Bruto i neto devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su u julu 2019. nove najviše nivoe od 2.000 godine, od kada se na ovaj način prate podaci, saopšteno je danas iz NBS, prenosi Tanjug.
Bruto devizne rezerve su na kraju jula iznosile 12,75 milijardi evra, što je za 612,4 miliona evra više nego u junu, a u odnosu na jul 2018. godine povećane su za 1,35 milijardi evra.
Iz centralne banke ističu da su bruto devizne rezerve povećane najvećim delom po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza za 1,73 milijardi evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi, i to u periodu kada se Srbija neto razdužila po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 1,85 milijardi evra.
Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 193 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju jula iznosile su 10,79 milijardi evra, što je za 652 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.
Od avgusta 2012. godine, od kada je na čelu NBS guverner Jorgovanka Tabaković, neto devizne rezerve su gotovo udvostručene, povećane su za 5,26 milijardi evra, u najvećoj meri intervencijama centralne banke za 2,74 milijardi evra.
U ovom periodu, Srbija se značajnije neto razdužila u deviznom znaku u iznosu od preko tri milijarde evra.
U potpunosti su izmirene sve obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu stend-baj aranžmana iz 2009. godine, pri čemu je Srbija iz deviznih rezervi otplatila 1,58 milijardi evra.
Takođe, taj aranžman koštao je državu Srbiju dodatnih 91,2 miliona evra po osnovu troškova aranžmana. Otplata glavnice započeta je avgusta 2012. godine, a završena aprila 2016. godine, od kada Srbija više nema obaveza prema MMF-u, precizraju iz NBS.
Pored toga, građanima je isplaćeno 1,20 milijardi evra po osnovu stare devizne štednje, a takođe je smanjen i devizni dug Republike Srbije po osnovu kredita i hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu u neto iznosu od 236,8 miliona evra.
Rast bruto deviznih rezervi NBS je i u julu ostvaren u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze za neto 82 miliona evra, po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti, što je doprinelo daljem smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove valutne strukture.
Povećanje bruto deviznih rezervi u julu u najvećoj meri je rezultat neto priliva po osnovu aktivnosti NBS na međubankarskom deviznom tržištu (635,0 miliona evra), kao i efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (u ukupnom iznosu od 69,6 miliona evra).
Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive iz deviznih rezervi po osnovu pomenutog razduženja države, po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima, u ukupnom neto iznosu od 183,8 miliona evra.
Na povećanje deviznih rezervi u julu uticao je pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 91,6 miliona evra.
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 401,7 miliona evra i bio je za 94 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih sedam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,18 milijardi evra.
Dinar je u julu nominalno ojačao za 0,1 odsto u odnosu na evro, dok je od početka ove godine zabeležena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,4 procenta. U uslovima aprecijacijskih pritisaka, NBS je, u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa, u julu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 645 miliona evra, što je, posle juna 2019., drugi najveći iznos intervencije tokom jednog meseca od kada se beleže ovi podaci.
Politika
(Foto A. Vasiljević)
