Novi Pravilnik o policijskim ovlašćenjima propisuje da je upotreba elektrošokera i palica zabranjena kada su pitanju vozači u saobraćaju, ali je dozvoljena prema trudnicama i srčanim bolesnicima.
Policija u Srbiji ima ovlašćenje da koristi suzavac, elektrošokere i palice, ali i dužnost da pruži negu i savete onima koje na taj način povrede.
Nakon korišćenja suzavca policajci će okrenuti osobu prema vetru ili ventilatoru i reći joj da oči ne trlja, već da ih ispere tekućom hladnom vodom, navodi se u novom Pravilniku o policijskim ovlašćenjima koji je na snazi od 10. juna.
Pravilnikom je propisano i da će policija nakon korišćenja elektrošokera, ako je neophodno, osobi pružiti i medicinsku pomoć.
Upotreba elektrošokera i palica zabranjena je kada su pitanju vozači u saobraćaju, ali je dozvoljena prema trudnicama i srčanim bolesnicima.
Zabrinjavajuće je to što je Pravilnik potencijalno u u sukobu sa članom 107 Zakona o policiji koji propisuje zabranu korišćenja fizičkih sredstava prinude prema mladim, bolesnim, iznemoglim licima i trudnicama, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za BBC na srpskom.
„Stručna javnost je i ranije upozoravala na potencijalna ugrožavanja prava građana, budući da ovo pitanje određuje podzakonski akt, to jest pravilnik – što daje veću diskrecionu moć odlučivanja i smanjuje stepen kontrole”, kaže on.
Ministarstvo unutrašnjih poslova još nije odgovorilo na pitanja BBC-ja o novom pravilniku koji je objavljen u Službenom glasniku.
Suzavci i elektrošokeri bi mogli da se koriste u uličnim nemirima
Šta stoji u Pravilniku?
Pre upotrebe elektromagnetnih sredstava ili suzavca, policijski službenik dužan je da upozori osobu da će upotrebiti neko od ova dva sredstva.
Elektromagnetna sredstva strujom blokiraju mišiće i onesposobe čoveka, dok suzavac hemikalijama nadražuje disajne puteve i kožu preko pora, oči i usta.
„Nakon upotrebe elektromagnetnih sredstava, policijski službenik će pratiti stanje i ponašanje lica prema kome je sredstvo upotrebljeno, i odmah će omogućiti pružanje stručne medicinske pomoći ako lice ostane u stanju stresa, šoka, ima druge zdravstvene probleme ili traži medicinsku pomoć”, piše u dokumentu.
Upotreba tih sredstava nije dozvoljena u situacijama kada bi to bilo opasno po život, ali se ipak može koristiti u slučajevima kada nije moguće upotrebiti druga sredstva prinude.
„Prema osobama koje su ranjene, obilno krvare, trudnicama, mentalno obolelim i srčanim bolesnicima – upotrebiće se izuzetno, sa naročitom pažnjom i za najkraće moguće vreme”.
„Besmisleno je očekivati da policajac na terenu, od zaštitnika koji zaustavlja nasilnika, ubicu ili silovatelja, odjednom postane medicinska sestra ili kozmetičar i brine o tome čoveku i da ga zapira”, ocenjuje kriminolog Dušan Davidović za BBC.
Davidović smatra da uključivanje osetljivih grupa u tekst Pravilnika, pokazuje licemerje policije.
„Pravilnik daje mogućnost policajcima da koriste gruba sredstva, a onda podmetnu u tekst trudnice i ranjenike, da se vidi da vode računa o građanima i pojedincima.
To je lažni moral – da se vlasi ne dosete.”
Elektrošokeri – izbegavati glavu i arterije
Prilikom upotrebe elektromagnetnih sredstava, policijski službenik preduzima sledeće mere bezbednosti:
U slučaju upozorenja laserom, glava ne sme da bude ciljana da bi se izbegla mogućnost upotrebe laserskih zraka u visini očiju;
U slučaju upotrebe sredstva na daljinu, nišanjenje nekih delova tela treba izbeći, pogotovo glave ili vrata zbog prisustva grlenih arterija, kako bi se onemogućile povrede ili mučnine osobe koja treba biti privremeno onesposobljena;
Ova sredstva se ne upotrebljavaju ako je odeća lica nakvašena zapaljivim supstancama (alkohol, benzin i sl.).
