Author: Biljana Veljovic

Rešenjem RATEL-a operatorima se od danas, na osnovu regionalnog sporazuma, određuje obaveza snižavanja cena rominga u mrežama Zapadnog Balkana, a najviše će biti umanjena cena korišćenja interneta i to za oko 90 odsto.

Cene rominga, rečeno je Tanjugu u RATEL-u, biće snižene za sve naše korisnike od sutra do 31. decembra (prva faza) i to:

Za minut razgovora za odlazne pozive sa (prosečnih) oko 28 dinara cena će biti snižena na oko 11 dinara, što je za više od 60 odsto.

Cena SMS poruka će biti smanjena sa oko devet na oko četiri dinara ili za više od 50 odsto, dok će prenos podataka po megabajtu biti umanjen sa oko 30 na oko četiri dinara (90 odsto). U Rešenju RATEL-a operatorima se određuje obaveza snižavanja cena rominga u mrežama Zapadnog Balkana i u njemu se navodi da za pozive u romingu neće biti naplaćivana uspostava veze. Takođe, za primljene poruke i poruke govorne pošte u SMS romingu neće se obračunavati dodatne naknade.

Naplata odlaznih poziva vršiće se po sekundi, s tim što operatori mogu primeniti inicijalni minimalni obračunski period koji ne može biti duži od 30 sekundi. Naknada za prenos podataka u romingu vršiće se po kilobajtu, uz izuzetak poruka (MMS) koje se mogu naplaćivati po jedinici. U RATEL-u podsećaju da je počev od 1. jula ove pa do 30. juna 2021. godine predviđeno postepeno snižavanje cena rominga u nekoliko faza i to:

Od 1. jula 2019. godine, zatim od 1. januara 2020. godine, pa od 1. jula 2020. godine, da bi od 1. jula 2021. došlo do potpunog ukidanja naknada za roming u regionu Zapadnog Balkana odnosno korisnici će plaćati usluge rominga pod istim uslovima koji se primenjuju u domaćem saobraćaju.

PROČITAJTE I…

Od 1. januara 2020. godine se menja način obračuna troškova rominga tako da će svi korisnici plaćati roming po principu koji podrazumeva zbir domaće cene (koju trenutno plaćaju u domaćem saobraćaju ) plus roming naknadu.

To će dovesti do dodatnog snižavanja troškova rominga za većinu korisnika. Od 1. jula 2020. uslediće dodatno snižavanje roming cena za dolazne pozive i prenos podataka za sve korisnike.

Regionalni sporazum o romingu potpisali su u aprilu, na drugom Digitalnom samitu ZB u Beogradu, predstavnici zapadnobalkanske šestorke (WB6-Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo*). Sporazum je potpisan pod pokroviteljstvom EU, a ispred Srbije je potpis na taj dokument stavio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Tanjug

FOTO: PROMO

Zbog planskih radova na izmeštanju razvodnih ormana, kako obaveštavaju iz Elektrodistribucije,  danas će doći  do prekida u napajanju električnom energijom u Ulici 28.novembra, tačnije donjem delu šetališta, od 08.00 do 14.00 sati.

Takođe  zbog planskih radova u trafostanici „Musala“ struju neće imati potroši u ulicama Veljka Vlahovića, delu Višegradske, delu Generala Živkovića i delu Kraljevića Marka, od 08.00 do 16.00 sati, kao i u Ulici Prvog maja u vremenu  od 8 do 14 sati.

B.V.

 U nedavnom požaru koji je zahvatio zgradu Bor bilo je i ljudskih žrtava a  štetu je pretrpelo više stanova među kojima je jedan potpuno izgoreo. Da se ovaj stan renovira i potpuno opremi pomogao je veliki broj humanih ljudi, lokalna samouprava i Humanitarna organizacija Orvorena ruka.

Ovaj požar još uvek svi stanari pamte. Oni koji su pretrpeli manju štetu vratili su se u svoje stanove a Senko Mujković koji je ostao bez dva člana porodice, tek sada će moći da se vrati jer je renoviran.

“Mi ne možemo da ovoj porodici vratimo nastradale ali smo se potrudili da obezbedimo normalne uslove za život a to smo uspeli uz pomoć dobrih i humanih ljudi. Kupili smo sve nove i kvalitetne stvari, kuhinju, kućne aparate, ležajeve, tepihe a napravili smo i kupatilo koje u ovom stanu nije ni postojalo”, kazao je Edin Kolašinac iz Humanitarne organizacije “Otvorena ruka”.

Jedan od humanih ljudi, Novopazarac Šemso Omerović koji živi u inostranstvu, sa nekoliko svojih prijatelja pokrenuo je akciju prikupljanja novčanih sredstva kako bi kupili ono što je potrebno porodici Mujković. “Mi smo bili zatečeni ovim strašnim požarom. Posebno nas je potreslo to kada smo čuli da je bilo i ljudskih žrtava. Sve što je bilo do mojih prijatelja i mene, u granicama naših mogućnosti, doprineli smo da pomognemo i da Bog da da se ovo više ne ponovi”, kazao je Omerović.

Svi ljudi dobre volje koji su u mogućnosti i ukoliko žele da na bilo koji način, da li u garderobi, namirnicama, obući, pomognu ovoj porodici , mogu se javiti organizaciji Otvorena ruka .

B.V.

Preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka godine, na lečenje u inostranstvo otišlo je 350 dece na lečenje, a prošle godine blizu 700, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Za te svrhe je do sada izdvojeno 560 miliona dinara. Od osnivanja budžetskog fonda, 2014. godine, odobreno je 165 zahteva za lečenje, 293 uzorka poslata su na analizu u inostranstvo i 31 stručnjak iz inostranstva je boravio u Srbiji.

It RFZO poručuju da ima dovoljno novca za lečenje, a od početka godine potrošeno je 200 miliona dinara.

„Ove godine je otišao 21 pacijent na lečenje u inostranstvo. Poslato je 39 uzoraka na gensko i metaboličko ispitivanje i sedam inostranih stričnjaka je došlo kod nas i uradilo dragocene hirurške intervencije“, rekao je pedijatar-kardiolog sa Instituta za majku i dete Vladislav Vukomanović.

On navodi da su najčešće indikacije za koje pacijenti odlaze u inostranstvo hematoonkološka oboljenja, ortopedska, transplantacija jetre, oboljenja očiju, retka oboljenja kod dece. Problem je u tome što nekada ni roditelji, ni lekari nemaju dovoljno informacija kako preko fondova na lečenje.

„Procedura je takva da zaseda lekarska komisija i u roku od 7 dana, a najčešće i brže donose odluku koja je u preko 99 odsto slučajeva pozitivna i dete ili odrasla osoba se upućuje u inostranstvo“, naveo je Vukomanović.

Lečenje ne sme da bude eksperimentalno, a neophodno je dostaviti konzilijarno mišljenje.

Informacije o tome šta je sve neophodno za upućivanje na lečenje u inostranstvo ili ima li dovoljno novca građani sada mogu pronaći i na sajtovima www.fondzdravlja.com i www.fond.gov.rs.

Piše: FoNet

Foto: EPA-EFE/Rodrigo Sura