Author: Biljana Veljovic

   BEOGRAD: Prošle godine u Srbiji zapremina posečenog drveta dostigla je 3,3 miliona kubnih metara što je dva odsto više nego u 2017, objavio je Republički zavod za statistiku.

U Beogradskom regionu prošle godine je bilo je 19 procenata više seče drveta nego godinu dana ranije, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije povećanje je tri odsto a u Vojvodini je za 3 odsto bilo je manje seče šume. U regionu Južna i Istočna Srbija obim radova na seči šume ostao je na nivou iz 2017. godine.

Posečena bruto zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,3 miliona kubnih metara dok je u privatnim posečeno oko 921 hiljada kubnih metara.

Od ukupno posečenog drveta kao ogrevno upotrebljeno je 1,6 miliona kubnim metara.

Izvor: Tanjug

Foto: Dnevnik/R. Hadžić

Na listi od 176 zemalja, Srbija se nalazi na 46. mestu po bezbednosti dece, saopštila je organizacija “Save the children”.

Globalna lista je sastavljena prema Indeksu prekinutog detinjstva, i na njoj se iz zemalja regiona nalaze i Slovenija na trećem, Hrvatska na 29., Crna Gora na 50., Albanija na 61. i Severna Makedonija na 69. mestu, piše u najnovijem izveštaju te organizacije.

Lista govori o tome koliko je detinjstvo u određenoj zajednici ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće i ekstremno nasilje.

Na vrhu liste nalazi se Singapur, kao zemlja koja najbolje brine o deci, a među prvih deset država nalaze se osam zapadnoevropskih zemalja i Južna Koreja.

Centralnoafrička Republika najlošije je pozicionirana, a prethode joj, na dnu liste, Nigerija i Čad.

Kako se navodi, globalni izveštaj o deci objavljuje se uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta, 1. juna i on poredi položaj dece u zemljama širom sveta u odnosu na 2000. godinu.

Prema izveštaju, jednom od četiri deteta u svetu i dalje je uskraćeno sigurno i srećno detinjstvo, a deca koja žive na područjima zahvaćenim konfliktima ili koja su bila prisiljena da napuste svoje domove zbog konflikta su među najuskraćenijima.

Izveštaj je pokazao da je prema proceni u 2000. godini 970 miliona dece ostalo bez detinjstva usled događaja koji su menjali njihove živote, kao i da je danas taj broj smanjen na 690 miliona – što znači da 280 miliona dece širom sveta ima bolji život.

IZVOR:TANJUG

(Ilustracija)

Prema poslednjim statističkim podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od marta 2019. godine, od 1.713.123 penzionera u Srbiji, njih 25 mesečno prima penzije u najvišem iznosu propisanom zakonom – 132.065,01 dinar. Najviše penzije u proseku primaju Nišlije – 46.538 dinara.

Najviša penzija u Srbiji u iznosu od 132.065,01 dinar skoro je pet puta veća od prosečene penzije koja iznosi 26.335 dinara. Penzija veća od 1.000 evra mesečno isplaćuje se za sve kategorije korisnika, ukjlučujući i profesionalna vojna lica sa navršenih 45 godina radnog staža.

Najnižu penziju od 10.000 dinara prima 105 hiljada penzionera, što znači da je najniža penzija deset puta manja od najviše.

Ako se pogleda statiskika po gradovima i opštinama Srbije, u martu ove godine najviše penzije imale su Nišlije sa prosekom od 46.538 dinara (penzioneri fonda PIO, samostalaca i poljoprivrednika). Za oko tri hiljade su manja primanja na Savskom vencu u Beogradu, dok je prosek na Starom gradu oko 40.639 dinara. Prosečna penzija na Novom Beogradu iznosi 39.550 dinara.

Drugu stranu medalje, odnosno najniže penzije, imaju u Malom Crniću – 12.938, Žabarima – 13.442, Osečini – 14.978 i Preševu – 15.856 dinara. Najniža poljoprivredna penzija je u Žabarima i iznosi 9.996 dinara, dok je najveća zemljoradniča penzija na Starom gradu – 22.316 dinara.

AUTOR:Politika

Izvor: Shutterstock

Beograd — Sredina radne nedelje donosi umeren intenzitet saobraćaja na putevima u Srbiji, ali se zbog nestabilnih vremenskih prilika savetuje veći oprez, kažu iz AMSS.

Usporena vožnja moguća je na deonicama koje prolaze kroz stenske useke i klisure usled učestale pojave odrona zemlje i kamena, a najčesći su duž Ibarske, Drinske i Đerdapske magistrale.

AMSS navodi da će danas biti promenljivo oblačno, toplo i nestabilno, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom, uglavnom posle podne i uveče, intenzivnijim na severu zemlje gde su ponegde moguće i kratkotrajne vremenske nepogode.

Oblačno, toplo i sparno, mestimično sa kišom

Vetar će biti slab i umeren, južni i jugozapadni, a najviša dnevna temperatura od 22 do 27 stepeni.

Od danas do 5. juna od osam do 17 sati izvoditi radovi hitne intervencije na državnom putu I B na deonici Preljina-Mrčajevci, u Preljini, a tokom izvodjenja radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila. Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Na naplatnim stanicama u Srbiji nema zadržavanja, a prema poslednjim informacijma Uprave granične Policije na putničkim terminalima na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja od 30 minuta.

Na teretnim terminalima, na graničnom prelazu Šid čeka se sat vremena, navodi AMS S i dodaje da često dolazi do formiranja dužih kolona vozila na ulazu i na izlazu iz Madjarske i Hrvatske, te da tada zadržavanja mogu biti višesatna i duža u odnosu na zadržavanje koje vozače očekuje na našim graničnim prelazima.

AMSS podseća da je vreme zadržavanja na graničnim prelazima često promenljivo.

IZVOR: TANJUG

Ilustracija, Tanjug, Sava Radovanović