Author: Biljana Veljovic

Za bolji san, boravite više na jutarnjem suncu.Ukoliko promenite navike u spavanju, menjate i rad biloškog sata, koji utiče na sveopšte zdravstveno stanje, kažu naučnici u Velikoj Britaniji i Australiji.

U njihovom istraživanju ciljna grupa su bili ljudi koji ostaju budni do kasno u noć.

Morali su da promene neke navike: da spavaju u istoj posteljini, da budu izloženi jutarnjem suncu i da ne piju kafu pred kraj dana.

Naučnici tvrde da ovakav pristup, koji nekima možda deluje kao očigledan, može da napravi veliku promenu u životima ljudi.

Biološki sat prati ritam izlaska i zalaska sunca. Zato i spavamo noću.

Ali, satovi nekih ljudi rade drugačije.

Ranoranioci imaju potrebu da ustanu rano, pa se onda bore sa pospanošću kasno uveče, dok noćne ptice više vole da leškare prepodne, jer su aktivne do kasno u noć.

Noćne ptice se ne uklapaju u svet koji funkcioniše od devet do pet, jer im jutarnji alarm zvoni satima pre nego što im je telo spremno za buđenje.

Zato je zdravstveno stanje kod noćnih ptica lošije.

Da li ste noćna ptica?

Naučnici su proučavali 21 osobu za koje se kaže da su ekstremne noćne ptice, odnosno to su osobe koje na spavanje idu u pola tri nakon ponoći i ne bude se pre 10.

Evo šta su morali da promene:

Ustaju dva- tri sata ranije nego inače, a boravak na jutarnjem suncu ne smeju da propuste

Doručkuju što ranije mogu

Vežbaju samo ujutru

Ručaju svakog dana u isto vreme i ne jedu ništa posle 19 sati

Ne piju kafu posle 15 sati

Ne dremaju posle 16 sati

Idu na spavanje dva-tri sata ranije nego obično

Bude se u isto vreme svakog dana

Posle tri nedelje, ispitanici su uspeli da rad svojih bioloških satova „pomere“ za dva sata u toku dana, pokazala su istraživanja na univerzitetima u Birmingemu, Suriju i Monašu.

U časopisu Sleep Medicine objavljeni su rezultati koji pokazuju da ljudi nakon buđenja imaju sindrom „zatvorenog oka“.

Međutim, oni su rekli da nisu pospani, a da im se nivo stresa i depresije smanjio.

„Uspostavljanje rutine može pomoći ljudima koji kasno idu na spavanje da prilagode telesne satove i poboljšaju fizičko i mentalno zdravlje“, rekla je profesorka Debra Skin sa univerziteta u Sariju.

Ona kaže da nedostatak sna može da poremeti mnoge telesne procese, koji dovode do

Telesni sat menja svoj ritam u zavisnosti od toga koliko i kada spavamo

Narušen ritam spavanja i buđenja može da poremeti unutrašnji sat tela.

Ono što istraživači nisu znali, jeste to kako će na promenu navika reagovati oni koji spavaju do kasno.

„Ukoliko ste ekstremna noćna ptica, pitanje je da li možete to da korigujete?“, kaže doktor Andrev Bagsav, sa univerziteta u Birmingemu za BBC.

On kaže da svako može da promeni navike u tome kako i kada spava.

„Veoma je važno pomoći jednom delu populacije da se osećaju bolje a da pritom ne naruše svoju rutinu“.

Višvole da leškare prepodne, jer su aktivne do kasno u noć.

Noćne ptice se ne uklapaju u svet koji funkcioniše od devet do pet, jer im jutarnji alarm zvoni satima pre nego što im je telo spremno za buđenje.

Zato je zdravstveno stanje kod noćnih ptica lošije.

ilustracija čoveka koji ne može da spava noću

Da li ste noćna ptica?

Naučnici su proučavali 21 osobu za koje se kaže da su ekstremne noćne ptice, odnosno to su osobe koje na spavanje idu u pola tri nakon ponoći i ne bude se pre 10.

Evo šta su morali da promene:

Ustaju dva- tri sata ranije nego inače, a boravak na jutarnjem suncu ne smeju da propuste

Doručkuju što ranije mogu

Vežbaju samo ujutru

Ručaju svakog dana u isto vreme i ne jedu ništa posle 19 sati

Ne piju kafu posle 15 sati

Ne dremaju posle 16 sati

Idu na spavanje dva-tri sata ranije nego obično

Bude se u isto vreme svakog dana

Posle tri nedelje, ispitanici su uspeli da rad svojih bioloških satova „pomere“ za dva sata u toku dana, pokazala su istraživanja na univerzitetima u Birmingemu, Suriju i Monašu.

