Author: Biljana Veljovic

Direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić kaže za RTS da će jun biti nešto kišovitiji nego prošle godine, jul topliji i suvlji, a avgust sličan prošlogodišnjem. Neće biti katastrofičnih scenarija, naglašava Nikolić.

Leto će, prema dugoročnoj prognozi RHMZ-a, biti prosečno vlažno i malo toplije, u proseku za jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek, rekao je Jugoslav Nikolić gostujući u Dnevniku RTS-a.

Biće oko 23 do 34 kišna dana tokom letnje sezone, čak će biti prijatnije nego prošle godine, navodi Nikolić.

Dodaje da će jun biti nešto kišovitiji nego prošle godine, jul će biti topliji i suvlji, a avgust sličan prošlogodišnjem.

RHMZ od sutra očekuje stabilizaciju vremena, ponegde izolovane pljuskove i letnje temperature od 28 do 32 stepena.

“Takav karakter sunčanog vremena zadržava se i za vikend, i u toku cele naredne nedelje, sa maksimalnim temperaturama od 30 do 33, lokalno i do 35 stepeni”, navodi Nikolić.

Objasnio je da su katastrofični scenariji, koji predviđaju ekstremno topla leta i ekstremno hladne zime, obično vezani za senzaconalizam medija i interese nekih lobi grupa.

“Otkazivanje aranžmana nije dobro po putnike”

Što se tiče turista koji sada, posle obilnih kiša, žele da promene termin letovanja koji su platili još početkom godine, direktor Jute Aleksandar Seničić kaže da u tom slučaju procedura nije dobra po putnike.

To su okolnosti koje niko nije mogao da predvidi i ne postoje takve vrste osiguranja koje bi nudile isplatu novca u slučaju loših vremenskih prilika, ističe Seničić.

Napominje da turisti moraju da otkažu ceo aranžman i to najmanje 60 dana pre puta da ne bi plaćali penale.

Ipak, navodi da postoje hoteli koji daju garancije za određen broj sunčanih dana i da su to obično tropski predeli, kao Hvar u vreme bivše SFRJ.

U tom slučaju hotelijeri vraćaju novac ako nema dovoljno sunčanih dana, ali to je prošlo vreme i takvih situacija ima sve manje, ukazao je Seničić.

IZVOR:RTS

Gostovanje Jugoslava Nikolića i Aleksandra Seničića u Jutarnjem programu RTS-a

Brža rešenja, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mogu se očekivati u slučajevima roditelja dece sa invaliditetom i nadoknada koje primaju porodilje sa najvišim primanja, utisak je Tatjane Macure, narodne poslanice i predstavnice inicijative „Mame su zakon”, posle jučerašnjeg sastanka u vladi.

– Na rešenje za najveću grupu žena koje su oštećene ovim zakonom, a to su one koje nemaju 18 meseci radnog staža u kontinuitetu, čekaće se duže, jer je za to neophodno ili da se uradi rebalans ili da se usvoji novi budžet – objašnjava za „Politiku” Macura.

Na sastanku kojem su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, resorni ministar Zoran Đorđević, kao i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, ali i predstavnici privatnog sektora, čuli su se i predlozi poput – kako podstaći poslodavce da ne daju otkaz ženama koje se na posao vraćaju sa porodiljskog odsustva. Prema jednom od predloga to bi se postiglo tako što bi država smanjila poreze i doprinose na plate onih žena koje se posle isteka nege deteta vraćaju u firmu.

Podsećanja radi, inicijativa „Mame su zakon” tražila je izmenu onih tačaka zakona koje ugrožavaju porodilje koje su radile kraće od 18 meseci u kontinuitetu, majke preduzetnice, majke koje imaju decu sa invaliditetom, majke koje zarađuju više od tri republičke prosečne plate… Njihov predlog izmena zakona sadrži jasne tačke, među kojima je i ta da nijedna porodilja ne sme da prima nadoknadu manju od minimalca u Srbiji.

Zbog ovog zakona osnovana je i komisija Ministarstva za demografiju i populacionu politiku s ciljem da analizirala njegovu primenu. Ta analiza pokazala je da su najviše pogođene porodilje koje imaju manje od šest meseci radnog staža, one koje su istog meseca dobile posao i otišle na trudničko bolovanje, kao i žene koje imaju visoka primanja.

Zbog toga je prošlog decembra predloženo ministrima rada i finansija da se porodiljama sa visokim platama, umesto sadašnje tri, obračunava pet prosečnih republičkih zarada, da se za porodilje koje imaju manje od šest meseci staža odredi zakonski minimum naknada koji neće biti degradirajući, a to važi i za žene koje su otvorile trudničko bolovanje istog meseca u kome su se zaposlile.

Autor: V. M. A.

Foto:D.Jevremović

BEOGRAD – Nedavno postavljeni bilbordi “Srbija: Mađarska – 3:19” pokazuju da Srbija značajno gubi u odnosu na druge zemlje, pošto nažalost gubi u utakmici u kojoj se igra za život – broj donora na milion stanovnika je svega tri, što nas dovodi na poslednje mesto u regionu i Evropi kada je reč o doniranju organa, piše Blic.

