Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Svaki treći akademac – pušač

    Svaki treći akademac – pušač

     

    Akcijom besplatne provere plućne funkcije danas će u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata biti obeležen Svetski dan bez duvanskog dima

    Zavodljivosti dima cigareta podlegao je svaki treći student, a većina njih prvi put je ukus duvana probala još u osnovnoj školi, između 13. i 15. godine. I dok god je ovako zabrinjavajućih podataka, priča o štetnosti duvana neće izaći iz mode. To potvrđuju i u Zavodu za zaštitu studenata Beograd, gde će danas, od devet do 15 časova, povodom Svetskog dana bez duvanskog dima, biti održana besplatna akcija provere plućne funkcije. Ovaj datum, koji ima i svog srpskog „parnjaka”, odnosno nacionalni dan borbe protiv ovog problema (31. januar), biće obeležen temom „Duvan i zdravlje pluća”, a pod sloganom „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah”.

    – U svakodnevnoj praksi primetili smo da postoji velika potreba da se sve više priča o štetnosti pušenja i da se naši pacijenti edukuju. Svi koji danas dođu, moći će da urade spirometriju koja je jako bitna. Jer, mladi sa kraćim pušačkim stažom ne moraju imati simptome nekih hroničnih oboljenja, ali, prva njihova naznaka (posebno kod hronično-opstruktivne bolesti pluća) može da bude upravo spirometrijski nalaz – objašnjava primarijus Snežana Stojanović Ristić, načelnica službe opšte medicine zavoda, i dodaje da je duvan faktor rizika za bolesti disajnih puteva, kancerogena i kardiološka oboljenja…

    Baš zbog toga što se u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata radi sa mladim ljudima (do 26 godina), oni, kaže Snežana Stojanović Ristić, mnogo polažu na prevenciju. Zato su lekari opšte medicine, ali i drugih specijalnosti „u obavezi da skrenu pažnju na problem pušenja”.

    Mladi su, dodaje, skloni uticaju društva, a mnogi od njih, u nedostatku samopouzdanja i želji da se ne izdvajaju od drugih, lako posežu za cigarom, elektronskom cigaretom, nargilom… Kada ih lekari pitaju zbog čega puše, kao razloge navode zadovoljstvo, naviku, zavisnost…

    – Mi radimo sa studentima, budućim intelektualcima, ali samo saznanje o štetnosti duvanskog dima kod njih ne vodi a priori zdravim stilovima ponašanja. Zato su potrebne i različite radionice ali i individualni i grupni rad. Ima akademaca koji bi želeli da prekinu, ali da bi krenuli sa tim, potrebna im je podrška članova porodice, izabranog lekara, emotivnog partnera… Najvažniji su odluka i jaka želja, a sve ostalo se zasniva na nekoj vrsti psihoterapije – objašnjava Snežana Stojanović Ristić.

    Autor: Ana Vuković

    Foto:Piksabej

    Podeli
  • Objavljen poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu Komercijalne banke

    Objavljen poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu Komercijalne banke

    Ministarstvo finansija Srbije objavilo je danas javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu akcija Komercijalne banke Beograd.

    Rok za dostavljanje izjava je 21. jun.

    U postupku tenderske prodaje akcija Komercijalne banke mogu da učestvuju zainteresovani kupci koji se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine i da je vrednost njihove ukupne aktive bila veća od milijardu evra na kraju 2018. godine.

    Takođe, kupci mogu biti i investitori koji upravljaju imovinom od najmanje milijardu evra ili su poslednjih dest godina imali minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskog grupi čija ja aktiva bile preko milijardu evra u bar jednoj od godina investicionog perioda.

    U pozivu je navedeno da će tokom tenderske prodaje država Srbija, koja sada ima udeo u Komercijalnoj banci od 41,75 odsto, steći dodatni ulog od 41,47 odsto akcija koje su u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), i IFC i DEG i Svedfonda( Sweedfun).

    Na prodaju je ponuđeno najmanje 50,1 odsto akcija Komercijalne banke, sa mogućnošću sticanja najviše 83,23 odsto udela, kao i zavisna društva – Komercijalna banka u Podgorici i Banjaluci i društvo za upravljanje investicionim fondovima Kombank invest.

     

    (Beta)

    Podeli
  • NBS INTERVENISALA, KURS 117,9569  

    NBS INTERVENISALA, KURS 117,9569  

     Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 10 miliona evra, i zvanični srednji kurs iznosi 117,9569 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na juče, objavila je NBS.

    Dinar vredi prema evru isto kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou i u odnosu na početak godine jejači za 0,2 odsto.

    NBS je od početka godine kupila na međubankarskom tržištu 320 miliona evra, uključujući i današnju intervenciju, i prodala 130 miliona kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio jučeza 0,1 odsto na 106,0573 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru slabiji za 0,6 odsto na mesečnom nivou, na godišnjem za 4,5 procenata, a od početka godine je u padu za 2,5 posto.

