Author: Biljana Veljovic

Od ponedeljka 3.februara 2025.godine, doći će do izmenjenog režima saobraćaja u nekoliko novopazarskih ulica. Iz dvosmernog u jednosmerni saobraćaj biće u Cetinjskoj, Miloša Obilića i Šumadijskoj. Ulica Cetinjska u potpunosti postaje jednosmerna u smeru od raskrsnice sa Hercegovačkom do raskrsnice sa Kragujevačkom ulicom.

Ulica Šumadijska  menja režim saobraćaja i postaje jednosmerna od raskrsnice sa Cetinjskom do Borskog keja.

Ulica Miloša Obilića postaje jednosmerna u pravcu  od ukrštanja sa Mitrovačkom do Cetinjske. Drugi deo Miloša Obilića od ukrštanja sa Mitrovačkom do Borskog keja biće jednosmerna.

 

 

Kod Lukoil pumpe u Novom Pazaru ispred pekare “Ridvan” u jutarnjim satima zapalio se putnički  automobil. Očevici kažu da je prvo počeo dim iz motora automobila pa se onda pojavio požar.

Radnici pekare kao i prolaznici, odmah su priskočili u pomoć i brzo ugasili vatru te tako spečili veću štetu. Uzrok požara još uvek nije poznat, mada se smatra da je došlo do tehničkog kvara na automobilu. Vlasnik automobila je bio prisutan kada je izbio požar. Iako vidno uznemiren, zahvalio je svima koji su pritekli u pomoć i brzo reagovali da požar ne zahvati čitav auto.

Na svu sreću, povređenih lica nije bilo.

Za nedelju dana registrovano 13.400 slučajeva oboljenja sličnih Epidemiolog Milunka Milinković iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” istakla je da je u prethodnoj izveštajnoj nedelji registrovano preko 13.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Kako je Milinković rekla za Tanjug, epidemiološka situacija je očekivana za ovaj period godine.

“Virus gripa je potvrđen na većem delu naše teritorije. Do sada su potvrđeni virusi gripa tip A i tip B, virus gripa tip A sa svojim podtipovima AH1PDM09 i AH3. Ovi virusi gripa su značajni sa epidemiološkog aspekta, sa praćenjem, kretanjem virusa u cirkulaciji i kompatibilnošću sa vakcinalnim sojevima”, izjavila je ona.

Dodala je da se ovi virusi gripa, kao i većina akutnih respiratornih infekcija, prenose kapljičnim putem.

“Simptomi su karakteristični za grip i ne odstupaju od uopštenih obrazaca javljanja. To su nagli početak simptoma sa povišenom temperaturom, slabošću, bolovima u mišićima, zglobovima, glavoboljom. Prisutni su simptomi u gornjim disajnim putevima kao što su curenje iz nosa, kašalj”, istakla je Milinković.

Ona je rekla da simptomi najčešće prolaze u roku od sedam dana uz simptomatsku terapiju, nadoknadu tečnosti, dovoljno odmora, analgetike, antipiretike i snižavanje temperature.

“Veoma je važno za stanovništvo koje pripada kategorijama koje su u povećanom riziku od komplikacija, kao što su osobe sa hroničnim bolestima, starije osobe, jer može doći do komplikacija, tako da ove kategorije posebno treba da obrate pažnju”, naglasila je Milinković.

Istakla je da je neophodno obratiti pažnju na opšte mere prevencije, kao što su higijena ruku i provetravanje prostorija.

“Vakcinacija se preporučuje takođe kategorijama stanovništva koje su u povećanom riziku od razvoja teških formi bolesti ili komplikacija osnovne bolesti”, zaključila je Milinković.

Autor: Tanjug

Copyright E-Stock/Miloš, gripu – Rafailović, profimedia, Pixabay, Tanjug/Vladimir Šporčić, Tanjug video

U Srbiji će tokom dana, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biti malo i umereno oblačno sa sunčanim intervalima, uz najvišu dnevnu temperaturu od sedam do 13 stepeni.

Tokom jutra ponegde u Vojvodini, po kotlinama, dolinama reka i visoravnima južne i istočne Srbije magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati pre podne, a u Timočkoj krajini veći deo dana.

Uveče i tokom noći ponovo formiranje magle i niske oblačnosti.

Sledeće sedmice biće suvo i hladnije uz slab do umeren jutarnji mraz i najvišu temperaturu u granicama proseka za prvu dekadu februara, u većini mesta od četiri do 8 stepeni.

U ponedelјak u nizijama, po kotlinama i dolinama reka ujutru magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati duže tokom dana.

Od utorka, 4. februara biće pretežno sunčano, povremeno uz malu do umerenu oblačnost i lokalnu pojavu jutarnje magle, a od petka, 7. februara u košavskom području vetrovito.

