opreza, nije ništa gotovo“, naglasio je Đerlek za televiziju Pink. On je ukazao da je sad „velika društvena odgovonost na mladima i radno sposobnom stanovništvu od 40 do 60 godina“.

„Verujem da od njih zavisi da li ćemo 30. juna imati ono što smo zacrtali – tri miliona revakcinisanih građana“, rekao je Đerlek, pozivajući ih da se vakcinišu.

Kako je istakao, „nada se da su oni svesni da se odazovu masovnoj vakcinaciji“, pohalivši starosnu grupu od 64 godine i više, koji su se pokazali lično veliku odgovornost“.

On je naveo da pobediti korona virus nije lako, ukazujući da, „neće nas lako napustiti, treba biti realan“.

„Brojke su mnogo bolje nego što su bile, ali jedino ako budemo imali ispod 100 (novoobolelih) na dnevnom nivou tad možemo da kažemo da smo pobedili koronu“, rekao je Đerlek.

Autor:Beta

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

 Pedijatri Dečijeg dispanzera poslednjih dana beleže povećan broj pregleda dece koja se najviše javljaju zbog uobičajenih respiratornih infekcija karakterističnih za ovo doba godina. Inače, u ovoj zdravstvenoj ustanovi se rade testiranja dece ukoliko se posumnja na simptome korona virusa a među testitanima ima pozitivnih.

Lekari Dečijeg dispanzera strogo vode računa da pri pregledu svakog deteta obrate pažnju na simptome sa kojima se javljaju i ukoliko imaju i malo sumnje da se radi o mogućnosti zaraze od koronavirusa, decu obavezno šalju na testiranje koje se takođe obavlja u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

“Mi smo juče testirali ukupno 55. dece i od tog broja njih petoro je bilo pozitivno na koronavirus”, kazala je načelnica Dečijeg dispanzera dr Vesna Despotović. Ona je objasnila da u zavisnosti od kliničke slike, pedijatri određuju način lečenja deteta. Ukoliko su blagi simptomi, takva deca se stavljaju u kućnu izolaciju 14 dana i daje im se vitaminska terapija ili eventualno neki antibiotik a ukoliko je klinička slika teža, rade se kompletne analize krvi, snimanje pluća i dete se smešta na Dečije odeljenje novopazarske Opšte bolnice ili šalje za Beograd u Dragiše Mišovića.

Pedijatri Dečijeg dispanzera apeluju na sve roditelje da ukoliko i oni sami posumnjaju da im dete ima simptome koji bi mogli ukazivati na koronavirus da ne oklevaju i odmah se jave izabranom lekaru jer su i deca prenosioci virusa i tako mogu ugroziti kako zdravlje deteta tako i zdravlje ukućana i onih sa kojima dete bude u kontaktu.

B.V.

 Muzička škola “Stevan Mokranjac” u Novom Pazaru danas je počela sa testiranjem đaka za upis u novu školsku godinu. 

Deca uzrasta 9 godina, tačnije ona koja ove godine završavaju drugi razred osnovne škole a imaju želju i talenta za muziku, mogu se prijaviti za testiranje koje je preduslov za upis u Muzičku školu “Stevan Mokranjac”. “Testiranje će se obavljati svakog radnog dana u ovoj školi u vremenu od 9-14h. Deca treba da dođu sa roditeljima a za testiranje osim talenta ništa nije potrebno, konkretno mislim na dokumentaciju jer će potrebne formulare dobiti ovde “, kazala je profesorica solfeđa Aida Hudović.

Ona je naglasila da deca pre dolaska na testiranje treba da sa roditeljima popričaju koji bi instrument želela da sviraju ana raspolaganju ih ima šest: flauta, klavir, gitara, violina, harmonika i  klarinet. Upis će se vršiti uz poštovanje epidemioloških mera tako da i roditelji i deca moraju obavezno nositi zaštitne maske.

Upis će trajati do 4.  a rang-lista primljenih učenika biće objavljena u školi 22.juna 2021.godine.

B.V.

Preko besplatne telefonske linija za psihološku pomoć gra]anima, otvorene 16. marta, pomoć je do sada zatražilo više od 12.500 građana, rekla je direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić.

Ona je za RTS navela da se pored toga još oko 11.000 javilo na liniju za prevenciju samoubistva.

„Telemedicina je upotrebljena maksimalno. Najviše su zvale žene zbog depresije, a pitanja su se menjala zavisno od nedoumica koje su imali i koja su se menjala tokom epidemije“, rekla je Stašević Karličić.

Prema njenim rečima, posebno zabrinjava veliki broj problema sa adeloscentima, zbog čega je u okviru linije za pomoć otvorena opcija za ovu izuzetno ranjivu grupu.

„Najviše se žale na funkcionisanje u porodici, probleme u vršnjačkoj grupi, probleme u školi, a problem suicida najbrže raste upravo u ovoj grupi“, kazala je direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“.

Prvih psihotičnih epizoda bilo je za 20 odsto više u odnosu na period pre pandemije, a one su se dešavale kod hipersenzitivnih i ljudi koji su bili predisponirani za to.

