Author: Biljana Veljovic

U Srbiji se danas očekuje pretežno sunčano i toplo, posle podne i uveče na istoku i jugu ponegde s kratkotrajnim pljuskom s grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Vetar slab i umeren, jugoistočni.Jutarnja temperatura od 16 do 22 stepena, a najviša dnevna od 32 do 35.

I u Beogradu pretežno sunčano i toplo.

Vetar slab i umeren, jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 22, a najviša dnevna oko 35 stepeni.

U nedelju pretežno sunčano i toplo s maksimalnom temperaturom od 32 do 34 stepena, a posle podne i uveče uz lokalni razvoj oblačnosti s kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinom.

Od ponedeljka promenljivo oblačno, malo svežije ali i dalje toplo i sparno, mestimično s pljuskovima s grmljavinom.

Maksimalna temperatura naredne nedelje u većini mesta od 28 do 31 stepena.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto: Filip Plavčić

BEOGRAD – Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković otvorila je danas skup “Borba protiv nasilja nad starijim ženama” i istakla da se ovom vidu nasilja društvo mora suprotstaviti.

Gojković je na skupu koji je održan u susret obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, istakla da je Skupština Srbije prepoznala važnost ove teme za naše društvo, kao i da na ovaj način želi da se skrene pažnja javnosti na nasilje, i zanemarivanje sa kojima se suočavaju stari.

Gojković je rekla da se poslednjih godina otvorenije govori u javnosti o svim oblicima nasilja, ali se retko govori o nasilju nad starim licima i da se zbog toga postavlja pitanje koliko se zna o ovom problemu.

Predsednica Skupštine kaže da je proces starenja stanovništva demografski trend u 21. veku koji nijedna država ne sme da zanemari, kao i da projekcije pokazuju da će 2041. godine starije stanovništvo i, posebno, žene starije od 80 godina, povećati učešće u ukupnoj populaciji naše zemlje, zbog čega je od velikog značaja da se uslovi za kvalitetan život starijeg stanovništva obezbede već danas.

„Mi kao društvo najpre moramo da se suprotstavimo brojnim stereotipima i predrasudama da su stariji sugrađani slabi, nemoćni i da su samo teret za okolinu. Upravo to često može biti okidač za diskriminaciju, pa i zlostavljanje, zanemarivanje, i nasilje”, naglasila je Gojković.

Gojković je ukazala da nasilje kao i diskriminacija ipak mnogo više pogađa starije žene u odnosu na muškarce i podsetila da su u istraživanju, u kojem je učestvovao i Crveni krst Srbije, a koje je sprovedeno u 19 zemalja, starije žene navele da su bile meta diskriminacije u oblasti zapošljavanja, zdravstvene zaštite, finansijskih usluga, pristupa razvojnim programima, vlasništvu nad imovinom i upravljanja imovinom, i zaostavštinom, te ukazale da su diskriminaciji posebno izložene starije žene koje žive same, starije žene sa invaliditetom, starije žene koje žive na selu.

“Nasilje nad ženama trećeg doba je prisutno, ali je uglavnom skriveno. Tako godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, dece ili drugih članova porodice, ali o tome najčešće ćute, i retko prijavljuju nasilnika”, podsetila je predsednica Skupštine Srbije i ukazala da je najčešći razlog strah, osećanje sramote i stida, strah od osude okoline, a neke i zbog nesnalaženja, i neznanja kome treba da se obrate.

Gojković je istakla da je pored fizičkog i psihičkog nasilja, veoma rasprostranjeno i ekonomsko nasilje, koje se manifestuje tako što se sva imovina vodi na supruga, i ukazala da mnoge žene ovog doba, koje su ostale bez posla u procesu privatizacije, teže mogu ponovo da se zaposle u odnosu na muškarce.

“Borba protiv svakog oblika nasilja, pa i nasilja nad starijima, daje rezultate samo u efikasnoj, sveobuhvatnoj i sistemskoj saradnji svih institucija”, kaže Gojković.

Od Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu u junu 2017. godine, kaže Gojković, očekuje da doprinese boljoj i efikasnijoj zaštiti svih žrtava nasilja u porodici, pa i starijih osoba.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da naši stari sugrađani često skrivaju nasilje, jer se nadaju da se nasilje neće ponoviti ili se boje da ga prijave.

Ona dodaje da je prihvatanje činjenice da je upravo član porodice nasilnik najveći problem kod suočavanja starijih sa nasiljem, ali i da upravo zbog toga ne smemo da ćutimo kada primetimo da ovakav vid nasilja postoji.