FoNet

Foto: Beta/Dragan Gojić

Veoma kontagiozno oboljenje – male boginje, u Srbiji su se zadržale gotovo celu godinu, s obzirom na to da će u petak, 7. februara biti tačno godinu dana otkako su na snazi pooštrene mere еpidеmiоlоškоg nаdzоrа nаd morbilima, a nakon što je dan ranije u Beogradu potvrđen prvi slučaj obolevanja 2024. godine.

Stručnjaci, epidemiju kakva je ova sa morbilima pamte samo još iz 2017. godine. A ovog puta, slučajeva morbila beleženi su i prošlog leta, kada su temperature bile u plusu, 40 stepeni.

Ovaj grad u Srbiji epicentar opasne zaraze! Naš doktor otkriva zašto je baš tu buknuo virus: Postoji samo jedan razlog

Još jedna zarazna bolest hara Srbijom! Oglasio se “Batut”: Jedan grad postao žarište

Zvanična statistika pokazuje da su u toku prošle godine, zaključno sa 30. novembrom (podaci za decembar još nisu obavljeni) u našoj zemlji morbile potvrđene kod 694 osoba.Najviše slučajeva registrovano je u Novom Pazaru.

Broj obolelih u Novom Pazaru po mesecima

* jul 2024 – 92

* avgust – 88

* septembar – 79

* oktobar – 96

* novembar – 137

Bukti žarište, mali obuhvat vakcinisanih

Ovaj grad mesecima unazad je najveće žarište kada se gledaju sveukupni podaci o broju obolelih u Srbiji od početka 2024. godine, iako je epidemija u njemu prijavljena 7. maja.

Nakon Raškog okruga, u koji spada Novi Pazar, najviše obolelih je zatim imao Beograd sa 104 zaražene osobe, a potom Južnobanatski okrug 10.

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić najpre objašnjava za “Blic” da ono što se desilo u februaru prošle godine je jedna očekivana situacija, s obzirom na razvijenost antivakcinalnog lobija na ovim prostorima.

– Imali smo veliki otpor roditelja da vakcinišu svoju decu, a posebno smo imali vrlo nizak procenat pravovremeno vakcinisane dece. Naišao je virus morbila, koji je jako kontagiozan, i koji je imao dobru populaciju nevakcinisane dece – kaže dr Spahić i navodi da su u januaru imali jedan, dva slučaj ali da je bilo i dana kad nisu imali nijedan slučaj.

“Preslišavajući” kliničku sliku obolelih, navodi da je sreća da su sve bile blaže, osim dve komplikacije koje su bile hospitalizovane.

Dr Spahić kaže da se ovakva epidemija ne pamti od 2017. i 2018. godine, koja je isto dugo trajala, a tada je da podsetimo registrovano oko 5.800 obolelih. Tada je bilo i preminulih osoba, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od 5 godina.

I u 2023. godini smo imali 50 obolelih. Sagovornik napominje, da će ovaj problem da se javlja sve dok se ne bude podigao obuhvat vakcinacije MMR vakcinom na najmanje 95 odsto, koliko je neophodno da se izbegne epidemija.

Da bi do toga došla, u Novom Pazaru je pokrenuto niz akcija, kako bi se, pre svega, najpre roditelji osvestili.

– U tom pogledu, imali smo niz sastanaka sa školskim ustanovama. Imali smo niz edukativnih sastanaka sa pedijatrima. Radili smo određene radionice da obučimo pedijatre na koji način treba komunicirati sa roditeljima koji neće da vakcinišu svoju decu, imali smo sastanke sa lokalnom samoupravom, sa nevladinim organizacijama, školskim upravama, sa sredstvima javnog informisanja, sa verskim zajednicama na koji način da nam pomognu, sa školskim ustanovama, na koji način da se upisuju deca koja nisu vakcinisana u predškolske ustanove, na koji način da postupamo sa roditeljima koji odbijaju jednu zakonsku regulativu. Pre dva dana smo anketirali oko 600 takvih roditelja – navodi on.

Strah roditelja

Na radionicama su mogli da čuju od roditelja da njihov strah potiče iz sredstava javnog informisanja i sa društvenih mreža da su te vakcine štetne.

– Prvo smatraju da vakcina nije odgovarajuća, zatim su dobili informacije da je autizam vezan za njih, a onda i sterilitet i niz drugih problema koji mogu da ugroze zdravlje te dece – navodi dr Spahić i upozorava:

– Cilj nam je da poslušamo svakog roditelja. Sledeće nedelje ćemo obići i šest privatnih obdaništa. Jer, sve dok se ne postigne kolektivni imunitet 96, 98 odsto onda će se javljati ti problemi. Mi sad imamo bolje rezultate, povećali smo broj vakcinisane dece za 13,2 odsto a moram da kažem i da je veći broj slučajeva bio zahvaljujući i dobrom prijavljivanju pedijatara, praćenja svakog slučaja, praćenja kontakata. Takođe, urađena je revizija svih kartona, pa sada znamo svako nevakcinisano dete i šaljemo pozive njihovim roditeljima da se odazovu vakcinaciji.

