Author: Biljana Veljovic

Beograd — Na svim relacijama vozne karte su skuplje za oko 15 odsto.

Osim povećanja cene karata, poskupljuje i rezervacija sedišta koja će, umesto dosadašnjih 110, koštati 120 dinara. Veća je i kazna za putnike koji izbegavaju plaćanje vozne karte, pa je sankcija za švercere umesto 5.000, povećana na 6.000 dinara.

Putovanje od Beograda do Niša u prvom razredu sada košta 1.413 dinara, dok je karta za drugi razred 962 dinara.

Od Beograda do Valjeva vožnja košta 726 dinara, dok je niža kategorija 504 dinara.

Karta za relaciju Beograd – Užice je 1.122 dinara za prvi i 768 dinara za drugi razred.

Od Beograda do Vršca jeftinija karta je 430 dinara, a za prvi razred 615 dinara, dok za vožnju do Šida u prvoj klasi treba izdvojiti 737, a u drugoj 511 dinara.

Putovanje između Novog Sada i Subotice sada košta 726, odnosno 504 dinara, za povoljniju kartu.

U “Srbija vozu” kažu da su cene promenjene posle deset godina, a da se u međuvremenu dosta toga uradilo kako bi vozovi bili čisti i da bi postali pouzdan vid prevoza, prenose Novosti.

U ovom preduzeću ističu da se karte kupljenje pre 10. aprila mogu iskoristiti do isteka roka važenja bez doplate.

IZVOR: NOVOSTI

Foto: Nikoleta Vukovic/Shutterstock

U ponedeljak uveče hladan front ciklona nad središnjom Evropom će se premestiti preko Alpa i usloviti sekundarnu ciklogenezu nad severnom Italijom, što je uvod u novo, jače, pogoršanje vremena koj već u utorak ujutro zahvata jugozapadne i zapadne predele donoseći kišu, zahlađenje i grmljavinske pljuskove, a planinskim delu regiona uz jače zahlađenje i nov sneg, objavio je meteorolog i profesor geografije Marko Čubrilo.

U utorak tokom dana naoblačenje i pogoršanje uz kišu, pljuskove i jače zahlađenje napreduje dalje na istok, ponegde će biti ređe pojave grmljavinskih pljuskova ispred samog fronta, ali generalno atnosfera još nije dovoljno bogata energijom (nema toplote) za jače grmljavinske procese. Na planinama najvećeg dela regiona uz jače zahlađenje kiša će na oko 800mnv ponovo prelaziti u sneg. U utorak se očekuje i velik temperaturni kontrast, od samo oko 1 stepen Celzijusa ma krajnjem severozapadu do oko 19 na krajnjem jugoistoku. Vetar će već ujutro na severu regiona okrenuti na jak severozapadni, dok će se do kraja dana severozapdni vetar i bura duž Jadrana širiti dalje na jugoistok.

Sredinom naredne nedelje uz uticaj ciklona sa centrom nad jugozpadom Rumunije i dotok hladnog vazduha sa severa preovlađivaće pretežno oblačno i neobično hladno vreme uz kišu povremeno, dok bi se snežna granica verovatno nalazila na oko 800mnv što je jako nisko za sredinu aprila. Vetar umeren i pojačan, severozapadni, a duž Jadrana bura. Dnevni maksimum znatno ispod proseka za ovaj deo godine i trebao bi se kretati od 3 do 7 stepeni Celzijusa, dok bi ponegde uz jači nalet padavina bio samo oko 2 stepena Celzijusa i to otvara mogućnost kratkotrajne pojave susnežice ili snega i ispod 500mnv.

U drugom delu naredne nedelje za sada nema najava za neko konretnije poboljšanje i otopljenje.

Ciklon sa Jadrana “juri” ka Srbiji: Meteorolog najavio VELIKU PROMENU VREMENA, otkriva i kada ćemo odložiti kapute i čizme

Proračuni modela već nekoliko dana posle 16. aprila simuliraju razvijanje snažnog anticiklona u prostoru od Skandinavije, preko zapadne Evrope i Velike Britanije sve do jugozapdnog Atlantika. U tom položaju anticiklon bi ka našem delu Evrope po svojoj istočnoj periferiji i dalje transportovao relativno hladan vazduh, dok bi se nad širim prostorom Sredozemlja održavalo prostrano polje sniženog vazdušnog pritiska.

Ovo bi bila veoma naobična sinoptika, tipična “zimska” za naše predele i još jednom se ponavlja situacija gde naš deo Evrope ima “pogrešan” tajmnig sinoptike i umesto da smo ovakve situacije imali zimus mi ih imamo u proleće, objašnjava Čubrilo.

– Sve to znači da nad nama do daljeg ostaje relativno hladno vreme uz povremenu pojavu kiše i pljuskova, dok će planinski delovi i dalje imati povremen sneg, posebno preko 900mnv gde će se snežni pokrivač nastaviti povećavati. Nizije bi ipak imale kišu, ali velik problem bi nastavili da čine jutarnji minimumi koji bi i dalje biti jako niski za drugi deo ovog meseca i uglavnom bi se kretali od 0 do 6 stepeni Celzijusa, što i dalje drži mogućnost pojave jutarnjih mrazeva, posebno kada se posle hladnog i kišovitog dana uveče razvedri. U predelima preko 800mnv bi jutarnji mrazevi bili dosta česti.

