Author: Biljana Veljovic

Zbog naše zavisnosti od tehnologije snažna oluja na suncu mogla bi da ima ozbiljne posledice.Žestoka oluja na Suncu mogla bi na Zemlji da ošteti sisteme za komunikaciju i uzrokuje ogromnu ekonomsku štetu, upozoravaju naučnici. Zašto solarne oluje predstavljaju toliku pretnju?Godine 1972. desetine morskih mina neobjašnjivo su eksplodirale nedaleko od vijetnamske obale.

Nedavno je potvrđeno da su uzrok eksplozije bile solarne oluje koje mogu značajno da poremete Zemljino magnetno polje.

Danas bi takva oluja imala još ozbiljnije posledice – ometala bi tehnologiju na koju se oslanjamo, od satelita do mreže dalekovoda. Procenjuje se da bi šteta samo po britansku ekonomiju bila 16 milijardi funti.

Postoje razlozi za to što događaji koji se odigravaju milijardama kilometara od Zemlje utiču na nas.

Šta uzrokuje ekstremne solarne oluje?

Sunce je zvezda, ključala masa naelektrisanog vodonika. Kako se ta tečnost kreće, stvara energiju unutar složenog magnetnog polja.

Ta magnetna energija oslobađa se kroz intenzivne bljeske svetlosti poznate kao solarne baklje i kroz snažne erupcije magnetnih polja poznate kao koronalne eksplozije ili solarne oluje.

Dok baklje mogu da ometaju radio komunikaciju na Zemlji, solarne oluje predstavljaju najveću opasnost.

Ove oluje energetski su jednake kompletnom svetskom nuklearnom arsenalu uvećanom 100.000 puta, ali se šire nepreglednim svemirom.

Polarna svetlost iznad Finske

Sunce se okreće poput ogromnog zarotiranog vatrometa, odašiljući erupcije u svemir u svim pravcima.

Ako se neka od njih zaputi ka našoj planeti sa magnetnim poljem suprotnim od magnetnog polja Zemlje – polja se mešaju. Kada solarna oluja prođe, deo Zemljinog magnetnog polja ostane iskrivljen u vidu dugačkog repa.

To iskrivljeno magnetno polje vraća se na mesto povlačeći ubrzano naelektrisane čestice ka Zemlji. One udaraju u više slojeve atmosfere, zagrevaju se i proizvode svetlosni spektakl poznat kao severna i južna polarna svetlost.

Iskrivljeno zemljino magnetno polje ima, međutim, i druge, značajnije posledice.

Smatra se da je ono okinulo morske mine davne 1972. godine. Mine su konstruisane tako da detektuju male varijacije u magnetnom polju koje proizvode metalne palube brodova dok im prilaze. Ali inženjeri koji su ih osmislili nisu predvideli da će solarna aktivnost imati isti takav efekat.

Kada će se ponovo desiti ekstremna oluja?

Naučnici pokušavaju da ustanove šta pokreće te ogromne erupcije, kao i da otkriju kako da ih prate kroz međuplanetarni prostor.

Podaci o zemljinom magnetnom polju koji se prikupljaju od sredine devetnaestog veka, pokazuju da se ekstremne oluje u svemiru događaju otprilike jednom u stotinu godina, iako se manje oluje odigravaju češće.

Godine 1859. zbog događaja Karington – najekstremnije dosad zabeležene solarne oluje – telegrafski sistem je varničio, dok se severna polarna svetlost videla južno čak do Bahama.

Sledeći put kad se to desi, posledice mogu biti mnogo ozbiljnije.

Sve više zavisimo od tehnologije – sateliti su ključni za globalnu komunikaciju i navigaciju, avioni povezuju kontinente, a rasprostranjene mreže dalekovoda presecaju ceo svet.

Posledice ekstremnih solarnih događaja mogle bi žestoko da utiču na sve to.

Energetske čestice mogle bi da sprže minijaturne elektronske delove na svemirskim letelicama i avionima, dok bi na tlu mreže dalekovoda preplavile suvišne električne struje.

Predupređivanje

Već je dovoljno satelita i dalekovoda stradalo zbog solarnih oluja da postane jasno da se Sunce mora pomnije pratiti ne bi li se predvidelo kada će solarne oluje uticati na Zemlju.

Meteorolozi širom sveta rade na tome, od Meteorološke službe u Velikoj Britaniji do Meteorološkog zavoda Australije i Centra za predviđanje vremena u Sjedinjenim Državama.

