Author: Biljana Veljovic

 Odeljenje za zaštitu životne sredine Grada Novog Pazara će u ponedeljek, 29.marta od 10h, sprovesti plansku  deratizaciju na teritoriji grada koja će trajati čitavog dana.

Deratizacija će se vršiti parafinskim mamcima na bazi BROMADIOLONA. Mamci su crvene boje u obliku kocke. Biće izloženi na pijacama, zelenoj i maloj robnoj, u posebno obeleženim kutijama,  koje su zaključane. Deratizacija će se vršiti i na delu reke Raške i to nizvodno i uzvodno u dužini od 500 metara.

Da bi se izbegle neželjene posledice, potrebno je preduzeti preventivne mere a to su: sprečavanje dece da dođu u kontakt sa mamcima za glodare, sprečiti da domaće životinje dođu u kontakt sa mamcima, ne dirati zatvorene mamce i ne dirati deratizacione kutije koje sadrže zatrovane mamce za glodare.

“U slučaju trovanja, molim građane da se odmah obrate za pomoć najbližoj zdravstvenoj ustanovi”, kazao je  načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine,Ivan Milović.

B.V.

Sat za našu planetu najveća je svetska globalna akcija u kojoj milioni ljudi, kao i nebrojene institucije, kompanije i mnoge organizacije, gase svetla na sat vremena. Pored velikog broja gradova i opština  Srbije i Novi Pazar se našao na svetskoj mapi lokalnih samouprava koje će se gašenjem dekorativne rasvete na svojim najvažnijim javnim zgradama pridružiti ovoj akciji koju organizuje Svetska organizacija za prirodu a ove godine uz podršku  Vlade Švedske  u okviru projekta “Da nam klima štima”.

Novi Pazar će sutra u vremenu od 20:30 do 21:30 pogasiti sva osvetljenja na jedan sat i tako dati doprinos ovoj akciji. “Ja pozivam i sve naše sugrađane da se i oni pridruže akciji i da , ukoliko mogu, u svojim domaćinstvima pogase svetla na taj jedan sat”, kazao je načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine  Grada Novog Pazara, Ivan Milović.

B.V.

 Loša epidemiološka situacija izazvana koronavirusom sve nas zabrinjava jer nam je zdravlje na udaru. Svi gledamo da se zaštitimo kako znamo  pre nego nas “zakači”  ovaj nikako bezazleni virus. Kako  bi pojačali svoj imuni sistem, često odlazimo u apoteke i snabdevamo se vitaminskom terapijom.  

Od marta prošle godine, kada je nastala ova teška situacija ,pa do danas, apoteke  beleže povećan broj prodatih vitaminskih medikamenata poput vitamina C, vitamina D kao i selena i cinka. Traženi su i još neki preparati za podizanje imunog sistema a apotekari kažu, da često u želji da se zaštite, građani preteravaju u snabdevanju pomenutih lekova.

“Mi tada često reagujemo i upoznamo ih sa činjenicom da ni vitamine ne mogu unositi preterano u organizam van dozvoljenih doza i na svoju ruku pa im preporučimo koje mogu kupiti i kako da ih piju”, kazala je Sanela Prenča iz gradske apoteke. Naglasila je da stariji više brinu o zdravlju od mlađe populacije i da su oni glavni potrošači vitaminske terapije.

Prenča kaže da je kupci često pitaju šta misli za vakcinaciju pa im odgovori tako što im odmah kaže da je ona vakcinu primila kao i njeni nabliži, da je u vakcini spas i posavetuje ih da se obavezno odazovu imunizaciji.

B.V.

BRISEL – Evropa treba da upumpa 300 milijardi evra (355 milijardi dolara) u telekomunikacionu infrastrukturu do 2025. godine ako želi da uvede super brzu 5G mrežu u 27-člani blok, kako bi podstakla ekonomski rast i iskoristila potencijal te tehnologije, prema danas objavljenoj studiji konsultantske kuće BCG.

Studija, koju je naručila grupa za lobiranje u telekomunikacijama ETNO, stiže u vreme kad Evropska unija polaže nade da će je 5G izvući iz recesije izazvane pandemijom kovida-19 i da će joj omogućiti da preuzme vodeću ulogu u oblasti „interneta stvari”, odnosno uređaja povezanih na mrežu, prenosi Rojters.

Međutim, telekomunikacioni operateri u EU nisu voljni da ulažu u 5G mreže, koje bi mogle da podrže pametne fabrike i autonomne automobile, zbog velikih izdataka, i navode da ih stroga antimonopolska pravila EU sprečavaju da udruživanjem snaga uđu u ove skupe projekte.

„Potrebno je 150 milijardi evra da se u Evropi ostvari potpun 5G scenario, dok je dodatnih 150 milijardi evra potrebno da bi se završila nadogradnja fiksne infrastrukture za gigabitne brzine”, navodi se u izveštaju, prenosi Tanjug.

Telekomunikacioni operateri su razočarani i zbog kašnjenja tendera za 5G spektar, odnosno za dodelu frekvencija, zbog preusmeravanja fokusa država članica na pandemiju.

U studiji se predlaže nekoliko mera koje bi vlade i regulatori mogli da primene za jačanje telekomunikacione industrije.

„Jedan od tih koraka je prihvatanje novih modela vlasništva, uključujući svojevoljno deljenje infrastrukture, što može da ubrza uvođenje mreže, da smanji ukupan uticaj na životnu sredinu i poveća transfer znanja među partnerima”, navodi se u izveštaju.

Ublažavanje pravila kako bi se omogućilo pružaocima telekomunikacionih usluga da sarađuju i koinvestiraju, ili odvajanje izgradnje infrastrukture od delatnosti pružanja telekomunikacionih usluga preduzeća, takođe su neki od predloga iznetih u studiji.

Na kraju, predlaže se da se evropskim operaterima dozvoli da monetizuju promet podataka na svojim mrežama kako bi sustigli rivale kao što su Gugl, Fejsbuk, Majkrosoft i drugi tehnološki giganti.

(Foto EPA-EFE/ANDY RAIN