Podaci pokazuju da su u porodičnom nasilju u 2018. godini ubijene 33 žene, od kojih su njih devet bile starije.

Ubice su u pet slučajeva bila njihova deca, u dva slučaja unuci, u dva slučaja bračni partneri, a u većini slučajeva, službama sistema zaštite žrtve nisu ranije prijavljivale nasilje, iako su ga trpele.

Đorđević: Žrtve nasilja nisu same, podrška Ministarstva

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je danas da žrtve nasilja u Srbiji nisu same, već da u svakom trenutku imaju podršku Ministarstva na čijem je čelu.

“O ovom problemu, koji postoji u celom svetu, a ne samo u Srbiji, mora javno da se govori, jer to je jedan od najboljih načina da se sa tim problemom kao društvo zajedno izborimo”, poručio je Đorđević povodom Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja starijih osoba.

Ministar, je rekao da je problem nasilja postojao i ranije, ali da se o njemu nije pričalo javno.

„Danas smo svi kao društvo hrabriji, zreliji i svesni problema koji nažalost postoji u našem društvu i otvoreno želimo o njemu da pričamo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je jasne smernice kada sam došao na čelo ovog Ministarstva, a to je da se briga o našim najstarijim građanima, u svakom smislu, podigne na viši nivo”, dodao je on.

Svaki vid nasilja u našoj državi, poraz je celog društva i ako uspemo da izborimo sa njim, svi zajedno bićemo ponosni na to, istakao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, resorno Ministarstvo ulaže maksimalne napore kako bi obezbedilo sigurno okruženje za sve starije osobe, a posebno se bavi unapređenjem tolerancije prema njima i potpunim iskorenjivanjem dela zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Takođe, organizuje i niz manifestacija u kojima se promoviše međugeneracijska solidarnost.

Ministar je dodao da će uskoro biti predstavljene i Izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti koji će sigurno mnogo doprineti rešavanju ovog problema.

Đorđević je podsetio i da je Ministarstvo osnovalo Nacionalni SOS broj za žene sa iskustvom nasilja koji radi 24 časa, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini.

Kako kaže, tamo rade stručni ljudi, koji u svakom trenutku mogu da pruže pomoć onima kojima je potrebna.

Preko ovog SOS telefona svaki građanin može da prijavi nasilje i toga ne treba da se boji, već da zna da će time sigurno pomoći prvenstveno sebi, a ujedno i ohrabriti one koji se bore sa istim problemom.

Dragica Avdović, koja je od januara prošle godine utočište od nasilja pronašla u domu koji je namenjen isključivo zbrinjavanju nepokretnih ili teže pokretnih korisnika kojima je u potpunosti potrebna tuđa nega i pomoć, rekla je da je veoma zahvalna ovoj ustanovi, jer joj je pružila sve ono što joj je nedostajalo godinama.

„Od kada sam u ovoj ustanovi niko me nije obišao, ali ovde sam srećna, jer svi brinu o meni i zaista se osećam sigurno. Vole me i poštuju kao da sam njihov član porodice”, istakla je Avdović.

Pašalić: Nasilje nad starima najteži oblik nasilja

Nasilje nad starijim osobama jedan je od najtežih oblika nasilja, među kojima su žene najčešće žrtve, saopštio je Zaštitnika građana Zoran Pašalić povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starima.

Pašalić ističe i da nema dovoljno društvene odgovornosti što probleme starijih osoba čini nedovoljno uočljivim i prepoznatljivim.

Pašalić kaže da nasilje nad starijim osobama nije porodična stvar, već krivično delo i da se često radi o kombinaciji fizičkog nasilja i zanemarivanja unutar porodice. Starije osobe su se najčešće obraćale Zaštitniku građana tokom 2018. godine u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti ekonomsko-imovinskih odnosa, diskriminacijom po osnovu starosnog doba i u oblasti zaštite prava u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, piše u saopštenju.

U razgovorima sa Zaštitnikom građana isticali su da su smeštani u domove za stare protiv svoje volje kako bi im protivpravno bila oduzeta imovina, da su prilikom kupovine stanova, kada se utvrdi da se radi o starim i nemoćnim licima, prevareni od strane prodavaca, upozoravali su na neefikasan i nemaran rad nadležnih prilikom izdavanja zdravstvenih knjižica najstarijim sugrađanima, kao i da se povećava broj slučajeva u kojima ih najbliži srodnici, deca, ostavljaju na kapiji Prihvatilišta za odrasle kako bi neko drugi preuzeo brigu o njima.

