Author: Biljana Veljovic

Zovem se Branislav Mandić, Bane, i lečio sam se pre 10 godina od leukemije kada sam imao 14. Sada sam volonter u NURDOR-u, jer dok sam se lečio, nisam poznavao nikoga ko se izlečio. To je bilo jako strašno.

Ovako je Bane iz Novog Sada iskreno pričao učenicima OŠ “Kizur Ištvan” u Subotici o svojoj boleti i ličnom paklu.

Bane je osnovcima, zajedno sa predstavnicima NURDOR-a, i majkom izlečene devojčice iz Novog Sada, ispričao svoje suočavanje sa leukemijom i zašto je važno biti dobar drug bolesnom drugu, kako i glasi naziv edukativnog časa koje je organizovalo Udruženje “Roditelji Subotice” na čelu sa Natašom Kustudić Nikoletić.

– Izlečenje je moguće i deca treba da znaju da na kraju tunela postoji svetlo. Lečio sam se dve godine i sve je prošlo kako treba uz mnogo uspona i padova, ali najveći problem je bila izolacija – rekao je Bane, student veterine, kome je trebalo pet godina da počne da govori o svojoj borbi, jer je to u Srbiji i dalje tabu tema.

Kada se razboleo, rekao je deci ovaj mladić, sreo je u bolnici devojčicu koja nije imala kosu.

– Nije imala kosu i bila je jako bleda. Upoznali smo se, ona je divna devojka i sada smo drugari, oboje smo se izlečili i smejemo se situacijama kroz koje smo prošli. Važno je da znate da se maligna oboljenja mogu izlečiti – rekao je Bane.

 

Kurir.rs/Blic/Biljana Vučković/Foto: Profimedia

 Iako je naša zemlja u prethodnih deset godina usvojila mnogobrojne zakone i konvencije koji štite ugrožene žene, crna statistika od 30 stradalih godišnje još se ne smanjuje

Od početka ove godine još osam žena je stradalo u porodičnom nasilju, a statistika koja brojkama slika nesrećne ženske sudbine svedoči da je u prethodnih deset godina više od 320 žena ubijeno od strane (bivših) muževa, braće, očeva ili sinova, a više od 400 dece ostalo je bez majki. Zbog toga je na inicijativu mreže Žene protiv nasilja, koju je potpisalo više od 8.000 naših sugrađana u 25 gradova i opština u Srbiji, 18. maj proglašen Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Iako je naša zemlja u prethodnih deset godina usvojila brojne zakone, propise i konvencije koji štite žene od nasilja, svake godine oko 30 žena strada u „toplom” porodičnom domu.

– Najčešće ubice su (van)bračni partneri, a u najvećem broju slučajeva žene smrtno stradaju od vatrenog oružja ili noža. U proseku, svakih deset dana jedna žena strada od ruke najbližeg svog, a jedino što obeshrabruje više od te činjenice jeste podatak da je svaka treća žena prethodno prijavljivala nasilje institucijama sistema – upozorila je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Po njenim rečima, neadekvatnu reakciju državnih institucija evidentirao je 2016. i 2018. godine i zaštitnik građana, koji je u svojim izveštajima naglasio da institucije međusobno ne komuniciraju, odnosno da se često dešava da centar za socijalni rad ne obavesti policiju, a policija ne obavesti tužilaštvo o porodičnom nasilju.

– Drugi ozbiljan propust predstavlja činjenica da se žene primoravaju da same prijave nasilnika, iako institucije imaju obavezu po službenoj dužnosti da to urade – istakla je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ona je pomenula i da je momenat kada žena odluči da napusti nasilnika jedan od najrizičnijih po njenu bezbednost, a posedovanje oružja u sopstvenom domu povećava šansu da se porodične svađe fatalno završe. Nažalost, broj (ne)registrovanog oružja u Srbiji, koje je ostalo kao zaostavština ratova iz devedesetih godina, prelazi milion.

– Obeshrabruje činjenica da profesionalci koji su u kontaktu sa ženama žrtvama nasilja često neadekvatno procenjuju rizik kojem je žena izložena. Mnogi od njih imaju mnoštvo predrasuda kad je reč o žrtvi i počiniocu nasilja, pa za nasilnika često govore da je miran i povučen porodični čovek i dobar komšija, dok za ženu tvrde da je neadekvatna majka ili supruga – ocenila je Vanja Macanović, advokat u Autonomnom ženskom centru.

