Author: Biljana Veljovic

 Promenljivo vreme poslednjih nekoliko dana kada su se smenjivali kiša, sunce, niske i prilično visoke temperature za ovo doba godine, najviše je uticalo na hronične bolesnike ali se i zdravi javljaju lekaru zbog određenih zdravstvenih tegoba.  

Promenljivo vreme nikako ne pogoduje ni starijim i bolesnim ljudima. Dnevne temperature koje su dostizale čak i osamnaest stepeni nisu uobičajene za decembar mesec, pa je opšte zdravstveno stanje kod stanovništva narušeno. Srčani bolesnici kao i plućni najviše su osećali tegobe ali i oni sa povišenim krvnim pritiskom. Međutim, ni zdrave oseobe se nisu osećale baš najbolje.

Prema rečima načelnice Opšte medicine, dr Nataše Mijailović, najbolje ćemo se preventivno zaštiti i tako poboljšati imunitet uzimanjem prirodnih vitamina, voća i povrća, kretanjem bez obzira na vremenske prilike, unošenjem dosta tečnosti kao i adekvatnim oblačenjem. “Još jedna veoma važna stvar za poboljšanje opšteg stanja jeste i dobro raspoloženje, osmeh, druženje”, kaže dr Mijailović koja insistira na tome.

Po savetu lekara, svi hronični bolesnici treba strogo da se pridržavaju svoje redovne terapije, a ako osećaju neko pogoršanje zdravlja neka se obrate svom izabranom lekaru.

B.V.

 Zbog naglih promena vremena i dnevnih temperatura koje su prilično visoke za ovo doba godine, lekari na Dečijem odeljenju Opšte bolnice Novi Pazar imaju mnogo više posla i više pacijenata poslednjih nekoliko dana. Najveći broj pacijenata, i to više od sedamdeset posto, javlja se zbog respiratornih infekcija.

“Kašalj, curenje iz nosa, povišena telesna tgemperatura, opšta malaksalost i otežano disanje, razlozi su zbog kojih poslednjih pet dana roditelji dovode decu na Dečije odeljenje”, kazala je načelnica Dečijeg odeljenja pedijatar dr Hadija Toković. Ona je rekla da nakon izvršenog  pregleda, rendgenskog izveštaja i obavljenih rezultata, u preko sedamdeset posto slučajeva, lekari konstatuju upalu pluća i astmu.

Glavni uzrok pojave astme i upale pluća je velika oscilacija u temperaturama poslednjih dana.

Dr Toković kaže da se zbog lepog vremena i neuobičajeno visokih temperatura za ovo doba godine koje najavljuju meteorolozi za naredne dane, očekuje još veći  broj pacijenata. Ona savetuje roditeljima da deci daju da piju što više tečnosti, da jedu voća i povrća, da u organizam unose dosta vitamina pogotovo preparate cinka za koje se zna da smanjuju broj respiratornih infekcija a pored toga savetuje što manje okupljanja u velikom broju na jednom mestu, naročito ako se zna da je neko već bolestan od virusa.

B.V.

Posle 15 godina pauze, Institut „Torlak” proizveo je domaću vakcinu protiv sezonskog gripa „TorVaksFlu”, čija su kompletna dokumentacija i uzorci predati na odobravanje i registraciju Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Ako cepivo dobije zeleno svetlo u Agenciji za lekove, građani mogu očekivati da će ih u narednoj sezoni, 2020/21, od gripa štititi domaća, „Torlakova” vakcina.

Reč je o trovalentnoj vakcini koja sadrži dva tipa A virusa i jedan tip B virusa. Namenjena je populaciji od 18 do 65 godina. „Za sledeću godinu je planirano da proizvedemo 150.000 doza vakcina protiv sezonskog gripa. Proračun je da će to biti dovoljno za uzrasnu grupu za koju se nadamo da će vakcina biti registrovana. Povećanje proizvodnje, odnosno količina vakcina koja će se praviti, zavisiće od potreba”, kaže za Tanjug direktorka Instituta „Torlak” Vera Stojiljković.

Torlakova vakcina protiv gripa je jednodozna, ne sadrži konzervanse i adjuvans.

Registraciona dokumentacija i uzorci vakcine predati su pre mesec i po dana Agenciji za lekove, a pre toga obavljene su sve provere u okviru samog instituta. „Završena su pretklinička i klinička ispitivanja. Dokazali smo da je vakcina efikasna i bezbedna za upotrebu i da daje imunogenost, odnosno zaštitu od tih tipova virusa za koje je pravljena”, pojasnila je Stojiljkovićeva.

Ona je navela da je ceo projekat počeo inicijativom Ministarstva zdravlja da se 2006. godine rekonstruiše pogon za proizvodnju vakcina protiv gripa.