Prema njegovim rečima, sama epidemiološka situacija sa malim boginjama, kod svakog roditelja treba da probudi sumnju da se baš one možda nisu pojavile kod deteta ako ima makulopapuloznu ospu i povećanu temperaturu, a karakteristična je i plačna maska.

– To su prvi znaci. Male boginje počinju simptomima koji su slični prehladi, a karakteristična među tim prvim znacima je, takozvana plačna maska, odnosno pojava konjuktivitisa – istakao je prim. dr Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, koji podseća da svako bolesno dete, bilo da se radi o malim boginjama, ili nekom drugom virus, treba da bude izopšteno iz kolektiva.

Simptomi malih boginja

* javljaju se 7 do 18 dana od zaraze, ulaska virusa u organizam

* povišena telesna temperatura

* sekrecija iz nosa

* kašalj

* konjunktivitis – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci

* makulopapulozna ospe – prvo na licu, iza ušiju i na vratu, zatim se širi na trup i ekstremitete

Morbile u Srbiji od 6. februara

Prvi slučaj obolevanja u ovoj sezoni od morbila potvrđen je u Srbiji 6. februara kod dečaka u Beogradu, čija se majka najpre zarazila u inostranstvu. S tim u vezi Beograd je najpre prijavio epidemiju, u drugom delu godine je odjavio, a zatim je opet prijavio 19. decembra.

Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana. Uzrokuje ih virus malih boginja – Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.

Virus malih boginja može da ostane u vazduhu i na površinama još oko 2 sata pošto inficirana osoba napusti prostoriju.

Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, objasnila je da se morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom – putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Inkubacija i simptomi

– Inkubacija, odnosno period od momenta ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma, traje 7 do 18 dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Nabrojani simptomi traju 2 do 4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe. Ona se prvo pojavljuje na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se širi na trup i ekstremitete – objasnila je ranije dr Begović Lazarević za “Blic zdravlje”.

Deca do 14. godine moraju da prime devet različitih vakcina!: Ovo je kalendar vakcinacije, prošle godine uvedene 2 izmene!

Ova zarazna bolest ne bi trebalo da postoji, a kod nas se od nje još umire: Svaki treći mališan u Srbiji nije primio obavezne vakcine!

Prema njenim rečima, obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada još nema tegobe – 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.

Komplikacije usled obolevanja od malih boginja javljaju se kod oko 30 odsto obolelih. Njihova učestalost zavisi od uzrasta, ali i od drugih predisponirajućih faktora. Pored dece mlađe od 5 godina, teža klinička slika i komplikacije češće su kod odraslih osoba starijih od 20 godina, kao i kod osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta.

– Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida – navodi naša sagovornica.

Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, i na 1000 obolelih sa ovom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

Sve komplikacije malih boginja

* upala srednjeg uha javlja se kod 6 do 8 od 100 obolelih osoba

* dijareja se javlja kod 6 od 100 obolelih

* upala pluća se javlja kod 1 do 6 od 100 obolelih

* zapaljenje mozga se javlja kod 1 od 1000 obolelih

* subakutni sklerozirajući panencefalitis, veoma teška komplikaciju koja se javlja nekoliko godina nakon infekcije

Jedina efikasna preventivna mera, koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog, doživotnog imuniteta jeste vakcinacija MMR vakcinom, ali obuhvat mora da bude 95 odsto.

Ona se daje u dve doze. Prva doza se daje u drugoj godini života, kada dete ima od 12 do 15 meseci. Druga doza se daje u 7. godini života, u okviru priprema za polazak u školu.

Inače, 2023. godine u Srbiji je dijagnostikovano 50 slučajeva morbila, od kojih je 94 odsto bilo nevakcinisano.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom po godinama:

2005. – 96 odsto
2006. – 96 odsto
2007. – 97 odsto
2008. – 96 odsto
2009. – 96 odsto
2010. – 96 odsto
2011. – 97 odsto
2012. – 90 odsto
2013. – 93 odsto
2014. – 86 odsto
2015. – 84 odsto
2016. – 81 odsto
2017. – 85,2 odsto
2018. – 93,4 odsto
2019. – 88 odsto
2020. – 78 odsto
2021. – 74,8 odsto
2022. – 81,3 odsto
2023. – 84,5 odsto

Kurir.rs/ Blic

Foto: Shutterstock, Printscreen

Foto: Shutterstock