Kada je sve kako treba, u stanju su da primete da oluja ide ka Zemlji šest sati pre nego što stigne do naše planete. To nam ostavlja relativno malo vremena da se pripremimo, ali prognoze bi britanskoj ekonomiji sačuvale između 16 i 3 milijarde funti.

Vremenske prilike u svemiru sada su uvrštene u Britanski nacionalni registar rizika, pored nama poznatijih rizika kao što su pandemija gripa i katastrofalne poplave. Nivo rizika je jednak riziku od ekstremnih vrelih talasa ili izbijanja nove infektivne bolesti.

Državne agencije sada proveravaju da li elektrane, svemirske agencije i avio-agencije imaju spremne planove za ublažavanje udara ekstremnih solarnih oluja.

Na primer, od ključnog je značaja da se obezbedi dovoljno električne energije za čuvanje namirnica i lekova, kao i dovoljne količine vode i goriva.

U slučaju gubljenja veze sa satelitima, sistemi kao što su satelitska navigacija i satelitska televizija prestali bi da rade.

Stručnjaci koji rade na izradi svemirskih letelica proučavaju solarne oluje sa ciljem da letelice učine otpornim, ugrade sigurnosne sisteme i zaštite osetljivu elektronsku opremu.

Precizne prognoze vremena u svemiru omogućile bi osoblju da dodatno zaštiti opremu tako što bi ih blagovremeno obaveštavale o olujama.

Veliki broj aviona preleće severni pol na putu između Evrope i Severne Amerike. Tokom solarnih oluja, piloti menjaju trase aviona kako bi se sklonili od polarnog neba, gde najveći broj energetskih čestica prodire u zemljinu atmosferu.

To čine kako bi smanjili izloženost uvećanim dozama radijacije i obezbedili pouzdanu radio komunikaciju.

Naučili smo mnogo o vremenskim prilikama u svemiru od događaja iz 1972, ali kako moderne tehnologije napreduju, tako moramo osigurati da budu u stanju da pretrpe ono najgore čime Sunce može da nas zaspe.

O ovom članku

Ovaj analitički tekst BBC je naručio od stručnjaka koji radi za spoljašnju organizaciju.

Kris Skot je profesor svemirske i atmosferske fizike na Univerzitetu u Redingu. Pratite ga na Tviteru na @ProfChrisScott.

BBC News |  Kris Skot – profesor Univerzit

Tekst je uredila Elenor Lori

Polarna svetlost iznad Finske Getty Images

Sva muzička takmičenja za ovu školsku godinu su završena. Novopazarska muzička škola “Stevan Mokranjac” uzela je učešće na svakom takmičenju i školi kao i gradu donela veliki broj nagrada.

“Mi smo zadovoljni i jako ponosni na našu decu koja su bila odlična na svim ovogodišnjim takmičenjima gde su osvojila jedanaest prvih, deset drugih i dve treće nagrade”, kazala je direktorka Muzičke škole “Stevan Mokranjac” Slavica Mojsilović.

A najzapaženiji na devetom Međunarodnom festivalu “Muzičko proleće” u Smederevu bio je matični hor Muzičke škole iz Novog Pazara i hor iz Raške “Deca Raške” gde su zauzeli prvo mesto.

Direktorka Mojsilović je zahvalila Gradskoj upravi koja je i ove godine obezbedila prevoz za odlazak na sva takmičenja.

B.V.

Još jedna promena vremena donosi mokre kolovoze, smanjenu vidljivost, opasnost od odrona, česte zastoje, kraće prekide, ali sigurno i veći broj saobraćajnih nezgoda i zato je važno da vozači uz smanjenu brzinu, vožnju prilagode uslovima na putu, saopštio je Auto-moto savez Srbije.

AMSS dodaje da je saobraćaj van gradova i većih naseljenih mesta umerenog intenziteta, a prohodnost puteva je, uzimajući u obzir ovakve vremenske prilike, dobra.

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP “Putevi Srbije”, na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Kako je saopštila Uprava granične policije, na putničkim terminalima graničnih prelaza u zemlji nema zadržavanja dužih od 30 minuta.

Teretna vozila na izlazu iz zemlje kod Šida čekaju 120 minuta, a na Kelebiji 60.

IZVOR:RTS

Učenje kroz rad biće moguće i na fakultetima, predviđeno je Nacrtom zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju Ministarstva prosvete.Plan je da akademci imaju u proseku 450 časova aktivne nastave godišnje i 450 sati učenja kroz rad u kompanijama.

