Author: Biljana Veljovic

Jedna žena kaže da je nakon operacije povećanja grudi osetila bol, umor, kosa je počela da joj opada i dobila je alergiju. Žene koje ugrađuju implantate morale bi da budu upozorene na hroničan bol i umor koji mogu da se jave posle operacije, kažu iz Asocijacije estetskih plastičnih hirurga u Velikoj Britaniji.

Stotine žena piše po forumima da su nakon operacije grudi dobile BID (bolest implanta dojke), za koju ima malo naučnih dokaza. Hirurzi, uključujići i one iz Asocijacije estetskih plastičnih hirurga Velike Britanije zatražili su da se na tu temu uradi još istraživanja. Bolest implantata dojke nije zvanična dijagnoza, ali neke žene kažu da su je dobile posle operacije i da su se u potpunosti oporavile kada su silikoni odstranjeni.

Iz regulatorne agencije za lekove i proizvode za zdravstvenu zaštitu kažu da je u Velikoj Britaniji urađeno više od milion operacija ugradnje silikona u grudi, a hirurzi tvrde da je većina pacijenata njima bila zadovoljna. Međutim, ima i onih koje su nakon operacije iskusile komplikacije na koje nisu bile upozorene, poput ovih u programu Viktorije Darbišir.

‘Vratila sam se na staro’

Fitnes instruktorka 28-godišnja Naomi Makartur operisala je grudi 2014. godine, ali je nakon nekoliko nedelja osetila „najstrašnije simptome”. „Sećam se da sam osetila probadanja u stomaku i umor kao da sam trčala maraton i kopala rovove, iako nisam vežbala. Čak mi je i pisanje bilo previše naporno”, kaže Makartur. Kako je vreme prolazilo, lista negativnih simptoma se širila, počela je kosa da joj opada, dobila je alergiju i osip.

„Bilo je strašno”, kaže ona kroz suze.

Makartur koja živi u Brikstonu izjavila je da su joj doktori više puta rekli da bolesti nisu vezane za operaciju grudi, iako su joj u jednom trenutku dijagnostikovali i lupus. Prošle godine je otkrila da bolest implanta dojke zaista postoji, pa je preko interneta pronašla i grupu za podršku.

Donela je odluku da ih izvadi i za samo nekoliko dana su se simptomi koji su uticali negativno na nju, povukli. „Nisam mogla da verujem kako sam se osećala dobro i kako sam se brzo povratila. To je ludo”, kaže Makatur.

‘Realno je’

Neki lekari i hirurzi ipak ostaju skeptični prema BID. BBC je razgovarao za jednim hirurgom, koji nije želeo da bude imenovan. On je rekao da ne veruje da je to pravo stanje stvari. Konsultantkinja Nora Nadžent kaže da hirurzi moraju da upozore pacijentkinje na mogući rizik. Simptome su prijavile one koje su osećale umor, bol u grudima, gubitak kose, glavobolju, poremećaj spavanja, uglavnom sve bolesti koje se odnose na autoimuni sistem, što znači da trenutno nema dovoljno dokaza da se oni javljaju zbog ugradnje silikona.

Nacionalni sekretar Međunarodnog društva za plastičnu hirurgiju Navin Kaval kaže da nekim pacijentima zaista veruje da imaju tu bolest i da on ne može u to da sumnja, iako sa naučnog stanovišta za to nema smisla.

„BID nije nešto o čemu se govorilo ranije. Ali sada smo počeli oko toga da savetujemo pacijente, što mislim da je dobra stvar, jer će sada oni moći da donose još bolje odluke za sebe”. S ovim se slaže i Nora Nadžent, konsultantkinja plastične hirurgije koja kaže da hirurzi moraju da upozore pacijente na bolest imlantata dojke. Uprava za hranu i lekove u SAD počela je istraživanje bolesti implantata dojke.

Skandal

Stotine hiljade žena našle su se u skandalu 2010. godine, kada su im tokom operacije ubačeni PIP silikoni, implanti koji sadrže neodobreni silikonski gel.

Implantati su imali dvostruko veću verovatnoću da puknu i bili su napunjeni silikonom koji je korišćen za punjenje dušeka.

U 2016. godini uspostavljen je nacionalni registar odobrenih implantata, a žene su pozvane da se registruju kako bi se pratilo stanje u budućnosti.

Postoji nada da će registar implantata za grudi i kozmetiku, koji pokriva procedure implantata u Engleskoj i Velsu, takođe dovesti do boljeg razumevanja bolesti implantata dojke.

Stef Haris iz Vokinga je imala tri različita implantata i kaže da je svaki put imala neke simptome BID. Prethodno se borila sa rakom dojke, ali njen hirurg i onkolog veruju da se hronični umor javio upravo zbog silikona. Haris je bila primorana da da otkaz na mesto medicinske sestre, jer nije mogla normalno da funkcioniše. „Izboriti se sa rakom dojke je bilo lakše. Hemioterapija je bila lakša nego hronični umor. Znam da to čudno zvuči, ali izgleda da sam u tome jedinstvena. Imala sam oba i ovo je teže”, kaže Haris. Sada kada je izvadila implantate, sanja o jednostavnim stvarima, poput toga da može da ode u laganu šetnju.

MHRA je primila je 1.586 izveštaja o neželjenim indikacijama koje su izazvale operacije između 2014. i 2019. Ipak, bolest implantata dojke nije službeno priznata. Pacijenti pozivaju da MHRA pojednostavi korišćenje sistema, tako da se zna prava razmera komplikacija koje mogu nastati nakon operacije.

