Author: Biljana Veljovic

Sve veća upotreba robota će uticati na poslove širom sveta, pokazalo je istraživanje.

Roboti u fabrici

Prema analizi kompanije Oksford Ekonomiks 20 miliona radnih mesta mogli bi da preuzmu roboti do 2030. godine.

Ljudi koji će ostati bez posla, najverovatnije će moći da dobiju slične pozicije u sektoru usluga.

Povećanje automatizacije, doneće ekonomski rast i više poslova, navode iz kompanije.

Oni takođe traže reakciju javnosti kako bi se sprečila nejednakost u zaradama.

Uspon robota

Svaki novi industrijski robot uspeva da zameni 1.6 ručnih poslova, za koje su potrebne najmanje kvalifikacije.

Oblasti u kojima rade ljudi sa manje veština, koje donose manje prihode i imaju veću stopu nezaposlenosti mogu biti najviše pogođene ovom zamenom, kaže Oksford Ekonomiks.

Radnici koji prestanu da rade u direktnoj proizvodnji, prelaze na druge poslove, poput poslova transporta, izgradnje, kancelarijskog i administrativnog, što je takođe podložno automatizaciji, navodi se u istraživanju.

U proseku, svaki novoinstalirani robot u oblastima gde rade manje kvalifikovani ljudi mogao bi da dovede do dvostruko više gubitka radnih mesta, od onih zemalja u kojima rade visokokvalifikovani ljudi, čime se pogorošava ekonomska nejednakost.Analiza Rorija Selana Džonsa, reportera iz oblasti tehnologije

 

Čuli smo mnogo najava da će roboti ostaviti mnoge bez posla, od ljudi u fabrici do novinara. Međutim, neki izveštaji pokazuju da će upravo automatizacija doneti više poslova.

 

Kažu da će roboti iz fabrika iseljavati radnike uslužnih delatnosti, radnike u proizvodnji i da će poseban uticaj imati u Kini gde će veliki broj radnika biti zamenjen mašinama.

Dok su poslovi uslužnih delatnosti, transportu i građevini u problemu, pravnici i novinari nisu, jer su visokokvalifikovani.

Izazov za svaku vlast je kako da dođe do načina da podstakne inovacije koje roboti donose i da se potrudi da noviteti ne donesu podele u društvu.

Istraživanje Oksfrod Ekonomiksa objašnjava da operativni poslovi imaju najviše šansi da budu automatizovani.

Poslovima koji zahtevaju više saosećanja, kreativnosti i socijalne inteligencije ljudi će se baviti još nekoliko decenija.

A ljudi na pozicijama poput zakonodavaca, biznismena, radnika i nastavnika moraju da razviju veštine kako bi se prilagodili automatizaciji.

Oko 1.7 miliona radnih mesta od 2000. godine u proizvodnji preuzeli su roboti. Od toga 400.000 u Evropi, 260.000 u SAD i 550.000 u Kini, navodi se u istraživanju.

Predviđa se da će u Kini roboti preuzeti najviše poslova. Planirano je da se do 2030. godine u rad pusti 14 miliona industrijskih robota.

U Velikoj Britaniji, nekoliko stotina hiljada poslova će biti automatizovano.

Porast korišćenja robota doneće 5 triliona dolara bruto domaćeg proizvoda.

Na svetskom nivou, poslovi će biti kreirani u odnosu na one koji nestaju.

 

BBC News

Robots in a factory Getty Images

Beograd — Najbolji diplomci medicinskih fakulteta, kao i srednjih medicinskih škola u Srbiji, dobili su ugovore o radu.

Posao je dobilo 102 diplomca medicinskih fakulteta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu. Takođe, ugovore dobija i 158 diplomaca srednjih medicinskih škola.

Do sada je ugovore o radu dobilo oko 300 mladih lekara, najboljih diplomaca u svojoj generaciji, a u okviru nastojanja države da im obezbedi posao i zadrži visoko obrazovane kadrove u zemlji.