Oko 20. aprila dnevni maksimumi između 6 i 13 stepeni Celzijusa, što je znatno ispod proseka.

– Do utorka u najvećem delu regiona prolećno vreme, a zatim se vraćaju niske temperature, jakne, cipele, čizme, a preko 800mnv stiže i nov sneg – zaključuje Čubrilo, pišu “Novosti”

Novosti

OTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, Branislav Tiodorović, smatra da ćemo, ako uspemo da vakcinišemo tri miliona ljudi, biti u prilici da živimo normalnije.

Tiodorović je rekao da je za povratak normalnom životu potrebna obimna vakcinacija za što kraće vreme.

Bilo bi idealno da u narednih mesec do dva vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi i na taj način steknemo kolektivni imunitet, istakao je Tiodorović.

On je ukazao da se, dok ne steknemo kolektivni imunitet bar do 70 odsto, ne smemo opustiti i da moramo pokazati kolektivnu odgovornost.

Tiodorović je ocenio da olakšanje ne možemo očekivati pre juna. Onog trenutka kada broj padne ispod 1.000, pa onda da dođemo na dvocifreni broj, to će biti ocenjeno kao izvanredno, rekao je Tiodorović, prenosi Tanjug.

Smatra da je uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike aposlutna potreba.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je danas da će građani Srbije moći, pod određenim uslovima, da putuju u Grčku od 14. maja, preko Severne Makedonije, ali da će i ranije – sredinom aprila, u tu zemlju moći da uđu iz Bugarske, uz potvrdu o vakcinaciji ili sa antigenskim test

Matić je, gostujući na K1, rekla da se radi na tome da oni koji putuju na more, mogu preko turističkih agencija da se prijave i za vakcinaciju.

Naši građani će po svemu sudeći moći da putuju i u Hrvatsku i Tursku.

Kada je u pitanju takozvani vakcina-turizam u Srbiji zbog velikog broja stranaca koji dolaze u našu zemlju, Matić se nada da će ti ljudi dodatno motivisati domaće stanovništvo da se vakcinišu.

Autor:Tanjug

Tatjana Matić Foto:TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

U Srbiji je pod zaštitom 471 područje na 678.257 hektara, ili 7,66 odsto teritorije zemlje, saopšteno je povodom Dana zaštite prirode 11. aprila.

Kako je saopštio Zavod za zaštitu prirode, u 2021. godini za nova prirodna dobra u statusu zaštićenih područja biće uradjene studije zaštite za dolinu Velikog Rzava, kanjon Vučjanske reke, Gornjačku klisuru, Sesalačku pećinu, jezero Ćelije i mnoge druge.

Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić u saopštenju je najavio da će završetkom revizije studije zaštite, granice zaštićenog područja Parka prirode Stara planina biti proširene, a biće pokrenuta nova istraživanja u cilju valorizacije za zaštitu na oko 20 područja, medju kojima su Zlatar, Jelica i Veliki i Mali Jastrebac.

“Pored očuvanja prirode u okviru zaštićenih područja, mere zaštite prirodnih vrednosti primenjuju se i na 101 području u okviru nacionalne ekološke mreže koja zauzima oko 22 odsto teritorije naše zemlje”, rekao je Dragišić.

Zavod će u 2021. godini pružiti stručnu podršku u pokretanju postupka nominacije za upis Stare planine u evropsku i svetsku mrežu geoparkova, kao drugi geopark u Srbiji, kao i pomoć u utvrdjivanju potencijala šireg područja Djavolje varoši i ispunjenju tih kriterijuma.

Takodje, najavljeni su monitorinzi sušenja smrčevih šuma na području Golije i gospine papučice na Suvoj planini, kartiranje staništa i prioritetnih vrsta sa dodataka Direktive o staništima i Direktive o pticama na području Suve planine, Jelašničke klisure i Sićevačke klisure.

Zavod je najavio za ovu godinu i monitoring male čigre u donjem toku Drine i obične čigre na području Velike Morave kod Paraćina i Bagrdana i u donjem toku Drine, monitoring sova u Srbiji uz kontrolu naseljavanja veštačkih duplji, zaštitu lešinara, sokolova i orlova kako bi se sprečilo ubijanje i trovanje jedinki.

Uz to, predvidjen je i monitoring divokoze i populacije strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta zveri i papkara u Srbiji, zatim grčke kornjače i šumske kornjače na području Pčinjskog okruga, kao i istraživanje ihtiofaune u slivu Timoka u Parku prirode Stara planina.

Za Dan zaštite prirode u Srbiji proglašen je 11. april, jer je tog dana 1949. godine prvi put status “zaštićenog prirodnog dobra” dodeljen jednom području, a zaštićeni su vodopadi Spomenika prirode “Velika i Mala Ripaljka” u Sokobanji.

Dan zaštite prirode Srbije ustanovljen je Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine kako bi se javnosti predstavio značaj očuvanja prirodne baštine.

Autor: IG

Izvor: Beta