Studenti će primati naknadu za učenje kroz rad u visini od najmanje 50 odsto osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, u skladu sa zakonom.

Učenje kroz rad kod poslodavca nosi određeni broj ESPB bodova.

„Studenti će pre nego što upišu fakultet morati da odluče da li hoće dualno obrazovanje ili standardne studije, a fakulteti mogu da propisima regulišu da se student koji se odlučio za dualno vrati na standardni način studiranja i obrnuto – da onaj ko se odlučio za standardno studiranje pređe na dualno”, rekla je Tanjugu pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić.

Dualni model studiranja je, naglašava ona, zahtevniji i teži, ali je i perspektivniji, prenosi Tanjug.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad ali i kod drugih poslodavaca.

Suština je da student nauče posao, a od poslodavca zavisi da li će akademac biti angažovan i nakon završetka studija.

Poslodavci neće smeti studente da angažuju za poslove koji nisu njihova struka.

Srbija je 2017. godine usvojila Zakon o dualnom obrazovanju kojim se u formalni sistem obrazovanja uvodi i dualno obrazovanje kao model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Politika

(Фото Танјуг/АП)

Dok spavamo, naš mozak pamti i obrađuje informacije, a telo čisti od otrova.Spavanje je jedan od najvažnijih elemenata svakodnevnog života.Bez sna ne možemo da preživimo i trećinu života provedemo spavajući.

Kad spavamo, naš mozak obrađuje informacije stvarajući naše pamćenje. Telo nam se čisti od otrova i obnavlja, što nam omogućava da pravilno funkcionišemo kada se probudimo.

Na zdravlje značajno utiče čak i kada je period nespavanja kratak. Većina ljudi počinje da se “raspada” posle samo jedne noći, a posle tri naše funkcionisanje je daleko od normalnog.

Jedna studija pokazala je da posle 17-19 sati bez sna, kognitivne zadatke izvršavamo kao kad popijemo previše alkohola.

Efekti se vremenom pogoršavaju. Osoba koja nije spavala 11 dana, što je najduži dokumentovani slučaj, imala je ozbiljne kognitivne probleme, probleme sa promenom ponašanja, koncentracijom i kratkoročnim pamćenjem, paranoju i halucinacije.

I dok naučnici odavno znaju koliko je važno spavati dovoljno, ponekad je lako prevideti ključnu ulogu koju u našim životima igra svetlost.

Nameštanje telesnog časovnika

Svetlost je važna zato što podešava cirkadijalni ritam, odnosno naš telesni časovnik, preko specijalnih senzora za svetlo u oku.

Oko prepoznaje smene svetlosti i tame i prilagođava telesni cirkadijalni ritam tako da se naše potrebe i ponašanja poklope sa smenama obdanice i noći.

Ovaj proces je toliko moćan da se ljudima sa teškim povredama oka može poremetiti telesni časovnik, što dovodi do problema sa spavanjem.

Bez pristupa svetlu, telesni časovnik kao da počinje da luta i na svaki dan proveden u potpunom mraka dodaje oko pola sata na 24-časovni ciklus.

Džetleg je najočigledniji primer uticaja svetlosti. Izloženost svetlu u novoj vremenskoj zoni pomaže da se naš telesni časovnik “namesti” na lokalno vreme, govoreći nam kad je trenutak za spavanje.

U 19. veku, širom sveta je većina ljudi radila napolju i bila svesna smena obdanice i noći.

Danas, mnogi ni ne primete promenu jer rade unutra. Svega jedan odsto stanovnika Velike Britanije, na primer, bavi se poljoprivredom i ribarstvom.

Postali smo vrsta lišena svetla i to ima dalekosežne posledice po kvalitet našeg sna, a samim tim i naše zdravlje.

Optimalna količina svetlosti koje je telu potrebno varira od osobe do osobe, ali znamo da nam je potrebna izloženost veoma jarkom svetlu kakvo većina unutrašnjeg osvetljenja ne pruža.

Jedna izrazita nuspojava do koje dolazi zbog nedostatka svetlosti naziva se sezonski afektivni poremećaj. To je oblik depresije za koji se smatra da pogađa između dva i osam odsto Evropljana.

Postoje brojni problemi do kojih dolazi zbog nedostatka prirodnog svetla.

Rad u noćnoj smeni

Iako mnogi ne provode dovoljno vremena na prirodnom svetlu, ovo predstavlja poseban problem za one koji rade noćne smene.