Ispred nas je Hrvatska sa čak 37 donora na milion stanovnika, Austrija sa 23, Mađarska sa 17, Slovenija sa 19.

U Srbiji je najduža lista čekanja za novi bubreg – na njoj se nalazi 780 pacijenata, a broj ljudi koji čekaju transplantaciju jetre porastao je na 42 dok na transplantaciju srca u ovom trenutku čeka 39 ljudi, od kojih najmlađi pacijent ima samo 18 godina.

Kako bi doprineli povećanju broja donora Ministarstvo zdravlja i Hemofarm fondacija na Nacionalni dan donora 6. juna pokreću novu kampanju “I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju”.

Ovog puta u utakmicu za život uključili su se Ivana Španović, Maja Ogjenović, Dejan Stanković, Dejan Savić, Branko Lazić, Dragan Škrbić, Zoran Tošić, koji zajedno poručuju: “U ovoj igri svi smo deo istog tima. Snaga je u nama, Jer jedino zajedno stižemo do cilja. I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju”, piše Kurir.

Izvor: Tanjug

RTV (Martin Martinov)

Koje novine donosi Nacrt zakona o dečjim pravima, koji je na javnoj raspravi. Ministarstvo prosvete podržava predlog, menjaće niz propisa

SVAKO dete u Srbiji ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje, koje je – obavezno.

Ovo je navedeno u Nacrtu zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, koji je od srede na javnoj raspravi. Osim što uvodi obavezno pohađanje gimnazija i srednjih škola, ovaj zakon unapređuje prava najmlađih i prvi put predviđa instituciju – dečjeg ombudsmana.

Pravo na obrazovanje sve dece, čije su garancije naglašene predloženim propisom, na mala vrata uvodi obavezu srednjoškolskog obrazovanja dece. Iako ovo još nije postalo deo važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja, očekuje se da se po usvajanju “dečjeg zakona”, u roku od dve godine, sa njim usaglase ostali propisi. Za ovu novinu neophodna je i promena Ustava koji sada obavezuje samo na osnovno obrazovanje.

U Ministarstvu prosvete kažu da načelno podržavaju obavezu srednjoškolskog obrazovanja.

– Jedan od strateških ciljeva je da se poveća obuhvat učenika koji idu u srednju školu i zalažemo se da srednje obrazovanje bude obavezno, poput osnovnog, za šta je potrebno izmeniti niz zakona – rečeno je “Novostima” u Ministarstvu prosvete.

SIGURNOST ZA DECU ULICE

POSEBNU zaštitu uživaće deca ulice. Njima se garantuju sva prava, a javne vlasti preuzeće obavezu da brinu o zadovoljenju osnovnih životnih potreba, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i njihovom obrazovanju. Pisci zakona predvideli su i restriktivnu krivično-pravnu odgovornost dece koja na ulici borave, prose, pružaju usluge… Zakonski tekst strogo zabranjuje i regrutaciju dece u oružane formacije i obuku najmlađih u rukovanju naoružanjem.Donošenjem propisa koji bi, između ostalog, uveo i obaveznu veliku maturu bile bi u celosti ispunjene preporuke Komiteta za prava deteta UN. On predviđa i apsolutnu zabranu telesnog kažnjavanja dece. Zabrana se odnosi na roditelje i staratelje, koji imaju i dužnost da najmlađe zaštite od okrutnog i ponižavajućeg postupanja.

Pisci novog zakona ne kriju da je rad na njegovoj izradi trajao punih 12 godina. Krajnji proizvod je, kako ističu, “priručnik za budućnost” koji će garantovati potpuno zaokruženu zaštitu najmlađih.

– Njime će biti unapređen položaj deteta u porodici i biti smanjena mogućnost zlostavljanja i zanemarivanja dece – rekla je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković. – Predloženi tekst garantuje kvalitetnije pravo na najbolju zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost, kao i obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti.

Najveći iskorak biće napravljen uvođenjem institucije zaštitnika prava deteta. Po ugledu na “velikog” ombudsmana, i “dečji” će biti ustrojen kao organ za nezavisnu kontrolu zaštite prava najmlađih. On će biti ovlašćen da postupa u slučajevima njihovog ugrožavanja, kao i da prima predstavke, čak i od dece mlađe od 15 godina, ali uz informisanje roditelja.

Ministarka bez portfelja zadužena za brigu o deci Slavica Đukić Dejanović naglasila je da će zaštitnik prava deteta, kao i ostala zakonska rešenja, promivisati standarde za ostvarivanje najboljeg interesa deteta.

– Predviđeno je da se odluke o pravima i interesima deteta donose uz poštovanje mišljenja deteta i u najkraćem roku- -naglašava Slavica Đukić Dejanović.

Dragović Lj. Begenišić

Foto Ž.Knežević