Author: Biljana Veljovic

Evropa doživljava rekordni toplotni talas. Na hiljade njih širom planete umire od raznih bolesti uzrokovanih vrućinom.

Brzo tuširanje može smanjiti telesnu temperaturu

Žestoki toplotni talas koji je zahvatio veći deo Zapadne Evrope prizvao je uspomene na leto 2003. godine, kada je na kontinentu umrlo na desetine hiljada ljudi.

Veoma vreli periodi nisu neuobičajeni u Evropi, ali se retko pojavljuju ovoliko rano tokom leta. Hitna pomoć je u stalnom stanju pripravnosti kako bi se izborila sa tekućim izazovima.

Ali velike vrućine nisu pogodile samo Evropu – više od 100 ljudi umrlo je u Biharu u severnoj Indiji, gde su temperature prošle nedelje prešle 50. podeok.

Kako, dakle, toplotni talasi ubijaju i šta možemo da uradimo da se zaštitimo od dugih perioda visokih temperatura?

Ko je ugrožen

Broj ljudi izloženih ekstremnim vrućinama značajno se povećao u 21. veku.

Stariji su ugroženi tokom vrućine

Između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U ovom periodu desio se veliki broj ekstremnih slučajeva, uključujući jedan 2003. godine, kada je od posledica vrućine u Evropi stradalo 70.000 ljudi, i drugi 2010. godine, kada je došlo do 56.000 smrti tokom 44-dnevnog toplotnog talasa u Ruskoj Federaciji (podaci SZO-a).

„Starije osobe, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, sportisti i siromašni skloniji su tome da više pate od vrućina”, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Stariji, trudnice i deca ugroženi su zato što im je imuni sistem slabiji.

Oni koji vreme provode napolju, na primer radnici na farmama i oni bez prave zaštite, neuporedivo su izloženiji suncu. Veći fizički napor zagreva telo, što ugroženima čini i one koji učestvuju u sportskim aktivnostima.

Vrućina i telo

Kao toplokrvnoj vrsti, naša tela se žestoko bore da održe unutrašnju temperaturu negde oko 37 stepeni Celzijusa.

Kupanje i plaža načini za borbu protiv vrućine

Kad se temperatura iz okruženja poveća, telo pokušava da otpusti toplotu.

„Ako se temperatura oko nas zadrži na duži period negde oko zdrave unutrašnje temperature naših tela, to onda postaje opasno”, kaže doktor Davron Mukhamediev, koordinator zdravlja za region Evrope pri Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (ICRF).

Vrućina tera srce da pumpa više krvi ka površini kože, odakle se toplota ispušta u vazduh. To je razlog zbog kog koža nekih ljudi izgleda crvenkasto u vrelim okruženjima.

Simptomi toplotnog udara

1.Glavobolja, nesvestica i nelagoda

2.Nemir i zbunjenost

3.Vrela, zarumenjena i suva koža

4.Ubrzano pogoršavanje stepena reakcija

5.Ubrzani ili jak puls

6.Telesna temperatura iznad 40 stepeni Celzijusa

 

(Izvor – Ambulanta Sent Džon, Velika Britanija)

BBC News |  Svaminatijan Natarajan – BBC S

Getty Images

Pet kilometara obnovljenog autoputa od grani čnog prelaza Batrovci ka Šidu danas je pušteno u saobraćaj, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Pušten u saobraćaj obnovljeni deo puta od Batrovaca ka Šidu .

Kako se navodi, završetkom radova rasteretiće se granični prelaz za drumski i teretni saobraćaj tokom letnje sezone.

Od utorka, 2. jula kreću radovi na mostu preko reke Bosut, a trenutno se izvode radovi ispred naplatne rampe Šid (pravac ka Hrvatskoj) i ispred naplatne stanice Kuzmin.

Investitor “Putevi Srbije” i izvođač radova “Integral” su obećali da će rekonstrukcija čitave deonice autoputa od Batrovaca do Kuzmina duge 21,6 kilometara biti završena do 15. novembra.

 

Autor: 021

INFO

Foto: 021.rs (ilustracija)

Ukoliko s detetom krećete na put, pored zaštitne kreme za sunčanje, morate da ponesete i priručnu apoteku.

Priručna apoteka treba da sadrži:

1. Tablete protiv povraćanja

Dramamine (dimenhidrinat) je odličan preparat za rešavanje ovog problema. On je antihistaminik (lek protiv alergije), ali lako dolazi do mozga i smanjuje osećaj mučnine.