Tri godine kasnije Institut se priključio projektu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „Globalni akcioni plan za proizvodnju vakcine protiv gripa”, u koji je uključeno 14 zemalja, a samo su tri uspele da proizvedu vakcinu protiv gripa – Srbija, Brazil, Vijetnam.

Torlak je svih prethodnih godina proizvodio pet bakterijskih vakcina, od kojih su četiri iz obaveznog Кalendara vakcinacije. Iz njihovih pogona redovno izlaze – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, vakcina protiv difterije i tetanusa, vakcina protiv difterije i tetanus za odrasle, vakcina protiv tetanusa, Be-Se-Že vakcina.

Torlak proizvodi i serume, i to antiserum protiv zmijskog otrova i antitoksin tetanusa. Malo je poznato da osim vakcina i seruma još proizvodi alergene, podloge, kao i imunološke preparate.

(Foto N. Marjanović)

Politika

Borite se s prehladom i vreme je za pileću supu. Ako je baka rekla da pomaže to bi moralo da bude tačno. Ili možda ne?

Kada krene kijavica, mnogi se kunu u tanjir supe ili u neki biljni čaj. Da li je to stvarno lek za prehladu?

Uprkos popularnom verovanju, nema dokaza da pileća supica zaista pomaže u borbi protiv prehlade. Laboratorijska ispitivanja naznačila su da možda ima neki protivupalni efekat, ali nedovoljno za naučni zaključak.

Pored toga ne postoji jedna “pileća supa”. Univerzalnog recepta nema i svaka je drugačija.

Ali, pileća supa bez sumnje ima dve prednosti za sve prehlađene. Prvo, vruća je, a to pomaže protoku sluzi i cirkulaciji krvi. Od toga će vam biti nešto bolje. Drugo, dobra supa s mnogo povrća opskrbiće vas ključnim nutrijentima i energijom. To će u određenoj meri ubrzati oporavak, kažu stručnjaci.

Istovremeno, psihološka i fizička prijatnost koja se javlja pri konzumiranju tople pileće supe može imati i placebo efekat.

Većina supa sadrži sastojke bogate hranjivim materijama. “Bakina supa” sadrži više od pet vrsta povrća s visokim udelom vlakana, vitamina C i antioksidansa. Jedan tanjir pileće supe može pružiti dnevnu dozu hranjivih materija koje mogu podstaći imunološki sistem u borbi protiv simptoma prehlade.

Uz to, supa ne mora nužno biti domaća da bi imala ovakav efekat na prehlade. Mnoge gotove, čak i konzervisane supe, imaju isti učinak.

Kanadska dijetetičarka Lesli Bek kaže da se, prema studiji koju je 2000. godine sproveo Univerzitet u Nebraski, pokazalo da domaća pileća supa, koja sadrži pileće meso, puno povrća, peršun, šargarepu, luk, so i biber, sprečava aktivnost belih krvnih zrnaca koja uzrokuju upalu u uzorcima krvi dobrovoljaca. Verovalo se da upravo to uspeva da smanji protok sluzi i začepljen nos učiniti prohodnim.

Druga studija, obavljena 1978. otkrila je da ispijanje vruće pileće supe podstiče lučenje nazalnog sekreta kod 15 zdravih dobrovoljaca, što bi moglo doprineti prohodnosti “punog nosa”. Ali, efekat je trajao samo 30 minuta, a ispijanje tople vode imalo je isto dejstvo, kaže Bek.

Ipak, po izveštaju UCLA iz 1998. pod nazivom “Kako se nositi sa astmom i alergijama”, stoji da “pileća supa može poboljšati sposobnost sitnih nosnih dlačica da spreče ulazak zaraznih čestica u organizam”. Isto važi i za čajeve. Osim potrebne hidratacije, nema drugih zdravstvenih koristi.

Postoje biljni napici koji imaju jasan zdravstveni efekat, ali oni zahtevaju određenu količinu i koncentraciju, a to ćete teško pronaći u prosečnoj kesici čaja.

Autor: Hina

Foto: Pixabay

Zbog pojave magle u jutarnjim satima na putevima po kotlinama i dolinama potrebna je veća opreznost, upozoravaju iz Auto-moto saveza Srbije.

Period lepog vremena, sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, a koje će se u pojedinim delovima zemlje u toku dana kretati i do 17 podeljka, sigurno će na početku još jedne radne nedelje omogućiti dobru prohodnost puteva.

Prvi radni dan u nedelji uvek donosi nešto veći broj vozila, te iz AMSS savetuju vozačima da imaju dodatno strpljenje ukoliko naiđu na moguće zastoje ili usporenu vožnju.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja. Nema dužih zadržavanja ni na putničkim terminalima na graničnim prelazima.

Kamioni na teretnim terminalima na Batrovcima čekaju četiri sata, na Horgošu i Kelebiji tri sata, a na Gradini sat i po.

(Kurir.rs/Tanjug)