Svake godine šest miliona ljudi umreće od direktnih posledica upotrebe duvana. Skoro 900.000 nepušača umreće zbog izloženosti duvanskom dimu.
Vekovima je pušenje izazivalo velike kontroverze. Dok 31. maja obeležavamo Svetski dan bez duvanskog dima, ova serija fotografija prati kako je javnost od stimulansa koji spasava život počela gotovo jednoglasno da osuđuje duvan kao „smrtonosnu biljku
Duvan ubija i do polovine ukupnih korisnika, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Svake godine šest miliona ljudi umreće od direktnih posledica upotrebe duvana, dok će skoro 900.000 nepušača umreti zbog izloženosti duvanskom dimu.
Ipak, vekovima se pušenje smatralo zdravom navikom, a duvanska biljka, Nikotijana, u 16. veku je nazivana „svetim biljem” i „Božjim lekom”.
U skladu sa široko rasprostranjenim verovanjem, holandski istraživač Džajls Everard smatrao je da će blagotvorno dejstvo Nikotijane dovesti do smanjenja potrebe za lekarima.
„Sam dim smatra se jakim protivotrovom za zarazne bolesti”, napisao je on 1587. u knjizi Panacea; iliti univerzalni lek, otkriće predivnih svojstava pušenja duvana u luli.
Najveći broj vrsta duvana potiče iz Severne i Južne Amerike
Prvi Evropljanin koji je primetio da se duvan koristi u medicinske svrhe bio je moreplovac iz Đenove Kristofer Kolumbo, napisala je profesorka En Čarlton u članku objavljenom u Časopisu Kraljevskog medicinskog društva.
Kolumbo je 1492. godine primetio da duvan u lulama piše na ostrvima koje danas znamo kao Kubu, Haiti i Bahame. Ponekad se lišće spaljivalo bakljama kako bi se dezinfikovale prostorije, a ljudi zaštitili od bolesti i malaksalosti.
Duvan, verovatno mešan sa krečom ili kredom, koristio se i kao pasta za zube u današnjoj Venecueli – što je praksa koja i dan-danas živi u Indiji.
Portugalski istraživač Pedro Alvareš Kabral, koji je u Brazil stigao 1500. godine, pisao je da se betum – kako se neki nazivali ovu biljku – koristi za lečenje gnojnih čireva i hroničnih polipa.
A u Novoj Španiji (današnji Meksiko), španski fratar i franjevački misionar Bernardo De Sahagun od lokalnih lekara saznao je da se bolesti koje zahvataju žlezde u vratu mogu izlečiti tako što bi se na hirurški rez nanela vrela smesa napravljena od listova duvana samlevenih sa solju.
Narednih vekova, prema kolekciji Velkam, muzeju i biblioteci zdravlja, lula ili cigareta postali su neophodno pomagalo doktora, hirurga ili studenata medicine, naročito u sali za seciranje.
Anatomi su savetovani da slobodno puše kako bi prikrili miris leša i zaštitili se od potencijalnih bolesti koje mogu da poteknu sa beživotnog tela.
Ali čak i među ranim entuzijastima bilo je onih koji su dovodili u pitanje efikasnost duvana kao leka.
Engleski lekar Džon Kota, autor knjiga o medicini i magiji, zapitao se 1612. godine da li bi moglo da se ispostavi da je ova biljka koja se tada smatrala panaceom, zapravo „čudovišni uzročnik mnogih bolesti”.
Uprkos zabrinutosti, duvan je i dalje bio veoma tražena roba, a apotekari su pazili da ga uvek imaju u zalihama.
Jedna od njegovih neobičnijih upotreba bila je ona uz pribor za klistir – duvanski dim duvao se u rektum žrtava davljenja.
Lekari su smatrali da je dim efikasan protiv hladnoće i pospanosti, da pruža toplotu i stimuliše um. Besplatni pribori za uživanje duvana bili su dostupni duž obale reke Temze za hitne slučajeve.
Duvanje duvanskog dima u uvo takođe se u 18. veku preporučivalo protiv bolova.
Nakon izolovanja nikotina iz listova duvana 1828. godine, svet medicine postao je nepoverljiviji prema duvanu kao supstanci za opšte metode lečenja.
Ali terapije zasnovane na upotrebi duvana i dalje su bile dostupne, kao na primer rektalna primena koja se preporučivala kao lek protiv konstipacije, hemoroidnog krvarenja i glista.
Kako je zabrinutost zbog lošeg uticaja duvana na zdravlje počela da se javlja dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, marka cigareta Kamel pokušala je da umiri mušterije tvrdeći da lekari preporučuju pušenje, kao i da i sami puše kamel.
Pričalo se i da su pušenje preporučivali pevači kako bi se „odstranile nečistoće štetne po delikatno tkivo grla”.
To je dovelo do toga da mnoge zemlje zabrane pušenje u zatvorenim javnim prostorima. Kampanje o širenju svesti sve su se više služile taktikom šoka kako bi prenele poruku javnosti.
U nekim zemljama postalo je obavezno da kutija cigareta sadrži neprijatne slike neizlečivo bolesnih pacijenata obolelih od raka pluća, kardiovaskularnih stanja i drugih bolesti koje izaziva duvan.
U Engleskoj se upotrebljavala lutka po imenu ‘Smoki Su’ za edukaciju trudnica o štetnosti pušenja po nerođeno dete.
Danas su e-cigarete postale sve uobičajenije kao alternativa za one tradicionalne. To su uređaji na baterije koje mogu da se pune i omogućuju vam da udišete nikotin u pari umesto u duvanskom dimu.
E-cigarete ne proizvode katran ili ugljen-monoksid, dva najštetnija elementa duvanskog dima, ali nisu potpuno bezopasne, tvrdi britanska Nacionalna zdravstvena služba.
Filip Moris Internešenel, najveći svetski proizvođač cigareta koji se proširio i na tržište e-cigareta, i Juul, tuženi su u SAD, optuženi za ciljanje mladih ljudi u marketinškim kampanjama na društvenim mrežama.
Američki zakonodavci su se obrušili i na maloprodajne objekte koji olakšavaju deci i tinejdžerima da kupuju e-cigarete.
Svetska zdravstvena organizacija smatra duvan „epidemijom” i „jednom od najvećih pretnji po javno zdravlje koje je svet ikad video”.
Ona poziva zemlje da usvoje politiku za prevenciju upotrebe duvana, kao što je ograničavanje reklamiranja i sponzorstava za duvanske kompanije i povećanje taksi na cigarete.
Ona tvrdi da je upotreba duvana u opadanju: 20 odsto ljudi širom sveta pušilo je duvan 2016. godine, u poređenju sa 27 odsto 2000. godine. Ali taj ritam nije dovoljan da bi se postigli međunarodno zacrtani ciljevi.
Na svetu postoji 1,1 milijarda odraslih pušača, a 80 odsto njih potiče iz zemalja sa srednjim ili niskim prihodima.
(BBC News)