Daje se pre puta ili pre deonice puta koja je posebno teška, a NE kada se mučnina već pojavila (tada je obično kasno jer deca povrate i lek).

Predškolsko dete može da dobije četvrtinu tablete (maksimalno tri puta dnevno), a školskoj deci sleduje polovina do maksimalno jedne tablete (2-3 puta dnevno, ako zatreba). Adolescenti dobijaju dozu za odrasle: od jedne do dve tablete (dva do tri puta tokom dana). Ovaj preparat se uglavnom dobro podnosi, a jedan od glavnih sporednih efekata je pospanost, što može da bude i dobro za put. Nažalost, željeni efekat leka – smanjenje mučnine, je individualan – neka deca zaista prestanu da se žale na muku, ali kod druge ni maksimalna doza ne pomaže.

2. Lekove za “obaranje” temperature

Povišenu temperaturu, sa minimalno neželjenim efektima, snižavaju lekovi kao što su Paracetamol (Febricet, Paracet, Miralgin, Eferalgan…) ili ibuprofen (Brufen). Pored sirupa treba poneti i čepiće (supozitorije) paracetamola. Čepići su veoma važni kada dete povraća ili jednostavno neće da proguta sirup. Naravno, ne treba ih koristiti kada dete ima proliv.

Kada beba na letovanju dobije temperaturu…

Pored skidanja visoke temperature ovi lekovi su i dobri analgetici – mogu da ublaže bol. Oni su veoma dobri za terapiju sunčanice, naravno, uz uzimanje velikih količina tečnosti.

3. Lekove protiv alergija

Sirup sa antihistaminikom treba, takođe, imati kod sebe jer na letovanju nisu retke alergije (na sunce, insekte). Zato ne zaboravite loratadin (Claritine, Pressing) ili terfenadin (Bronal, Tefen), efikasne i bezbedne lekove protiv alergija, posebno kada je reč o uobičajenim alergijama kakva je, na primer, koprivnjača (urtikarija). Oni, takođe, mogu da ublaže tegobe kod opekotina koje su izazvane prekomernim sunčanjem. Kada mališana izujedaju dosadni komarci obično sve prođe bez problema, ali ako je svrab nesnosan, a mesta uboda veoma otečena, ne treba oklevati sa davanjem antihistaminika.

 

4. Kapi za nos

Za bebe je pogodan rastvor efedrina (0.5%), a veća deca mogu koristiti jače kapi, naravno za decu (Olynth, Adrianol, Nafazol…). Kapaljka je obavezna uz kapi (čak i kada nije predviđena od strane proizvođača), a ako su kapi u vidu nazalnog spreja – nije potrebna. Kapi se ne daju duže od 4-5 dana, a to je obično dovoljno da letnja “mini prehlada” prođe.

5. Sredstva za nadoknadu tečnosti (za oralnu rehidraciju)

Orosal je jedan od tih preparata (ima ih sve više na tržištu), a lako se rastvara u vodi prema uputstvu koje je na poleđini kesice. Treba se držati pravila “često po malo”, naročito ako dete povraća.

6. Antibiotik

Iako ne treba samostalno “uključivati” antibotike, valja imati neki sirup sa antibiotikom širokog spectra kod sebe. Amoksicilin ili Eritromicin (još bolje Hemomicin), ili Bactrim su lekovi koji mogu biti od koristi kada se dete razboli na moru. Trebalo bi pre započinjanja terapije konsultovati lekara.

Zdravlje dece: Zašto uvo ne voli vodu?

7. Antibiotsku kremu

Nije loše imati i neku antibiotsku kremu (Enbecin, Chloramphenicol, Gentamicin) jer nije retko da deca sa promenom ambijenta dobiju infekciju kože.

8. Kapi za oči

Boravak na pesku i često trljanje oka mogu da dovedu do zapaljenja vežnjače (konjunktivitis), pa zato nije loše poneti na letovanje antibiotske kapi za oči (Gentokulin, Enbecin, Eritromicin…).

Pored antibiotskih, treba imati i kapi koje sadrže i kortikosteroid (sa ili bez antibiotika) koji može umiriti alrgijsko zapaljenje konjuktive. Ovo se nekada može desiti kada deca dugo rone otvorenih očiju (bez maske za ronjenje), ali se može javiti i kao deo alergije na sunce. Obavezno se treba držati propisanih doza, a najbolje je pre upotrebe konsultovati lekara.

9. Sterilnu gazu i hanzaplast

Sterilna gaza i hanzaplast zauzimaju malo mesta, a mogu biti veoma korisni.

