Author: Biljana Veljovic

Procenjuje da u Velikoj Britaniji postoji četvrt miliona redovnih korisnika, koji se služe CBD-om da, između ostalog, poboljšaju opšte zdravlje, smanje anksioznost, probleme sa spavanjem i hronične bolove. Prodaja ekstrakta kanabisa kanabidiola (CBD) otprilike se udvostručila u poslednje dve godine u Velikoj Britaniji. Ali neki su zabrinuti da CBD proizvodi nisu baš ono što se tvrdi da jesu. Pored pouzdanih prodavaca, rapidni rast industrije privukao je „CBD kauboje” – oportuniste koji pokušavaju da zarade na brzaka – prema rečima Marka Rejndersa, predsednika Evropskog udruženja industrije konoplje.

U kanabisu mogu da se nađu dva glavna jedinjenja – CBD i THC (tetrahidrokanabinol). Za razliku od THC-a, CBD je legalan, od njega ne možete da se naduvate i lako je dostupan u tržnim centrima i preko interneta.

Trenutno se procenjuje da u Velikoj Britaniji postoji četvrt miliona redovnih korisnika, koji se služe CBD-om da, između ostalog, poboljšaju opšte zdravlje, smanje anksioznost, probleme sa spavanjem i hronične bolove.

Uz pomamu koju podgrevaju javne ličnosti poput Kim Kardašijan, koja je u aprilu organizovala darivanje za bebu tematski posvećenu CBD-u, on je našao mesto u raznim proizvodima, od balzama za usne do humusa, od kapućina do mineralne vode.

U skorašnjem izveštaju tela industrije po imenu Centar za medicinski kanabis naslepo je testirano 30 proizvoda koji se reklamiraju kao CBD, kupljeni u tržnim centrima i preko interneta. Pokazalo se da je gotovo polovina njih (45 odsto) u sebi sadržala merljive nivoe THC-a, što ih čini tehnički ilegalnim u Velikoj Britaniji.

Istraživači su u sedam proizvoda pronašli i prisustvo rastvarača dihlormetana, koji može da izazove zviždanje u plućima i nestanak daha, u nivoima iznad granica bezbednosti hrane.

Neki CBD proizvodi sadrže i veoma malo sastojaka koji se reklamiraju.

Jedan uzorak, kupljen u lancu apoteka u tržnom centru, u sebi nije sadržao nimalo CBD-a, a prodavao se za više od 50 funti. Samo 38 odsto testiranih proizvoda sadržalo je količinu CBD-a 10 odsto u okviru količine koja se reklamirala na bočici.

Ne postoji zakonska obaveza da se ovi proizvodi testiraju, mada neke kompanije tvrde da oni prolaze strogi režim provere.

Profesorka Sorša O’Salivan, sa Univerziteta u Notingemu, preporučuje kupcima da traže brendove koji mogu da prilože sertifikat analize svojih proizvoda.

Šarlota Kaldvel postala je zagovornica slobodnog pristupa medicinskom kanabisu (koji sadrži i CBD i THC) nakon što je imala problema da ga nabavi za sina Bilija, koji pati od teškog oblika epilepsije. Ona je lansirala vlastitu liniju proizvoda koji sadrže samo CBD, po imenu Biliz Bad, da bi ga povukla kad se zabrinula da ne može precizno da garantuje šta se u njima nalazi.

Ona veruje da je bila „naivna” i želi da CBD proizvodi budu bolje istraženi i jasnije regulisani.

Sem ukoliko proizvodi nisu licencirani kao lekovi, prodavci ne smeju eksplicitno da tvrde da su dobri po vaše zdravlje.

Uprkos tome, sve više i više ljudi u Velikoj Britaniji traži CBD proizvode verujući da će im ovi pomoći kod anksioznosti, problema sa spavanjem i bolova.

