Author: Biljana Veljovic

BEOGRAD – Ambasada Egipta u Srbiji je saopštila danas da ne postoje ograničenja za dnevni pristup hotelima i odmarališnim plažama u Hurgadi i širom zemlje, i pozvala je srpske turiste da posete Egipat.

Ambasador Egipta u Beogradu Amr Aljovaili je u saopštenju naveo da bi restorani, kafići i drugi turistički sadržaji u Hurgadi, trebalo da budu dostupni do ponoći i u skladu sa njihovim radnim vremenom, s obzirom na status guvernorata Crveno more kao popularne turističke destinacije.

“Srdačno pozivam drage srpske turiste da posete Egipat, posebno sada u vreme Bajrama, da ne samo uživaju u prijatnoj klimi u ovo doba godine, već i da osete ukus i učestvuju u tradicionalnoj kulturi gostoprimstva i svečanosti”, navodi se u saopštenju ambasadora.

 Sve je spremno za sutrašnje premijerno izvođenje predstave “Pepeljuga” u produkciji novopazarskog Regionalnog pozorišta. Direktor pozorišta Seadetin Mujezinović kao i glumci, pozvali su publiku da na vreme obezbede karte i dođu sutra u 12h u pozorište kako bi uživali u jednoj od najlepših svetskih bajki.

“Dugo smo razmišljali da napravimo neku bajku i mislili koju bi mogli i onda smo se odlučili upravo za “Pepepeljugu”, jednu od najpoznatijih bajki u svetu. Drago mi je da smo uspeli i drago mi je što je kreativni tim koji je učestvovao u radu na predstavi zaista napravio čaroliju, kazao je direktor ovog pozorišta Seadetin Mujezinović. On je naglasio da će publika koja dođe sutra zaista imati šta da vidi.

Čitav tim skoro mesec dana je vredno radio na predstavi u kojoj će deca a i odrasli zaista uživati naročito u prelepim kostimima kojih ima preko 40 a glumci će se u toku predstave više puta presvlačiti pa će izgledati kao da ih ima i preko 20 ali njih je samo 7.

Predstava će biti odigrana uz sve propisane mere zaštite od koronavirusa.

B.V.

 

U Srbiji je svaki četvrti stanovnik tokom prošle godine dobio neki vid pomoći od Crvenog krsta, čime je ta organizacija svojim humanitarnim programom stigla do milion i po ljudi kojima je pomogla, saopštio je Crveni krst Srbije povodom Svetskog dana te organizacije koji se obeležava danas.

Svetski dan Crvenog krsta se ovog puta obeležava temom koju je odredila Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, a to je “Unstoppable – Nezaustavljivi: Računajte na nas zato što i kada je najteže i dalje smo zajedno”.

Ovaj slogan je potvrđen u praksi prošle i ove godine tokom pandemije korona virusa kada su sva nacionalna društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pokazala da su sposobna da se brzo prilagode novim okolnostima i da svoje programe i aktivnosti brzo organizuju na potpuno novi način.

Time su pružili pomoć najugroženijim građanima, ljudima koji su zbog pojave nove krize bili i jesu dodatno ugroženi, a pre svega marginalizovanim grupama koje su inače i pre pandemije bile ugrožene svojim statusom.

Posvećeni i odani volonteri i zaposleni Crvenog krsta spremni su da u svakom trenutku odgovore na različite krize i izazove i tako doprinesu otpornosti zajednice u celini, navodi se u saopštenju povodom Svetskog dana Crvenog krsta.

Podsećaju da je tokom 2020. godine na svakih 12 osoba na svetu jedna dobila neki vid pomoći od Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca, od pomoći u nabavci hrane, lekova, higijenksih sredstava, pomoći u imunizaciji stanovništva lične psihosocijalne podrške do pružanja informacija stanovništvu putem društvenih mreža o korona virusu.

Svetski dan Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 8. maj rođendan je osnivača Pokreta Anri Dinana. Na globanom planu, Međunarodni Pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca svojim aktivnostima i programima pomoći obuhvati kroz svoju mrežu od oko 11,7 miliona aktivnih volontera i 450.000 zaposlenih, Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca radi u zajednicama u 192 države.

Crveni krst Srbije ima više od 40.000 volontera, 130.207 članova i preko 724 zaposlenih u 183 organizacije Crvenog krsta u gradovima i opštinama, pet gradskih organizacija i dve pokrajinske organizacije.

U okviru obeležavanja Svetskog dana Crvenog krsta i Crveneg polumeseca u noći između 7. i 8. maja ove godine Crveni krst Srbije će u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i nadležnim gradskim službama osvetliti značajne objekte u Beogradu bojama Crvenog krsta.