Oni moraju da rade u vreme kada je telesni časovnik telo pripremio za spavanje, a tada su budnost i sposobnost za rad na veoma niskom nivou.

Iako se trude da nadoknade san tokom dana, taj san je obično kraći i slabijeg kvaliteta.

U suštini, oni rade kad im se spava, a spavaju kad im se ne spava i tek sada se u potpunosti otkrivaju posledice ovakvog života po zdravlje.

Kratkoročno, ovo može da izazove neuobičajene emotivne reakcije i nesposobnost da se obrade informacije na pravi način.

Dugoročno, radom u noćnoj smeni mogu biti narušeni mnogi aspekti zdravlja, što može da skrati životni vek i do šest godina.

Čak 97 odsto radnika u noćnoj smeni ne uspeva da se prilagodi zahtevima radnog rasporeda, bez obzira na to koliko godina se već bave tim poslom.

Oni ne uspevaju da prilagode unutrašnji časovnik zato što je veštačko svetlo u kancelarijama ili fabrikama veoma prigušeno u poređenju sa prirodnim svetlom.

U podne po sunčanom danu, prirodno svetlo može da bude 250 puta jače od svetla u kancelariji.

Ovi radnici često se vraćaju sa posla u vreme kada je napolju jarko prirodno svetlo, koje njihovim telesnim časovnicima šalje signal da je vreme da se probude.

U jednoj harvardskoj studiji, radnici iz noćne smene postali su prava noćna bića tek kad su na radnom mestu bili izloženi jarkom svetlu, a potom bili potpuno zaštićeni od prirodnog svetla tokom obdanice.

Ali za većinu ljudi ovo nije praktično rešenje.

Osobe u staračkim domovima takođe često pate zbog nedostatka svetla.

Svetlo unutra ume da bude prigušeno, a neki ukućani vrlo retko izlaze napolje na prirodno svetlo. Zato se u domovima mnogi žale na loš san.

Tokom jedne holandske studije, svetlo u zajedničkim prostorijama staračkog doma je pojačano, a spavaće sobe sile su zamračene koliko je bilo moguće.

Čini se da je to smanjilo dremke u toku dana, a stabilizovalo noćni san, što je dovelo do toga da se učesnici studije bolje osećaju i imaju bolje mentalne sposobnosti.

Nije samo nedostatak jarkog prirodnog svetla problematičan; tu je i pitanje pravilnog tempiranja izloženosti svetlu.

Telesni časovnik počinje da kasni zbog svetlosti sumraka, pa zbog toga narednog dana ustajemo kasnije. Jutarnje svetlo čini da naš sat požuri, što nas tera da ustajemo ranije.

Kad smo radili napolju to nije bilo problem – bili smo jednako izloženi svetlu svitanja i sumraka, tako da su se njihovi uticaji potirali.

Ali danas mnogi od nas iskuse samo delić ciklusa od sumraka do svitanja. Ovo posebno može da važi za studente, koji dan obično dan počinju kasnije, a više vremena napolju provedu u predvečerje.

Zbog svetla sumraka kasni im telesni časovnik, što znači da će verovatno odlaziti kasnije na spavanje i kasnije se buditi.

Hormonalne promene u adolescenciji i ranom zrelom dobu ovo pojačavaju, pa telesni časovnik mladih ume da kasni za oko dva sata.

Zdravstvene posledice pušenja, alkohola i nezaštićenog seksa naširoko su poznate, ali je svest o važnosti sna i kritičnoj ulozi koju igra svetlo verovatno mnogo manje rasprostranjena.

Dalja istraživanja ove oblasti mogla bi da pomognu ljudima da na informisan način donose odluke o toma da li da snu daju prioritet i koliko vremena da provode po prirodnim svetlom. To bi moglo da utiče i na način na koji vlade, obrazovne ustanove i poslodavci donose odluke i propise.

Smanjite svetlo kad idete na spavanje i pokušajte da što više budete na jutarnjoj svetlosti – ovo su prosti koraci koji mogu da vam omognu da regulišete i poboljšate san.

O ovom članku

Ovaj analitički članak BBC je naručio od stručnjaka koji radi za spoljnu organizaciju.

Rasel Foster je asistent Kraljevskog društva na Akademiji medicinskih nauka. On je i profesor cirkadijalne neurologije i šef Nafildske laboratorije za oftamologiju koja radi u sklopu Univerziteta u Oksfordu.

Izvor: BBC News na srpskom

Svetlost igra važnu ulogu u našem životu/Getty Images