Šarlota Kaldvel kaže da ju je kontaktiralo „stotine, možda hiljade” pacijenata povodom uzimanja CBD-a – u nekim slučajevima zbog teških i ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Pretraživanje Instagrama iznedrilo je tvrdnju za tvrdnjom prodavaca i promotera CBD proizvoda – da ublažavaju bolove, da popravljaju raspoloženje i da čak mogu da budu „solidna alternativa antidepresivima”.

Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode britanske vlade kontaktirala je 180 dobavljača od 2016. godine zbog zabrinutosti da iznose neautorizovane zdravstvene tvrdnje u vezi sa CBD-om.

Da bi mogli da iznose zdravstvene tvrdnje, proizvođači moraju da licenciraju proizvode preko Evropske agencije za lekove.

Samo je epidioleks, lek zasnovan na CBD-u koji se koristi za sprečavanje epileptičnih napada, otpočeo ovaj proces. On je blizu da dobije licencu i već se prepisuje pacijentima Nacionalne zdravstvene službe (NHS) – od marta njih 80 – kao neodobreni lek.

Nacionalni institut za izuzetnost zdravlja i nege (NICE), takođe procenjuje epidioleksovu kliničku efikasnost i isplativost za dva oblika epilepsije – sindrome Dravet i Lenoks-Gastaut. On će doneti odluku o tome da li, jednom kad dobije licencu, lek treba najnormalnije da se prepisuje u okviru NHS-a.

Kakvi su dokazi?

Onlajn, „CBD se reklamira za mnoge nedaće za koje nije proučavan”, prema pregledu sa Univerziteta u Notingemu, objavljenom u februaru. A za one za koje je proučavan kod ljudi „obično postoje slabi ili veoma slabi dokazi”, uz naglašeni izuzetak epileptičnih napada.

Postoje pre-klinički dokazi da CBD može da umanji bol i upalne procese kod miševa, ali to nije potvrđeno za ljude. Testovi na ljudima sprovedeni do sada imali su male uzorke, proizvevši vrlo oprečne rezultate.

Pospanost je poznata nuspojava, tako da bi CBD mogao da pomogne kad su u pitanju problemi sa spavanjem.

Što se anksioznosti tiče, postoje neki dokazi iz testova u kontrolisanim uslovima da može da bude efikasan u dozama od oko 300 miligrama odjednom. U tržnim centrima, proizvod koji sadrži 250 miligrama u čitavoj bočici košta oko 50 funti.

Ove studije bavile su se lečenjem kratkoročnih simptoma pred događaje koji izazivaju anksioznost kao što je nastup u javnosti. Dnevna upotreba CBD-a za kontrolisanje stalnih simptoma anksioznosti nije proučavana.

A opet, pretraga na Guglu vrlo brzo pronalazi internet stranice koje predlažu odustajanje od prepisanih lekova za anksioznost u korist CBD ulja.

Postoji i zabrinutost da se potkradaju čak i neobaveznije mušterije.

Profesorka O’Salivan ističe da najnoviji proizvodi kao što su CBD kapućino i sladoled, koji se često prodaju po visokim cenama, imaju u sebi toliko malo CBD-a da prosto „ne postoji mogućnost da će imati bilo kakvo biološko dejstvo.”

Ovo, kaže ona, može dovesti do toga da ljudima bude previše naplaćeno, dok prodavci iskorišćavaju njegovu reputaciju blagorodnog dejstva da bi podigli cene.

A što se tiče pitanja da li CBD može da se ispostavi kao melem za vrtoglavi raspon stanja kao što se tvrdi, ona kaže da bi „budućnost mogla da izgleda veoma drugačije”.

Postoje rani obećavajući znaci za neka stanja, ali se, za sada, potrošačima preporučuje da bolje postupaju oprezno, urade istraživanje i sačekaju više dokaza.