U saopštenju se navodi da je „bezbednost pacijenta najveći prioritet i da se još uvek istražuje gde postoje problemi”.

BBC News

En Kolinson – Reporter, Progra

Naomi Makartur BBC

Besplatnim pozivom na telefonski broj 0800 300 307 i biranjem opcije 2, trudnice i porodilje od sada mogu lakše i brže mogu direktno Inspekciji rada prijaviti poslodavce koji su prekršili zakon i uskratili im neka od njihovih prava.

“Država želi da zaštiti sve trudnice, porodilje i majke i omogući im ostvarenje svih prava koja im pripadaju. Inspekcija rada će se sa dužnom pažnjom posvetiti ovom problemu i verujem da ćemo uvođenjem ove linije uspeti da stanemo na put onima koji su sebi dali za pravo da uskrate trudnicama i porodiljama ono što im zakonom pripada”, rekao je ministar za socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Na sajtu Ministarstva u okviru kategorije “Registri“ redovno će biti ažuriran poseban spisak svih onih poslodavaca za koje se dokaže da su prekršili zakon, u ovom slučaju prema porodiljama i trudnicama, saopšteno je iz Ministarstva.

AUTOR:FoNet

Izvor: N1

  U poliklinici “Grlica” u Novom Pazaru, prvi put kod nas izvedena je laserska operacija vena kod dva pacijenta. Vaskularni hirurg profesor doktor Dušan Babić uradio je obe pomenute operacije i kaže da su uspešno prošle.

“Laserska operacija vena je najsavremeniji metod u lecenju proširenih vena. Prednosti u odnosu na druge metode lečenja su brojne, pre svega zato što je operacija minimalno invazivna, gotovo bezbolna a pacijent se veoma brzo vraća svakodnevnim aktivnostima. Nema nikakvih rezova na koži, a intervencija se izvodi u lokalnoj anesteziji”, kazao je prof.dr Dušan Babić , koji je izveo obe operacije.

Profesor Babić ističe da 97 procenata stanovništva pripada venskoj patologiji te stoga savetuje sve one koji imaju bilo koji problem sa venama da obavezno obave pregled pa ukoliko se pokaže da je potrebna operacija uraditi je laserskim putem upravo zbog razloga koje je naveo, da je bolnost minimalna, da se nakon operacije ide kući i da se redovnim aktivnostima vraća vrlo brzo.

B.V.

 Udruženje Srbije za celijakiju pripremilo je zanimljiv program, odnosno radionice u okviru kojih će biti razmena iskustava, druženje, zabava, poseta kulturnim institucijama u Kikindi a sve sa ciljem da se mladi, oboleli od celijakije, bolje upoznaju, povežu i osnaže.

“Želja organizatora je da  se pod okriljem udruženja formira omladinska grupa koja bi svojim entuzijazmom i novim idejama unapredila kvalitet omladinske sekcije sa mladima u Evropi i uključivanje u zajedničke projekte”, kazala je nutricionista Džemka Sinanović koja je ujedno i jedan od osnivača Udruženja za obolele od celijakije.

Udruženje Srbije za celijakiju uz podršku Opštine Kikinda obezbedilo je besplatan smeštaj i bezglutensku ishranu za petnaestoro mladih u Domu za učenike i studente “Nikola Vojvodić” u Kikindi.

Oni koji žele da se prijave za pomenuti kamp svoju biografiju mogu poslati na mail celijakija@gmail.com u kojoj trebaju biti osim imena i prezimena podaci o školovanju i kada i gde je postavljena dijagnoza bolesti.

B.V.

 Nacionalna akademija za za javnu upravu, lokalna samouprava Novog Pazara i Regionalni centar za profesionalni razvoj u obrazovanju organizuju po drugi put obuku za zaposlene u javnim inspekcijskim službama pod nazivom “Ka efikasnijim inspekcijama”. Učesnici seminara su zaposleni u pomenutim službama iz Tutina, Sjenice, Novog Pazara i Raške.

Cilj obuke je dobra lokalna uprava i podizanje životnog standarda kako Novog Pazara tako i susednih opština i cele Republike Srbije.”Ne možemo praviti dobru upravu i ne možemo imati kvalitetne usluge prema građanima samo jednog grada jer mi smo upućeni jedni na druge i moramo zajednički raditi”, kazao je direktor Regionalnog centra za profesionalni razvoj u obrazovanju Hajrudin Hajrović.

S obzirom na rekonstrukciju kompletne uprave veoma je značajna edukacija svih učesnika obuke koji se bave državnom upravom a istovremeno  rade u inspekcijskim službama. “Imajući u vidu da je pre tri godine izašao zakon o inspekcijskom nadzoru koji inspekcijski nadzor uvodi u vode preventivnog delovanja jako je značajno da se ta iskustva razmene među predavačima i učesnicima koko bi što lakše i brže menjali postojeći zakon ukoliko se utvrdi da u nekim delovima on nije primenjiv na terenu”, rekla je  akreditovani predavač  iz Akademije za javnu upravu Vesna Savić.

Nakon završene obuke učesnici će dobiti sertifikate koji će im služiti kao dokaz o obavljenoj obuci i novim stečenim znanjima u oblasti inspekcijskog rada.

B.V.