*Izvor: Pravilnik o policijskim ovlašćenjima
Ove odredbe su „apsolutno problematične”, jer će u praksi biti neizvodljivo da policijski službenici procenjuju zdravstveno stanje osoba ili da im pružaju medicinske savete, smatra Elek.
„U zemljama u kojima se elektromagnetni šok, takozvani tejzer, primenjuje, pored prve pomoći na licu mesta, obavezno je obezbediti i ukazivanje stručne medicinske pomoći zdravstvenih radnika”, navodi Elek.
Ovaj radikalni zaokret u praksi policijskog delovanja ima opravdanje, dodaje Davidović.
„Imamo ogroman broj policajaca koji su nastradali na dužnosti, jer nisu imali dovoljna ovlašćenja da se sačuvaju. Zato uvode ova jako represivna sredstva, koja upotrebljavaju sve policije sveta”, navodi.
Teroristi i kriminalci postali su mnogo agresivniji, ističe Davidović, pa se zato i policija okreće novim sredstvima prinude.
„Ona nisu opasna kao metak, ali mogu i da ubiju. Ako strujom napadnete čoveka sa pejsmejkerom, on je gotov”.
Šta policajac radi nakon što upotrebi suzavac?
Nakon upotrebe raspršivača, policijski službenik će licu pružiti potrebnu pomoć što pre, i to:
U skladu sa mogućnostima lice odvesti u nekontaminirano područje i okrenuti ga licem prema vetru, ventilatoru ili drugom priručnom sredstvu;
Licu reći da bude mirno, da pokuša normalno da diše, da lice i oči ispere tekućom hladnom vodom i da ne trlja oči.
Nakon ukazane potrebne pomoći policijski službenik će upozoriti lice da:
Ne koristi kreme, losione ili druge kozmetičke preparate koji mogu aktivne komponente spreja duže zadržati u dodiru sa kožom;
Za uklanjanje aktivne komponente može koristiti sapun koji ne sadrži ulje, da lice briše peškirom tapkanjem, bez trljanja;
Radi sprečavanja oticanja, kontaminirana područja tela može hladiti vodom, mokrim oblogama ili ledom;
Mora temeljno oprati sočiva.
*Izvor: Pravilnik o policijskim ovlašćenjima
Policija Fonet
Kakva je praksa u drugim državama?
U Hrvatskoj i Crnoj Gori koje su relevantne za poređenje sa Srbijom, policija nema ovlašćenja da primenjuje elektromagnetne šokove kao sredstvo prinude, kaže Elek. Upotreba suzavca je dozvoljena.
„Iako zakonska rešenja svuda, pa tako i u Srbiji, predviđaju brojna ograničenja prilikom njihove upotrebe, teško je osigurati efektivnu primenu u praksi”, ističe Elek.
On kaže da je pravilo da sva ovlašćenja koja mogu da ugroze prava građana moraju biti praćena adekvatnim merama kontrole da bi se sprečile zloupotrebe.
„Ovo će biti ključni problem i u Srbiji budući da Sektor unutrašnje kontrole i dalje nema dovoljno kapaciteta, niti autonomiju u radu, da kontroliše zakonitost primene policijskih ovlašćenja.
„Na ovo je ukazala i Evropska unija u poslednjem izveštaju za Srbiju”, kaže Elek.
Šta su sredstva prinude?
Elektromagnetna sredstva
Raspršivač sa nadražujućim sredstvom
Fizička snaga
Službena palica
Sredstva za vezivanje
Specijalna vozila
Posebno dresirani psi
Konjica
Hemijska sredstva
Vatreno oružje i posebne vrste oružja
Uređaji za izbacivanje mlazeva vode
Sredstvo za sprečavanje prolaska lica
Nova sredstva prinude uvedena su prvi put 2016. godine kada je usvajan novi Zakon o policiji, podseća Elek.
U decembru 2018. godine, Univerzitet u Kembridžu objavio je rezultate istraživanja koje je pokazalo da su londonski policajci koji su nosili „tejzere” na vidnom mestu, češće bili meta napada, ali su i češće upotrebljavali silu.
Američka policija je početkom devedesetih godina počela da ga koristi.
Navodno, u velikom broju slučajeva elektrošokeri su bili kobni za osobe koje je policija želela da onesposobi.
BBC News Nataša Anđelković – BBC novena
Policija BBC