BBC News pre Rejčel Šraer – BBC provera čin

Kafa sa dizajniranim listom kanabisa na peni Getty Images

Mučnina na putovanju može da se javi bez obzira na to da li putujete automobilom, vozom, brodom ili avionom. Neki imaju blage vrtoglavice, drugi se znoje, vrti im se u glavi, neki povraćaju… Neke stvari možete da preduzmete odmah kako bi vam bilo lakše, poput toga da promenite položaj ili skrenete sebi pažnju čim primetite prve simptome mučnine. Evo šta još možete da uradite. 

Preuzmite kontrolu

Ako ste putnik, razmislite o tome da vi vozite. Naučnici veruju da se mučnina javlja kada se pokreti koje oko vidi razlikuju od pokreta koje oseća unutrašnje uho. Ako vi vozite, povezanost između ova dva čula će biti bolja.

Budite licem okrenuti u smeru u kojem idete

Ukoliko nije opcija da vi vozite, makar budite licem okrenuti u smeru u kojem putujete. Opet, to će umanjiti “diskonekciju” između onoga što oko vidi i onoga što unutrašnje uho oseća. Takođe, uvek kada možete dobro je da sedite napred – u autobusu, kolima…

Gledajte horizont

Fokusiranje na objekte u daljini još jedna je taktika koja može da pomogne vizuelni stimulans i ublaži mučninu.

Promenite položaj

Neki ljudi kažu da im prija kada se malo “zavale”, drugima prija da stoje… U zavisnosti od toga čime putujete, eksperimentišite i vidite šta vam najviše odgovara. Ako se vozite u kolima, možda je najbolje da glavu naslonite na naslon, kako bi se smanjili pokreti glave.

Vazduh pomaže

Otvorite prozor ili napravite pauzu i izađite na vazduh ako vam je muka. Ako to vreme ili način putovanja ne dozvoljavaju, uključite klimu i usmerite je ka sebi ili se makar hladite lepezom.

Imate na umu da dim cigareta pogoršava mučninu.

Gricnite krekere

Lagana grickalica, poput slanih krekera, može da ublaži mučninu. Hrana koja je teška, masna ili kisela je, sa druge strane, pogoršavaju jer se sporo vare.

Druge dobre grickalice za putovanja su ovsene kašice, hleb, žitarice, jabuke, banane.

Pijte vodu ili gazirani napitak

Nekoliko gutljaja vode ili gaziranog napitka mogu da ublaže mučninu. Izbegavajte napitke sa kofeinom jer doprinose dehidraciji i pogoršavaju mučninu. Dobar izbor pića su i mleko i sok od jabuke.

Skrenite misli muzikom ili razgovorom

Uključite radio ili započnite razgovor kako biste sebi skrenuli misli sa mučnine. Naučnici su utvrdili da slušanje muzike može da pomogne kod mučnine i drugih fizioloških simptoma koji se povezuju sa mučninom tokom putovanja.

Ne gledajte u ekran

Ako vam je muka dok se vozite, ni slučajno nemojte da čitate ili gledate u ekran kada putujete – time se povećava raskorak između onoga što oči vide i onoga što oseća unutrašnje uho. Ako se fokusirate na bilo šta što vam je u blizini, simptomi će biti gori.

Brzi prirodni “lekovi”

Postoji i nekoliko prirodnih lekova koji mogu da pomognu.

Akupresura

Postoji tačka na zglobu koja se zove nei-kuan. Stavite kažiprst, srednji i domali prst desne ruke na unutrašnju stranu zgloba leve ruke. Nei-kuan tačka se nalazi ispod kažiprsta – blago pritisnite i zadržite pritisa četiri-pet sekundi. Isto možete da uradite i na drugoj ruci.

Aromaterapija

Neki mirisi, poput đumbira i lavande, mogu da pomognu. Takođe, miris nane pomaže kod mučnine, tako da nije loše da kupite bočicu esencijalnog ulja sa nekim od ovih mirisa i prosto pomirišete kada vam je muka na putovanju.