U časopisu Sleep Medicine objavljeni su rezultati koji pokazuju da ljudi nakon buđenja imaju sindrom „zatvorenog oka“.

Međutim, oni su rekli da nisu pospani, a da im se nivo stresa i depresije smanjio.

„Uspostavljanje rutine može pomoći ljudima koji kasno idu na spavanje da prilagode telesne satove i poboljšaju fizičko i mentalno zdravlje“, rekla je profesorka Debra Skin sa univerziteta u Sariju.

Ona kaže da nedostatak sna može da poremeti mnoge telesne procese, koji dovode do kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa.

Telesni sat menja svoj ritam u zavisnosti od toga koliko i kada spavamo

Narušen ritam spavanja i buđenja može da poremeti unutrašnji sat tela.

Ono što istraživači nisu znali, jeste to kako će na promenu navika reagovati oni koji spavaju do kasno.

„Ukoliko ste ekstremna noćna ptica, pitanje je da li možete to da korigujete?“, kaže doktor Andrev Bagsav, sa univerziteta u Birmingemu za BBC.

On kaže da svako može da promeni navike u tome kako i kada spava.

„Veoma je važno pomoći jednom delu populacije da se osećaju bolje a da pritom ne naruše svoju rutinu“.

BBC News na srpskom

Getty Images

 Poplave koje su protekle sedmice nanele velike štete na građevinskim objektima, putnoj isnfrasturturi, nanele su je i poljoprivrednim dobrima. Na poslednjoj sednici Gradskog veća formirane su komisije za procenu štete koje obilaze terene i sačinjavaju zapisnike koji će biti prosleđene nadležnom ministarstvu.

Ljutvu Mavriću iz Jerke poplave su potpuno uništile sve useve. Kaže da od njih ništa nije ostalo i zahvalio članovima komisije zaduženoj za procenu štete što su odmah reagovali i došli da obiđu stanje na terenu.

Svi građani koji su imali štetu na poljoprivrednim dobrima koja su uništena usled poplava proteklih dana prijavljivali su  nadležnim organima. Komisije za procenu štete radile su i za vreme vikenda i nastavile su sa obilaskom terena kako bi sačinili zapisnike o visini štete. Na poslednjoj sednici Gradskog veća naloženo je članovima komisije da do srede,12.juna, moraju dostaviti sve izveštaje sa terena kako bi bili prosleđeni nadležnom ministarstvu. Smail Ejupović i Poljoprivredne savetodavne stručne službe kaže da je stanje na terenu veoma loše.

Ejupović izražava nadu da će nadležno ministarstvo imati razumevanja i uvažiti zapisnike sa terena i pomoći  poljoprivrednicima kako bi se stanje njihovih poljoprivrednih dobara koliko-toliko dovelo u stanje za ponovno korišćenje.

 

B.V.

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

“Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo”, naveo je Trkulja.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region. Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

“Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva”, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

“Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba”, napominje Trkulja.

Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

“Obični građni ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodoivma. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci”, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

 

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

“Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji”, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

“Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno”, zaključio je Trkulja.

Kraj još jedne nedelje donosi pojačan saobraćaj na frekventnim putevima I i II reda, a posebno na prilazima većim gradovima, a AMSS upozorava da povremeno može doći do usporene vožnje prvenstveno na deonicama gde ima radova.

Vozite bez žurbe, poštujte saobraćajne propise, a ukoliko naiđete na usporenu vožnju ili kraće zastoje imajte više strpljenja i tolerancije za volanom, poručuje AMSS.

Prema poslednjim informacijama Puteva Srbije na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Prema poslednjim informacijama Uprave granične Policije na putničkim terminalima naših graničnih prelaza čeka se i to: na GP Horgošu II, na izlazu oko 60 minuta, na Bogojevu 90 minuta, a na ostalim prelazima čeka se do 30 minuta.

Teretna vozila čekaju 180 minuta na prelazu Šid, a sat vremena na Batrovcima, prenosi Tanjug.

Foto:Tanjug

Radni vek u Srbiji mogao bi biti produžen do navršenih 70 godina života za one koji to žele, ako se usvoji inicijativa za izmenu Zakona o radu, koju su prihvatili eminentni stručnjaci na savetovanju o aktuelnim pitanjima savremenog zakonodavstva u Budvi, piše danas “Politika”.

Zaposleni bi, naime, mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom, rečeno je na savetovanju, završenom u petak, koje je organizovao Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.

Predlog da radni odnos ne mora da prestane po sili zakona sa 65 godina života, već da se ta granica može pomeriti do 70. rođendana, biće upućen nadležnim ministarstvima koja su ovlašćena da Vladi Srbije predlože izmene i dopune Zakona o radu, o čemu bi na kraju odlučila Skupština Srbije, dodaje list.

Tanjug

FOTO: V. PEŠIĆ / RAS SRBIJA