Tanjug

FOTO: MILAN PILIPOVIĆ / RAS SRBIJA

Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića, više nego ikad izaziva interesovanje javnosti jer je veoma česta komplikacija Kovida-19. Teško se prepoznaje, kod 25 odsto obolelih izaziva hroničnu srčanu slabost i treći je najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih. Kako se boriti sa ovom bolešću, razgovarali smo sa mr sci. med. dr Bojanom Ilisićem, interventnim kardiologom u Bel Mediku.

Koji su simptomi miokarditisa?

Bol u grudima, nepravilan rad srca, zamaranje pri manjim naporima, oticanje nogu, znak su da se odmah javite kardiologu ne samo ako imate ili ste imali Kovid-19, već u svakom takvom slučaju.

Koje grupe ljudi su posebno ugrožene?

Od virusnog miokarditisa mogu da obole osobe bilo kog životnog doba i pola, ali muškarci su pod duplo većim rizikom oboljevanja od žena. Najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe od puberteta do ranih tridesetih godina. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, kao i osobe koje koriste narkotike, bez obzira na pol i dob.

Da li miokarditis može da ugrozi život pacijenta?

Iako se najveći broj pacijenata uspešno oporavi od miokarditisa, svetske statistike govore da je miokarditis treći najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih. Zato je potreban poseban oprez kod mladih i sportista koji žele da nastave sa redovnim fizičkim aktivnostima nakon preležane Covid-19 infekcije.

Zašto se miokarditis često javlja kod obolelih od Kovida 19?

Virus Kovid-19 napada ćelije vezujući se, po principu ključa i brave, za takozvane ACE-2 receptore koji su najbrojniji u tkivima pluća, srca i krvnih sudova. Kod ove infekcije se može očekivati češća infekcija srca nego kod drugih virusa, s obzirom na relativno veliku gustoću ACE-2 receptora u srcu, kao i na trajanje zarazne faze bolesti. Međutim, osim miokarditisa, Kovid može da izazove i infarkt miokarda, poremećaja srčanog ritma, zgrušavanja krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova, aktiviranja zapaljenskog sindroma i autoimune reakcije.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, kliničkog pregleda kardiologa, elektrokardiograma, ultrazvučnog pregleda srca i nalaza povišenih kardiospecifičnih enzima u krvi. Ponekad je potrebno uraditi i pregled srca magnetnom rezonancom, a vrlo retko i biopsiju srčanog mišića. Dodatni pregledi koji mogu da budu potrebni tokom perioda praćenja su Holter EKG monitoring srčanog ritma i test fizičkim opterećenjem.

Koje sve preglede treba da obavi svako ko je preležao Kovid 19?

Svako ko je preležao Kovid-19 infekciju bi po prestanku simptoma trebalo da uradi laboratorijske analize krvi. Sve osobe koje su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku Kovid-19, osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, mladi sportisti i rekreativci treba da urade elektrokardiogram i ultrazvuk srca, a kod nekih se preporučuje i holter EKG monitoring, ergometrijski test i magnetna rezonancu srca. Bel Medik ima i posebno kreirane pakete za praćenje pacijenata koji su preležali Covid-19.

Koliko dugo traju simptomi?

Simptomi Kovid-19 infekcije obično traju do 14 dana i postepeno prestaju. Određen broj pacijenata ima produženu Kovid-19 infekciju, a kod nekih se razvija i post-Kkvid sindrom u vidu hroničnog zamora, slabe tolerancije napora, glavobolja i drugih tegoba. Ovakvo stanje može trajati i duže od nekoliko meseci nakon preležane infekcije.

Kako se leči miokarditis?

Ne postoji specifični lek za Kovid-19 infekciju, pa samim tim ni za Kovid-19 miokarditis.

Pacijenti sa virusnim miokarditisom bez poremećaja funkcije srca u akutnoj fazi bolesti, imaju dobru prognozu, i kod njih se u najvećem broju slučajeva očekuje potpuni oporavak bez specifičnog lečenja. Kod bolesnika sa poremećajem srčane funkcije primenjuju se lekovi za srčanu slabost, aritmije, ređe lekovi koji modifikuju imuni sistem.

Da li miokarditis ostavlja trajna oštećenja na srcu?

Većina pacijenata koji su imali blagu formu miokarditisa, oporavi se bez posledica.  Polovina pacijenata sa poremećenom funkcijom srca se u roku od godinu dana potpuno oporavi, 25 odsto razvije hroničnu srčanu slabost, od kojih će 25 odsto u budućnosti zahtevati kompleksne intervencije na srcu, uključujući i transplantaciju srca . Pravovremena dijagnostika, obustavljanje teških fizičkih aktivnosti i odgovarajuće lečenje miokarditisa smanjuje rizik od naprasne srčane smrti kao i rizik za nastanak trajnog oštećenja srčanog mišića.