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je danas najboljim mladim lekarima i medicinskim sestrama i tehničarima da, kada se nađu pred izborom da odu u inostranstvo ili ostanu u zemlji, izaberu Srbiju, jer su upravo oni najbolji i najodgovorniji deo društva.

On je najavio i ozbiljno povećanje plata lekara i medicinskih sestara, najmanje za 10 odsto.

“Pred vama će biti izbor u nekom trenutku – da li napustim svoju zemlju ili da ostanem ovde. Ja ću zato da vas molim uz Šantićeve stihove – ostajte ovde. I ne samo da vas molim, već da pokušam da vas obavežem da ostanete u svojoj zemlji, jer vi koji ste najbolji, vi ste najodgovorniji deo društva”, poručio im je predsednik.

Kako je rekao, za njih, za najbolje, nema “lako ću”, kao što nijedan ispit ili kontrolni u školi nisu tako shvatali, jer je za najbolje uvek teško, a samo za one koji uvek gube, neodgovorne, sve je uvek lako.

“Nemojte da budete nesrećni što je to tako, budite srećni što ste odgovorni i što želite da budete najbojli. To je odlika najboljih”, podvukao je predsednik Srbije.

Vučić je dodao da je Srbiji potrebno još nekoliko godina i malo strpljenja da postigne još viši standard.

Poručio im je da nemački standard nećemo moći da dostignemo, ali ćemo da mu se približavamo, i to ozbiljno.

Vučić je dodao i da današnja ceremonija uručenja ugovora najboljim mladim lekarima, sestrama i tehničarima nije jedna od uobičajenih, već jedna od najvažnijih svečanosti koje su dobre i važne za državu, nemaju veze sa strankama i izborima već samo sa budućnošću Srbije.

Sve što danas država može da uradi je zahvaljujući teškim ekonomskim reformama, dodao je on.

 

IZVOR: BETA, TANJUG SREDA

Foto: Tanjug/ Dimitrije Goll

Od avgusta potrošače gasa, struje i goriva u Srbiji očekuje novo poskupljenje zbog uvođenja novog nameta za unapređenje energetske efikasnosti, piše list Politika.

Politika je prenela da će građani na utrošen kubik gasa i litar goriva plaćati 0,15 dinara, dok na utrošen kilovat-sata struje plaćati 0,015 dinara.

Novac od tog nameta biće korišćen za zamenu vrata i prozora u zgradama i za toplotnu izolaciju, kao i za ulaganje u kotlove za grejanje.

Javno preduzeće “Srbijagas” je saopštilo da je obavestilo svoje potrošače da će povećanje cene početi s julskim računima za gas i da će se naknada usklađivati jednom godišnje.

Julski računi za struju takođe će biti uvećani, jer je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđeno da taj novi namet plaćaju i svi koji troše struju.

Takođe, i vozači će na svaki litar benzina, dizela i auto-gasa morati da plaćaju tu naknadu.

Politika je prenela da sav taj novac neće ići ni “Srbijagasu”, ni EPS-u, ni naftnim kompanijama, nego direktno u državni budžet Republike Srbije odakle bi trebalo da se iskoristi za unapređenje energetske efikasnosti.

 

IZVORPOLITIKA, N1

U kalendarskoj 2018. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomirao je 45.221 student, objavio je Republički zavod za statistiku.

Od ukupnog broja diplomiranih studenata, 40,9 procenata su muškarci, a 59,1 posto su žene.

Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je diplomiralo 34.936 studenata – od toga 78 procenata diplomiralo je na državnim, a 22 procenta na privatnim fakultetima.

Diplome visokih strukovnih državnih i privatnih škola prošle godine dobilo je 10.285 studenata, od čega je 10 odsto studenata diplomiralo na privatnim, a 90 odsto na državnim visokim školama.

Po načinu finansiranju, među diplomiranima u 2018. godini 36,4 procenta su budžetski finansirani, 49,8 odsto bilo je samofinansirajućih studenata, a 13,8 posto studenata koji su stekli diplome bili su i na budžetu i samofinansiranju.

 

Autor: Tanjug

Foto: Pixabay