„Mnogi su se razboleli i tokom, pa i posle preležanog kovida. Najčešće je reč o kongitivnim smetnjama poput zaboravnosti i konfuzije, a prve psihotične epizode obično su praćene idejama koje nisu utemeljene u realnosti“, navela je Stašević Karličić.

Ona je kazala da je svima kojima je potrebna pomoć na raspolaganju besplatan telefonski servis Klinike „Dr Laza Lazarević“ na broj 0800 309 309.

Piše: Beta

Foto: Beta/Dragan Gojić

Ašanin je naveo da je u jeku epidemije, 30. marta, u Batajnici bilo 913 pacijenata, od čega je na intenzivnoj nezi bilo oko 100 pacijenata, a na respiratorima 66 osoba, što su bili gotovo popunjeni kapaciteti

Zbog povoljnije epidemijske situacije i manje pacijenata na bolničkom lečenju, iz kovid režima izašli su kliničko-bolnički centri “Zvezdara” i “Dragiša Mišović”, a tokom nedelje redovnom radu vraća se i Specijalna bolnica u Mladenovcu. Direktor Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra Srbije prof. dr Milika Ašanin rekao je da će se sa kovidom boriti do kraja boriti Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici, čija se uloga u zdravstvenom sistemu tek sad vidi.

Prof. dr Milika Ašanin rekao je za RTS da će u kovid režimu do kraja ostati Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici. Istakao je da je, kada je reč o pacijentima, situacija u bolnicama bolja.

– U jeku epidemije u ovom poslednjem, četvrtom talasu epidemije, mi smo imali na dnevnom nivou i po 350 pregleda u našoj prijemno-trijažnoj ambulanti Klinike za infektivne i tropske bolesti, a u danu za nama imali smo 77 i taj trend je bolji”, naveo je Ašanin tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.

Kako je dodao, uz to ide i manji broj hospitalizacija i da je klinika na polovini popunjenosti kapaciteta, a da se uloga kovid bolnice u Batajnici u zdravstvenom sistemu Srbije tek sad vidi.

Šakota o trenutnoj atmosferi oko kluba: Kritika će uvek biti, treba izdržati još 60 utakmica

– Prvo, spasila je zdravstveni sistem decembra prošle godine, uvođenjem velikih bolničkih kapaciteta, a sada je omogućila i bolju organizaciju i redistribuciju pacijenata na nivou zdravstvenog sistema – objasnio je Milika Ašanin.

Istakao je da je prelazak Gradske bolnice na Zvezdari i KBC “Dr Dragiša Mišović” u nekovid sistem bio moguć samo zbog toga što postoji kovid bolnica u Batajnici.

Ašanin je naveo da je u jeku epidemije, 30. marta, u Batajnici bilo 913 pacijenata, od čega je na intenzivnoj nezi bilo oko 100 pacijenata, a na respiratorima 66 osoba, što su bili gotovo popunjeni kapaciteti.

– Na današnji dan, mi imamo 342 pacijenta, imamo četrdesetak pacijenata u jedinici intenzivnog lečenja i 19 pacijenata na respiratoru – kazao je Ašanin.

Istakao je da je od marta prošle godine Urgentni centar imao oko 120.000 pregledanih pacijenata, a pružio je oko 260.000 različitih pregleda.

– Mi osećamo i prisustvo drugih bolnica u zdravstvenom sistemu. Prvo je izašla ‘Bežanijska kosa’, a danas, sutra izlaze dve velike bolnice i to će sigurno omogućiti da se naši pacijenti vežu za svoje bolnice gde su se i ranije lečili. Sigurno će nam biti lakše i suočićemo se sa situacijom da možemo slobodnije da radimo, da imamo više vremena i prostora, da imamo više dijagnostičkih mogućnosti i više mogućnosti za operacije – istakao je Ašanin.

Dodao je da se u poliklinici UKC Srbije godišnje obavi oko 340.000 pregleda i da nije bilo lako taj sistem prebaciti i razmestiti po objektima kliničkog centra, kao i da je bilo potrebno raditi u hodu.

– Meni se čini da u javnosti ne postoji ništa, nijedan komentar, da se to na neki način osetilo odlaganjem, neprimanjem terapije ili manjim radom u ambulantama dnevnih bolnica – rekao je Milika Ašanin.

Govoreći o lečenju nekovid pacijenata, Ašanin je naveo da su se trudili da se oni ne zanemare, pošto svaki drugi građanin Srbije boluje od kardiovaskularnih bolesti.

– Mi smo se trudili da se lečenje takvih bolesnika i intervencije u sali za kateterizacije i perkutarne koronarne intervencije sa implantacijom stenta održe i održali smo. Mi smo u našim salama za kateterizaciju obavili negde oko 4.000 intervencija. To je gotovo broj koji je malo manji od onoga koji smo imali 2019. godine – rekao je Ašanin.

Istakao je da je najveći zastoj zabeležen u domenu ortopedije i da je Klinika za ortopedske bolesti u dužem periodu bila sama, pošto je bolnica na Banjici dva puta ulazila na kovid sistem, ali da se sada otvara više prostora.

(Telegraf.rs)

VMC Karaburma, Crvena Zona

Foto: Nikola Tomić