 

Zaštitnik građana je u svom redovnog godišnjem izveštaju za 2018. godinu uputio preporuku da Vlada u saradnji sa nadležnim državnim organima treba da kreira jasnu i preciznu politiku usmerenu na uspostavljanje efikasnijeg sistema socijalne zaštite za starije građane.

 

U saopštenju je navedeno da Pašalić kaže da je bitno usmeriti pažnju na probleme i potrebe starijih, kojima se ne posvećuje pažnja u onoj meri u kojoj to zaslužuju ne zaboravljajući da je starost budućnost svih nas.

Izvor: Tanjug, RTV

 

Ilustracija: EPA (LYNN BO BO)

Britanska agencija za nadgledanje reklama uvela novo pravilo koje se odnosi na rodne stereotipe.

U Velikoj Britaniji je na snagu stupila zabrana reklama koje sadrže „štetne rodne stereotipe”.

Zabrana se odnosi na reklame u kojima, na primer, muškarac sedi prekrštenih nogu dok žena čisti ili, recimo, na reklame u kojima žena ne ume ume da parkira auto.

Britanska agencija koja se bavi nadgledanjem reklama uvela je ovu zabranu pošto je otkrila da neke reklame mogu da igraju ulogu u „ograničavanju ljudskog potencijala”.

Ta agencija je saopštila da je zadovoljna načinom na koji su oglašivači odgovorili na nova pravila.

Nova pravila prate izveštaj o rodnim stereotipima u reklamama koji je izdala organizacija Advertising Standards Authority (ASA).

Ta agencija vodi kodeks reklamiranja u Velikoj Britaniji koji pokriva emitovane i neemitovane reklame. Kodeks se odnosi i na reklamiranje na internetu i društvenim mrežama.

ASA je saopštila da su prilikom izrade izveštaja otkriveni dokazi koji ukazuju na to da štetni stereotipi mogu da „ograniče izbore, aspiracije i mogućnosti dece, mladih i odraslih, a ti stereotipi mogu biti pojačani nekim reklamama, te da mogu da odigraju ulogu u stvaranju slike neravnopravnosti”.

„Naši dokazi pokazuju kako štetni rodni stereotipi u reklamama mogu da doprinesu nejednakosti u društvu, sa troškovima za sve nas. Jednostavno rečeno, otkrili smo da neke slike u reklamama mogu vremenom da igraju ulogu u ograničavanju potencijala ljudi”, kaže izvršni direktor ASA Gaj Parker.

„Stereotipi”

Bloger i otac dvoje dece Džim Kolson misli da je ova zabrana dobra ideja. On ne voli reklame koje promovišu stereotipe o tome da su očevi „beskorisni”.

„To su mali koraci koji se tek prave, a male stvari su te koje utiču na podsvest”, rekao je on za BBC.

„To je problem… Reklame se oslanjaju na stereotipe. Znamo zašto to rade – jer je lako.”

Međutim, kolumnistkinja Angela Epstin se ne slaže i smatra da je društvo postalo „preosetljivo”.

„Postoji mnogo velikih stvari za koje se moramo boriti – jednakost u platama, nasilje na radnom mestu, nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje – to su zaista velika pitanja kojima se moramo baviti”, rekla je ona za BBC.

“Manjak različitosti”

Radeći izveštaj, ASA je okupila predstavnike raznih društvenih kategorija i pokazala im razne reklame kako bi procenili stavove o tome kako su prikazani muškarci i žene.

Jedna od njih bila je i televizijska reklama iz 2017. godinu za Aptamil mlečnu formulu, u kojoj su prikazane bebe devojčice koje odrastaju u balerine, a dečaci u inženjere ili planinare.

Tim eksperimentom ASA je otkrila neke roditelje „koji su smatrali da su u njoj prikazani snažni rodno zasnovani stereotipi, naročito kada je o budućim profesijama dečaka i devojčica reč”.

„Ti roditelji su pitali zašto su takvi stereotipi potrebni, osećajući da im nedostaje raznolikost rodnih uloga i da ne predstavljaju stvarni život.”

U vreme kada je objavljena, reklama je izazvala niz žalbi, ali ASA nije pronašla osnove za zvaničnu istragu jer nije prekršila pravila.

Međutim, Fernando Desouše, izvršni direktor marketinške agencije New Macho, koja je specijalizovana za kampanje u kojma se ciljaju muškarci, saopštila je da je to primer stare reklame koja neće proći novo zakonodavstvo ASA.

On je rekao da je to pokazuje kako lako može doći do prikazivanja „duboko ukorenjenih pogleda na rod u reklamama koje se bave brigom o budućim generacijama”.

Nije bio iznenađen „što je reklama izazvala reakcije”.