    Najjači kurs dinara prema evru zabeležen je 21. marta, i iznosio je 117,9290 dinara za evro, a najslabiji je bio 29. januara, kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

    IZVOR:TANJUG

    Podeli
  • Veći minimalac u septembru, biće povećane i plate i penzije

    Veći minimalac u septembru, biće povećane i plate i penzije

    BEOGRAD – Ministar finansija Siniša Mali najavljuje povećanje minimalca u septembru, kako i značajnije povećanje plata i penzija u drugoj polovini ove godine.

    U toku prošle godine smo povećali minimalnu cenu rada sa 143 dinara na 155 dinara po satu, čime je prvi put pređena cifra od 27.000 dinara mesečno. Sa tim ćemo nastaviti i dalje…Naredno povećanje će biti u septembru i to radimo zajedno sa privredom i sindikatima. Samo želimo da to bude na realnim osnovama, kako bismo imali zdravu privredu koja to može da iznese”, rekao je Mali u intervjuu za “B92”.

    Sumirajući rezultate rada od dolaska na čelo Ministarstva finansija, uveren je da je “najbolja vest za gradane u ovih prvih godinu dana, bilo povecanje plata u javnom sektoru i penzija”, a očekuje da će biti prostora za još jedno povećanje “koje sigurno neće biti malo”.

    “Jedan od najvećih ciljeva na početku nam je bio da stvorimo povoljno okruženje za privredu, koja će moći dobro i efikasno da posluje i da bude konkurentna na tržištu… Zato smo započeli sa smanjivanjem opterećenja na zarade, sa čime ćemo nastaviti i ove godine”, kaže ministar.

    Očekuje da u drugoj polovini godine, u zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, bude doneta takva odluka, i dodaje da se razmatra nekoliko opcija, šta tačno može da se smanji.

    “Mislim da je ipak najveći izazov za budućnost da nađemo nove izvore rasta privrede. Imamo mnogo potencijala, moramo samo da budemo dovoljno pametni i sposobni da ih iskoristimo”, dodaje Mali.

    Na pitanje da li zadovoljan današnjim brojkama u odnosu na godinu ranije, ističe da je privredni rast u prošloj godini bio 4,3 odsto, da javni dug nastavlja da se smanjuje, da i dalje ostvarujemo suficit u državnoj kasi.

    “Projekcija rasta za ovu godinu nam je 3,5 odsto i nadam se da ćemo moći da je ostvarimo. Videćemo kakvi će biti podaci iz drugog kvartala. Javni dug nam se i dalje smanjuje, i u martu je iznosio 50,8 procenata BDP-a. Nemamo najnovije podatke za nezaposlenost, ali oni iz prošle godine govore da je na nivou od oko 12 posto, što je više nego duplo manje u odnosu na onih 25,9 posti u 2013. godini”.

    Ministar navodi da je suficit republičkog budžeta u prva četiri meseca iznosio 5,5 milijardi dinara, što je za 400 miliona evra više od plana, i objašnjava da veći suficit znači da imamo veći fiskalni prostor za povećanje plata i penzija, za smanjenje opterećenja rada…

    “U toku prethodne godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, više nego sve druge zemlje u regionu zajedno. Takođe, u toku prva četiri meseca ove godine, vrednost investicija u našu zemlju je 1,2 milijarde evra, što je 14 odsto više nego u istom periodu prethodne godine”, predočava Mali.

    Kao jedan od najbitnijih događaja u prošloj godini ističe to što je kineski Ziđin preuzeo RTB Bor, čime smo sačuvali pet hiljada radnih mesta.

    “Takođe, imamo grinfild investiciju u Zrenjanin, gde kineski proizvođač automobilskih guma Šandong Linglong treba da gradi fabriku… Sproveli smo i veoma uspešnu koncesiju aerodroma ‘Nikola Tesla’. Svedoci smo da se svakodnevno otvaraju nove fabrike u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izneo podatak da je u poslednjih pet godina otvoreno čak 180 novih fabrika”.

    Kada je reč o javnim kapitalnim investicijama, ministar napominje da je u tu svrhu u budžetu za ovu godinu izdvojeno 30 odsto više novca, a očekuje da će naredne godine biti još i više.

    “Gradimo nove autoputeve, obnavljamo železnicu, povezujemo se sa evropskim koridorima. To je jedini način da Srbija ide napred”, zaključio je ministar finansija Siniša Mali.

    Izvor: Tanjug

    Foto Tanjug (Rade Prelić)

     

     

    Podeli
  • Ljajić: U oktobru potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom

    Ljajić: U oktobru potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić danas je izjavio da će u oktobru ove godine Srbija potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

    “Sporazum je usaglašen posle dve godine pregovora koji nisu bili ni laki ni jednostavni, i odnosiće se na svih pet zemalja Evoazijske ekonomske unije”, rekao je Ljajić novinarama u Beogradu na poslovnom forumu Srbija-Rusija.

    Kako je objasnio, plan je da sporazum bude potpisan u Sočiju na sastanku premijera Srbije i zemalja Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgizija), a potom sledi njegova ratifikacija u parlamentima.

    “Ovo je važan sporazum koji daje pravni osnov i šansu da obim spoljnotrgovinske razmene, pre svega sa Rusijom, ali i sa drugim članicama Unije bude značajano veći”, rekao je Ljajić.

     

    autor: SA

    izvor: Beta

    Foto: Novi magazin / Zoran Raš

    Podeli