U skici za portret žrtve nasilja najčešće se nalazi žena srednjeg obrazovanja, koja nema podršku svoje porodice u želji da napusti nasilnika, niti ima razumevanje institucija sistema. Ona najčešće ima više dece mlađeg uzrasta koji je sprečavaju da povede brakorazvodnu parnicu, a često su i finansijski zavisne od nasilnika. Osim toga, poslednjih godina primećuje se porast broja samoubistva nasilnika nakon počinjenog ubistva.

Autor: Katarina Đorđević

(Foto Z. Anastasijević)

Politika

Crnogorsko primorje uveliko je spremno za početak nove turističke sezone, a od ove godine gostima će, osim javnih i hotelskih plaža, ponuditi 12 tematskih plaža, tako da će zaljubljeni parovi, mladi željni provoda, nudisti ili gosti sa kućnim ljubimcima imati svoje “parče obale” gde će moći da se opuste.

To je za srpske medije u Budvi izjavio direktor Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom Crne Gore Predrag Jelušić koji je dodao da će to gostima pružiti dodatni komfor.

Ukazao je i da je ove godine sezona počela nešto ranije, spajanjem Uskršnjih i Prvomajskih praznika, te da je u tom periodu popunjenost hotela u Crnoj Gori bila bolja za 10 do 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

– To je i naš cilj, da maksimalno razvučemo i da imamo što dužu sezonu – rekao je Jelušić.

S druge strane, kaže on, u obavezi su da pre sezone pripreme kompletnu infrastrukturu za doček prvih gostuju, što su, ističe, ispunili i ove godine.

– Ono što je naša centralna tema jeste da ćemo ove godine osim marine u Luštici imati još jednu marinu, Portonovi. To je projekat međunarodnog brenda koji se kvalitetno bavi pravljenjem marina na Mediteranu – istakao je Jelušić.

Kaže da je to pokazatelj da Crna Gora ulaže u kvalitetniji razvoj infrastrukture i smeštajne kapacitete i dodao da će gosti koji ove godine budu letovali u Crnoj Gori sigurno videti nešto novo – objekat, plažu ili restoran.

Govoreći o ceni ležaljki i suncobrana na plaži, Jelušić kaže da su cene na nivou prošlogodišnjih, a negde čak i niže i ističe da je povećan broj plaža gradskog tipa gde uopšte nema ležaljki i suncobrana.

– Od ove godine striktno ćemo poštovati da barem 50 odsto plaža bude oslobođeno za goste koji ne žele da rentiraju dnevno ležaljku ili suncobran – rekao je Jelušić.

Navodi da im nije drago kada u srpskim medijima pročitaju da je ležaljka u Crnoj Gori 150 ili 70 evra dnevno i objašnjava da se usluga na Svetom Stefanu ne može uzimati kao referentna tačka za celu Crnu Goru, jer su u Budvi mobilijari od pet do sedam evra dnevno, dok pojedini ugostitelji u junu daju gratis ukoliko ste njihov gost.

Cene smeštaja u odnosu na prošlu godinu, kaže Jelušić, nisu rasle, ali je, ističe, generalna politika Crne Gore da ako raste kvalitet usluge, raste i cena.

BLIC

Tanjug

Budva, Crna Gora FOTO: WIKIPEDIA

Kako se bliži početak turističke sezone tako sve više sezonskih radnika iz Srbije odlazi u Hrvatsku i Crnu Goru gde mesečno mogu da zarade od 300 pa čak i do 2.500 evra. S druge strane, zbog poljoprivredne sezone veliki broj sezonaca bi mogao da se zaputi u Nemačku, ali i daleku Portugaliju.

To su trendovi koje je uočila Nacionalna služba za zapošljavanje koja posreduje u legalnom zapošljavanju srpskih radnika u inostranstvu. Kada je reč o sezonskim poslovima, srpskim državljanima je i dalje najprivlačniji region.