Čaj od kamilice

Kamilica inače može da pomogne kod nekih blažih stomačnih problema, a opušta i stomačne mišiće, smanjuje kiselinu u želucu. Nije loše da popijete šolju čaja od kamilice pre putovanja ili da ponesete sa sobom u termosu i usput pijuckate.

Autor: mondo.rs

Foto: Guliver/Getty Images

Prema najnovijim statističkim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od 2016. do 2018. godine, 27 odsto poginulih činili su stariji od 65 godina, a polovina poginulih i četvrtina povređenih starijih osoba nastradali su kao pešaci.

Stariji pešaci češće stradaju u udesima, ponašaju se suprotno onome što su učili svoju decu Foto: 021.rs

Prema podacima iz izveštaja, koje je objavila “Politika”, tokom prethodne tri godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo je 469 i povređeno 6.600 građana starijih od 65 godina, što je godišnje u proseku oko 156 poginulih i oko 2.000 povređenih.

“Drugim rečima, svaki drugi dan jedna starija osoba pogine u udesu, a svakog dana bude povređeno oko pet ljudi. Stariji od 65 godina čine oko 20 odsto stanovništva u Srbiji, dok ih je istovremeno oko 27 odsto poginulih u saobraćajnim nesrećama, a pritom učestvuju manje u saobraćaju od prosečnog stanovnika Srbije”, navodi se u izveštaju i dodaje da češće stradaju muškarci nego žene.

Kako se dodaje, najviše starih strada u nesreći sa putničkim vozilom – 70 odsto, a slede teretna vozila – 21 i autobusi – pet odsto.

V.d. direktora Agencije Jasmina Milošević apelovala je na starije da se ponašaju pažljivo i odgovorno u saobraćaju, jer se pokazalo da se stariji ljudi kao pešaci ponašaju suprotno onome što su učili svoju decu i unuke.

“Stariji moraju da budu posebno oprezni na pešačkom prelazu, jer postoje vozači koji ne prate saobraćajnu signalizaciju i ne poštuju propise”, rekla je ona.

Dodaje da je najviše stradalih u vreme sumraka i “prvog mraka”, odnosno između 17 i 20 časova.

Autor: Politika

 Lekari Hitne službe poslednjih nekoliko dana, zbog česte varijacije u temperaturama, kada je bilo i naglih promena od toplog do hladnijeg vremena, imaju povećan broj sugrađana koji im se obraćaju za pomoć. Nisu u pitanju samo hronični bolesnici već i zdrave osobe na koje itekako promene vremena utiču negativno na organizam.

Hronični bolesnici posebno reaguju na ovekve promene vremena i češće se javljaju lekarima ali one utiču i na zdravu populaciju. Česte tegobe koje osećaju su opšta malasalost, glavobolja, bolovi u mišićima i nesanica. Zbog svega toga u ovom periodu i oni zatraže lekarsku pomoć pa prvo odu na Hitnu službu i to mahom u večernjim satima pa lekari ove službe Doma zdravlja imaju pune ruke posla.

“Broj pacijenata u ovom vremenskom periodu nikada nije isti pa u toku dana i treće smene varira od 70 do čak 120. Malo manje ih je tokom dana jer ukoliko se jave nama mi ih upućujemo  odmah kod nekog od lekara Opšte prakse”, kazao je dr Ferid Zukorlić.

Inače, ima dosta i izlazaka na teren a i odlazaka kod pacijenata kući ukoliko je u lošem stanju i ne može da dođe do lekara. Dr Zukorlić savetuje hroničnim bolesnicima da vode računa o svom zdravlju i redovno piju terapiju, da i oni a i svi građani u toplim danima unose što više tečnosti u organizam, najbolje vodu, da u najtoplijem delu dana se ne izlažu suncu, a roditelji koji vode decu u prirodu da paze na njih i obavezno ih pogledaju kada se vrate kući zbog česte pojave ujeda krpelja.

Uglavnom, sve savete koje je dao dr Zukorlić a i savete drugih lekara treba poslušati i pridržavati ih.

B.V.