Dr Bojan Ilisić (Foto Belmedik)

Promotivni tekst

U 2022. će biti ozvaničena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na uplaćene doprinose, a ljudi koji su na bolovanju neće donositi poslodavcu potvrdu o odsustvu

Iako je bilo najavljeno da će Srbija od sledećeg meseca dobiti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, to je pomereno za početak sledeće godine. Sam tekst nacrta zakona pod velikim je pitanjem, kao i to šta će se konačno naći u njemu jer dosta toga zavisi od novih rešenja u vezi s digitalizacijom u zdravstvu, a postoji mogućnost i da se predlog novih propisa ponovo nađe na javnoj raspravi.

– Postoje nove okolnosti o kojima se mora dodatno raspravljati i naći rešenja kako bi se postigao potreban kompromis – kažu za „Politiku” u Ministarstvu zdravlja.

Ranije je bilo reči da će izmenjeni propisi stupiti na snagu od 1. juna.

U propise treba da bude uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a ljudi koji su na bolovanju više neće morati da donose poslodavcu potvrdu o odsustvu zbog bolesti već će elektronskim putem to raditi izabrani lekar.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da je predloženo da obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana obavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a ne više poslodavac, čime se skraćuje postupak. Skraćeni će biti i rokovi za prenos sredstava na ime naknade zarade od strane RFZO-a poslodavcu, kao i rok u kojem poslodavac ta sredstava treba da uplati na račun osiguranika, svog zaposlenog. To se odnosi na sve osiguranike.

– Ovde nije u pitanju nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, već je reč o izmenama i dopunama važećeg zakona. Najbitnija novina se ogleda u tome da je procedura u vezi s otvaranjem bolovanja skraćena u smislu da doznake i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad elektronskim putem poslodavcu dostavlja izabrani lekar, a ne osiguranik. Što se tiče obolelih od retkih bolesti, ovaj zakon ne uvodi neka nova prava za njih, ali se prvi put u propise uvodi definicija pojma retkih bolesti – ističu u resornom ministarstvu.

Za trudnice su predviđene posebne pogodnosti, napominju u Ministarstvu zdravlja. Za bolovanje preko 30 dana RFZO obračunava i uplaćuje iznos direktno na račun trudnice, a ne poslodavac, kao što je sada važeće rešenje. Dakle, budućim mamama će RFZO obračunavati bolovanje i direktno im uplaćivati pare na račun. Isto tako, predviđeno je da trudnice, bez obzira na to da li im je uplaćen dospeli doprinos ili ne, ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a što obuhvata i naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

– Po važećim propisima, u tom slučaju trudnica može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na troškove prevoza u vezi s korišćenjem zdravstvene zaštite, a nema pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Predloženim rešenjem trudnice bi ostvarivale sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju da im nisu uplaćeni dospeli doprinosi, što nije slučaj s ostalim osiguranicima – ističu u Ministarstvu zdravlja.

Dragana Soćanin, članica UO Udruženja „Roditelj”, kaže za „Politiku” da, što se tiče zdravstvenog osiguranja trudnica, smatra da je to trebalo da bude rešeno još 2013. godine, odnosno da trudnice imaju zdravstvene usluge bez obzira na to da li im je knjižica overena ili ne.

– Prilikom izmene zakona kojim je izmenjen način isplate porodiljama, promenjen je i obračunski period pa se sada računa 18 meseci, što veoma utiče na smanjenje iznosa koje porodilje dobiju na kraju. Važno je da se ima na umu da su radna prava žena koja žele da rađaju ionako oštećena u smislu da nemaju ugovore na neodređeno, da ne primaju celu platu na račun… Ukoliko bi došlo do promene obračuna, smatramo da bi mnoge žene bile oštećene – napominje Soćaninova.

Naša sagovornica ističe da je važno da se ima na umu još jedna stvar, a to je da ne sme da se šalje poruka poslodavcima da će država umesto njih da preuzme njihove obaveze i odgovornost za trudnice, a da poslodavci mogu nesmetano da nastave s praksom neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.

– Ovo samo treba da bude mehanizam koji osigurava ekonomsku stabilnost trudnica, odnosno da ne budu kažnjene izostankom naknade samo zato što su ostale trudne, ali ne smemo da zaboravimo da je zdravstveno osiguranje žena nakon porođaja takođe izuzetno važno i da se mora stvoriti mehanizam kompletne zdravstvene zaštite kako tokom trudnoće, tako i nakon porođaja pa i dalje za kompletnu zaštitu zdravlja žena koje uključuje i redovne preventivne ginekološke i druge preglede – smatra Soćaninova.

Kako ističe dr Draško Karađinović iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, najave o izmenama zakona su samo prepakivanje istih stavki, uz neka blaga poboljšanja. Po njemu je potrebno iz temelja promeniti propise i zdravstveni sistem koji je nasleđen iz davnih vremena.

Postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.