Author: Biljana Veljovic

U Srbiji je do sada dato 1.792.912 doza vakina protiv korona virusa, a 647.019 osoba dobilo je i drugu dozu vačine, pokazuju najnoviji podaci Vlade Srbije.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Prema ukupnom broju vakcinacija i revakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je na osmom mestu u svetu – posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, SAD, Maldiva i Čilea, a druga u Evropi, posle Velike Britanije.

Zorana JevtićIMUNIZACIJA GRAĐANA

(Kurir.rs/Tanjug)

Situacija u  KBC “Dragiša Mišović” trenutno je ozbiljna, a najbolji pokazatelj za to je podatak da gotovo trećina hospitalizovanih zahteva lečenje u jedinicama intezivne nege, rekla je načelnica anestezije u KBC “Dragiša Mišović” Duška Ignjatović.

Situacija se ne menja godinu dana, pomalo dođemo do vazduha, a onda nas opet udari, opisuje načelnica anestezije uslove u kojima rade lekari u kovid sistemu.

“Trenutno je više od 250 pacijenata u bolnici a oko trećina njih je u intezivnoj nezi, odnosno oko 70 osoba koji zahtevaju intezivno lečenje, kiseoničku potporu”, navodi doktorka Ignjatović.

Protokoli lečenja su se za ovih godinu dana menjali, mnogo toga se zna, međutim i dalje ima iznenađenja, kaže načelnica anestezije.

“U roku od 48 sati dolazi do damatičnog pogoršanja kliničke slike. Sa nekim sa kime sada pričate a gledate njegove parametre znate da u roku od samo dva sata on može da bude u veoma lošem stanju”, opisuje doktorka Ignjatović.

Prema njenim rečima, ljudi često greše jer se leče na svoju ruku i kasno se javljaju lekaru.

“Ima zakašnjenja, lečenja na svoju ruku. Ne možete se sami lečiti i onda posle devet dana samolečenja pacijenti se javljaju u veoma teškom stanju”, ističe doktorka Ignjatović.

Najveći problem je, smatra, ipak opuštanje građana.

“Mi kao da smo sa Novom Godinom rešili da je to to, da smo se umorili od korone. Nije dovoljno da se vakcinišemo i da onda skinemo maske. Nije samo stvar donošenja mera, mere su donete ali se one ne poštuju i ne kontrolišu”, istakla je načelnica anestezije u KBC “Dragiša Mišović”.

Neprihvatljivo je, kaže, da imamo koncerte i da se reklamiraju sledeći.

“To je zatvoren prostor i to što vi pre početka nekome izmerite temperaturu ništa ne znači. Koliko je tu bilo asimptomatskih slučajeva, ljudi koji nemaju nikakve simptome ali to ne znači da ne prenose dalje virus. Za lekare je takvo ponašanje razočaravajuće”, naglasila je doktorka Ignjatović.

 

(Kurir.rs/RTS)

Kompletna situacija sa vremenskim prilikama jako dobro utiče na kompletnu ratarsku proizvodnju. Uzimajući u obzir da imamo ozime useve koji su u nekim predelima već bili  u deficitu sa vlagom , padavine su dobrodošle da se taj segment popravi.

“Što se tiče nadolazeće prolećne setve, tu imamo situaciju da je  nedostajala vlaga pa su padavine takođe dobre”, kazao je diplomirani inženjer ratarstva, Smail Ejupović. On je dodao da kada je povrtarstvo u pitanju, parcele će biti spremne za setvu i imaće svoju vlagu.

“Ako bi se osvrnuli na polje voćarstva mogu samo da kažem da ovo vreme pogoduje i voću, jedino ako bi baš došlo do nekog mraza štetilo bi osetljivim voćkama poput kajsije i u nekoj meri bi usporilo kretanje vegetacije dok se ne bi vreme prolepšalo i dok ne bi došli topliji dani”, dodao je Ejupović

B.V.

Trenutni vremenski uslovi su pogodni za poljoprivredne radove i ratari se pripremaju za najvažniji prolećni posao – setvu. Pripreme su već završene tamo gde su uslovi to dopustili, a čeka se još više sunca da bi se zemlja ugrejala. Iz Udruženja “Žita Srbije” navode da će setva početi oko 1. aprila, kao i da je kukuruz najpopularnija ratarska kultura proizvođača u Srbiji.

Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović rekla je da je pšenica u jesenjoj setvi zasejana na 595.000 hektara i da je zimu podnela prilično dobro, pošto je i zima bila blaga, a da su mrazevi u februaru imali neznatan uticaj na nadzemni deo pšenice.

“Danas već pšenica izgleda mnogo bolje na poljima nego u danima odmah posle mraza. Jedino što će se produžiti, to je vegetacioni period za pšenicu, nekih 10, 15 dana”, navela je Sunčica Savović tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Istakla je da su pripreme za setvu u toku, a da su završene tamo gde su uslovi to dopustili.

“Setva neće početi sa prvim toplim danima, izuzev za šećernu repu, za koju je optimalni rok za setvu polovina marta meseca. Za sve ostale ratarske kulture, setva će početi oko 1. aprila i biće završena za nekih petnaestak dana, mada u praksi se dešava da setva traje i ceo april mesec”, kazala je Savovićeva.

Direktorka Udruženja “Žita Srbije” rekla je da su setvene površine ograničene i da ni ove godine neće doći do prevelike raspodele.

“Kukuruz je najpopularnija ratarska kultura kod naših proizvođača i u protekle tri godine su setvene površine pod kukuruzom povećane sa 700.000 na milion hektara, tako da i ove godine očekujemo setvu na nekih milion hektara”, kazala je Savovićeva.

Dodala je da se setva soje očekuje na do 250.000 hektara, setva suncokreta na do 220.000 hektara i setva prolećnog ječma na oko 30.000 hektara.

“Setva nešto skuplja nego prethodne godine”

Sunčica Savović je navela da će setva biti nešto skuplja nego prethodne godine zbog poskupljenja mineralnih đubriva i semenske robe, ali da proizvođači to ne doživljavaju kao najveći problem.

“Iz razloga što je merkantilna roba koju oni prodaju više nego duplo poskupela u odnosu na semensku robu i na đubriva i pored toga, treba imati u vidu da je nafta jeftinija nego godinu dana ranije”, naglasila je Savovićeva.

Istakla je da je pšenica skuplja za 21,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kukuruz za 41,7 odsto, a da su đubriva u proseku poskupela za 13 odsto.

Problem za proizvođače jeste nedostatak željenih hibrida za setvu kukuruza. Sunčica Savović je navela da se to dogodilo zbog toga što su semenske kuće koje prodaju strane hibride imale problema u proizvodnji.

Naglasila je da je izuzetno važno da se koristi deklarisano i dorađeno seme zbog toga što su vremenske prilike lošije, to je razlika između upotrebe dorađenog semena i semena iz sopstvene proizvodnje, koja se u praksi kod nas koristi više od 50 odsto, evidentnija.

“Prošle godine zabeležen dobar rod pšenice”

Sunčica Savović je rekla da je prošle godine zabeležen dobar rod pšenice, na nivou od 2,67 miliona tona i da je od 1. jula 2020. do kraja februara izvezeno 530.000 tona pšenice zajedno sa brašnom.

“Planirani izvoz za ovu tržišnu godinu bio je ispočetka na nivou od 1.250.000 tona pšenice. Nažalost, tempo izvoza se nije odvijao onako kako je to bilo željeno, iz razloga što su na početku žetve proizvođači imali sreće, pšenica je bila 18 dinara po kilogramu u žetvi. Recimo, početkom februara je cena pšenice otišla na 23,5 dinara po kilogramu i proizvođači su čekajući bolju cenu odlagali prodaju”, kazala je Savovićeva.

Dodala je da su se multinacionalne kompanije koje su otkupljivale pšenicu povukle sa našeg tržišta, jer je tražnja na međunarodnom tržištu opala i da pšenica neće imati kome da se proda, što znači da će se ući u ovu godinu sa velikim zalihama pšenice.

Sunčica Savović je istakla da je postavljen rekord u izvozu kukuruza i da je izvezeno više od 3.600.000 tona kukuruza.

RTS