Prema novom pravilu, mogle bi da budu zabranjene i:

reklame koji prikazuju muškarca ili ženu koja ne obavlja neki posao zbog svog roda – poput onih u kojima muškarci ne menjaju pelene ili onih u kojima žene ne znaju da parkiraju vozilo

reklame namenjene novim majkama, u kojima je pokazano da je to da izgledaju dobro ili da čiste kuću važnije od emocionalnog blagostanja

reklame koje omalovažavaju muškarce koji rade stereotipne ženske poslove

Međutim, nova pravila ne isključuju prikazivanje svih rodnih stereotipa. ASA je saopštila da je cilj bio da se identifikuju „specifične štete” koje treba sprečiti.

Tako bi, na primer, reklame i dalje mogle da prikazuju žene koje idu u kupovinu ili muškarce koji obavljaju građevinske radove.

ASA je krajem prošle godine predstavila nova pravila, dajući oglašivačima šest meseci da se pripreme za njihovo uvođenje.

Parker je rekao da je ta agencija zadovoljna načinom na koji je industrija već reagovala.

 

ASA je saopštila da će se baviti svim pritužbama po pojedinačnim slučajevima i procenjivati svaku reklamu, ocenjujući „sadržaj i kontekst” kako bi utvrdila da li je novo pravilo prekršeno.

BBC News

reklama Getty Images

Osnovcima od prvog do sedmog razreda danas je poslednji radni dan u ovoj školskoj godini. Osmaci su nastavu završili 31. maja, ali ih u ponedeljak, utorak i sredu – 17,18. i 19. juna čeka završni ispit.

Za učenike srednih škola nastava traje do 21. juna. Maturanti četvorogodišnjih i trogodišnjih škola raspustili su se 31. maja. Za one koji upisuju fakultete predstoji prijemni ispit.

Prema podacima Ministarstva prosvete, osmi razred je završilo 69.388 učenika, ali će na malu maturu osim njih izaći i 215 učenika koji su osnovnu školu završili od 2010. do 2018. godine.

U srednjim školama u Srbiji slobodnih mesta ima za 76.239 učenika, što znači da će svi moći da se upišu, ali od uspeha na završnom ispitu i u osnovnoj školi zavisi da li će upisati željenu školu.

Proba male mature: Đake mučila reč “diskretno”

Male maturante u ponedeljak, 17. juna, čeka test iz srpskog (maternjeg) jezika, u utorak će rešavati zadatke iz matematike, dok će u sredu raditi kombinovani test koji podrazumeva zadatke iz fizike, biologije, hemije, istorije i geografije.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja spremio je zadatke za testove, koji se štampaju danas i sutra. U nedelju će biti distribuirani po školskim upravama, a u ponedeljak, neposredno pred početak testa iz srpskog, preuzimaju ih direktori škola.

Testove će do školskih uprava pratiti policija, a u Zavodu su primenjene posebne mere bezbednosti kako zadaci ne bi dospeli u javnost.

Rukovodilac Centra za ispite u Zavodu Dragana Stanojević rekla je ranije za Tanjug da niko od zaposlenih nema pristup finalnom materijalu samostalno, a konačnu verziju testova mogli su da vide samo dvojica zaposlenih.

“Testovi se čuvaju na sigurnosnim fleševima koji imaju dvostruku šifru. Polovinu šifre zna jedan kolega, drugu polovinu drugi kolega i da bi pristupili materijalu obojica moraju da budu prisutna”, objasnila je Stanojević.

Zadaci se rešavaju isključivo hemijskom olovkom, nije dozvoljeno da đaci imaju kod sebe telefon ili digitron, već je dozvoljeno samo da ponesu sa sobom flašice sa vodom.

Mala matura organuzuje se obično u fiskulturnim salama ili svečanim salama, gde mogu da stanu svi učenici koji polažu završni ispit.

Uspeh na završnom ispitu nosi maksimalno 40 bodova, dok uspeh iz škole nosi 60 bodova.

Na sva tri testa đaci će rešavati po 20 zadataka. Svako pitanje nosi po jedan bod. Bodovi iz srpskog i matematike množe se sa koeficijentom od 0,65, tako da đaci iz srpskog mogu maksimalno da osvoje 13 bodova i iz matematike isto toliko.

Bodovi sa kombinovanog testa množe se sa koeficijentom od 0,7, tako da učenici maksimalno mogu da osvoje 14 bodova.

Za upis u četvorogodišnju srednju školu i gimnaziju, potrebno je da učenik ima najmanje 50 bodova.

 

Autor: mondo.rs,  Tanjug

Foto: Mondo/Stefan Stojanović