10. Antiseptični rastvor

Neki antiseptični rastvor (povidon, 3% hidrogen ili 3% borna kiselina) je neohodan za pravilnu obradu posekotina ili oderotina kada dete nezgodno padne.

 

Dr Tanja Vukomanović, ass. dr Goran Vukomanović

Foto: Shutterstock

Topao vazduh sa Zapada Evrope danas stiže u Srbiju. Zbog toga se početkom sedmice očekuje nagli porast temperature, na više od 35 stepeni. Najtoplije će biti u utorak kada je prognozirano više od 38 stepeni.Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na velike vrućine za ponedeljak i utorak, 1. i 2. jul — temperature će tih dana biti između 35 i 38 stepeni, prenosi RTS.
Danas će duvati slab i umeren jugoistočni vetar. Najniža temperatura od 13 do 20, a najviša od 33 do 37 stepeni. RHMZ je izdao upozorenje na potencijalno opasne pojave.
U prestonici će jutarnja temperatura biti 21, a tokom dana i do 36 stepeni. Slično vreme biće i u ostalim gradovima. U Novom Sadu temperatura će se kretati od 18 do 36 stepeni, u Кragujevcu do 15 do 36, u Nišu od 16 do 37, a u Prištini od 13 do 34.
Pretežno sunčano i veoma toplo vreme nastaviće se i u utorak. Uveče na severu i zapadu uz lokalni razvoj oblačnosti sa pljuskovima i grmljavinom. Vetar će biti slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura od 16 do 23, a najviša od 34 do 39 stepeni.

Osveženje u sredu

I za utorak važi upozorenje na opasne pojave. Moguća je lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina. U sredu je moguće prolazno naoblačenje sa pljuskovima, grmljavinom i manjim padom temperature. Od četvrtka će u većini mesta biti pretežno sunčano, poslepodne uz razvoj oblačnosti. Кratkotrajni pljuskovi s grmljavinom očekuju se uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
Stručnjaci savetuju da u ekstremnim prilikama treba rashladiti prostorije, izbegavati fizičke aktivnosti, uzimati više tečnosti, izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana.
Biće još toplih talasa
Prethodno je svetska meteorološka organizacija saopštila je da je 2019. godina na putu da bude najtoplija godina, dok bi period od 2015. do 2019. godine bio proglašen za najtopliji petogodišnji period.
Toplotni talas koji je pogodio Evropu je „apsolutno dosledan“ ekstremima koji su povezani sa uticajem emisije gasova u uslovima „staklene bašte“, navodi Svetska meteorološka organizacija.
Profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević rekao je za RTS da će ovo leto biti toplije nego što je bilo prethodnih godina i da nas, prema njegovim informacijama, očekuju još dva ili tri toplija perioda u narednim mesecima.

 

© Tanjug / FILIP КRAINCANIC

RHMZ izdao je upozorenje na ekstremne temperature u naredna dva dana u Srbiji, od 35 do 39 stepeni Celzijusa, a u Hitnoj pomoći u Leskovcu do 11 sati već je bio povećan broj poziva nego što je to uobičajeno.

Bilo je šest poziva od jutros i to tri su zbog kolapsa od vrućine, u pitanju su bili ljudi koji rade na otvorenom.

“Za protekla 24 sata bilo je 65 pregleda pacijenata, 26 na terenu i 25 kod pedijatra, što je veći broj nego uobičajeno”, rekla je lekarka Ivana Stanković iz Hitne pomoći.

Ona savetuje sugrađane da izbegavaju direktno izlaganje suncu od 11 do 17 sati, da unose sto više tečnosti, vode pre svega i da oblače laganu pamučnu odeću. Stankovićeva naglašava da hronični bolesnici redovno uzimaju svoju terapiju.

Simptomi kao što su glavobolja, vrtoglavica, gubitak apetita, mučnina, prekomerno znojenje, grčevi, ubrzano disanje ili pojačana žeđ znače da je telo ugroženo usled visokih temperatura i da je potrebno rashladiti se. U slučaju rasta temperature tela preko 40 stepeni, potrebno je odmah se javiti lekaru.

Toplotni udar uslovljava prestanak znojenja i otežano disanje, a može da dovede do nesvesti, ozbiljnih komplikacija, pa čak i smrti.

Visoke temperature podrazumevaju da fizičke aktivnosti pri ovakvom vremenu treba smanjiti, a ako je baš neophodno, činiti ih rano ujutro, između 4 i 7 sati, kada je temperatura najniža.

 

 

 

(Kurir.rs/Jugmedia)

Foto: Nebojša Mandić