Deficit u Hrvatskoj

– Nakon sprovedenih postupaka posredovanja u zapošljavanju na zahtev stranih poslodavaca, 19 državljana Srbije pronašlo je posao na pomoćnim poslovima u turizmu sezonskog karaktera u Republici Hrvatskoj, 15 lica je zasnovalo radni odnos u Sloveniji na poslovima pomoćnih radnika, poštonoša i vozača. Najviše ponuda stranih poslodavaca u prethodnom periodu kada je reč o sezonskim poslovima bilo je u turizmu i ugostiteljstvu u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Ponuđene plate za turizam i ugostiteljstvo se kreću od 300 do 600 evra na mesečnom nivou, poslodavac snosi troškove smeštaja i ishrane – ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

300 do 400 evra imaju sobarice i higijeničarke u regionu, plus smeštaj

600 do 2.500 evra je plata za kuvare i oni su ujedno najplaćeniji

15 radnika iz Srbije otišlo je preko NZS u Sloveniju na rad

Bez obzira na to što je još pre tri i po godine u Crnoj Gori stupio na snagu Zakon o strancima koji je prema tadašnjim najavama pretio da smanji broj stranih sezonaca, ponuda za sezonske poslove iz ove zemlje ne manjka. A nema ni velikih pravnih prepreka sezonskom zapošljavanju stranaca.

Kako su Srbi spasli HRVATSKI TURIZAM i usput zaradili po 5.000 EVRA za sezonu

KONOBARI, MOLERI, BERAČI VOĆA Ovo su SEZONSKI POSLOVI koji donose i do 2.000 evra mesečno!

– Dozvola za rad se lako dobija. Potrebna je samo potvrda o nekažnjavanju, ostalo se vadi bez problema i dozvola se čeka maksimalno 15 do 20 dana – kažu u u jednoj od budvanskih agencija.

Kuvari na ceni

Zato se svake godine spominje broj od čak 40.000 sezonskih koji dolaze u Crnu Goru iz Srbije, BiH i Makedonije. Tradicionalno je na Crnogorskom primorju najveća potražnja za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu. A mesečna zarada može biti i te kako dobra.

– Najviše se traže kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, konobari i pomoćni konobari, šankeri, barmeni, sobarice, higijeničari i recepcioneri. Najbolje su plaćeni kuvari – od 600 do 2.500 evra mesečno, a najmanje sobarice i higijeničarke – od 300 do 400 evra mesečno – podvlače u agenciji, i dodaju da uz sve poslove idu i plaćeni stan, odnosno smeštaj i hrana.

Najvažniji saveti za siguran posao u inostranstvu

pasoš kao lični dokument nema potrebe nikome da dajete

ako prihvatate posao preko agencije za zapošljavanje, proverite da li je licencirana za taj posao

ne treba da dajete novac agenciji za posredovanje prilikom prihvatanja posla u inostranstvu, već to čini poslodavac

najbolje bi bilo da budete u komunikaciji direktno sa poslodavcem i da se što bolje informišete o svim uslovima rada

tražite ugovor o radu i uradite pravnu analizu preko organizacija koje se time bave jer se dešava da ugovori budu dvojezični i samim tim dvosmisleni

ukoliko prihvatate poslove od individualnih posrednika (fizičkih lica), morate biti svesni da je to rad na crno i samim tim u inostranstvu možete biti kažnjeni za ovakav vid rada

korisno je da imate kontakte ambasada naše zemlje u zemljama u kojima odlazite da radite, kao i kontakte nevladinih organizacija koje mogu pružiti pomoć i podršku ukoliko dođe do eksploatacije

besplatno i anonimno možete proveriti svaku poslovnu ponudu preko ASTRA SOS telefona 011/785-00-00

Kada je reč o daljem inostranstvu, zanimljivo je da su sezonci preko Nacionalne službe za zapošljavanje odlazili i u Portugaliju.

– Prošle godine smo imali četvoro srpskih državljana koji su se zaposlili na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Portugaliji. Radi se o beračima malina – otkrivaju u NSZ-u.

Oprezno

Zanimljivo da je Nemačka sve više traga za poljoprivrednim sezoncima iz Srbije.

– Nemačka je zainteresovanja za zapošljavanje naših državljana na sezonskim poslovima u poljoprivredi, ali još uvek nisu stvoreni uslovi da bi preko NSZ-a došlo do ovake vrste radnog angažovanja naših državljana – podvlače u NSZ-u.

Iskustva srpskih radnika na tromesečnom radu u Slovačkoj gde su i na poslu i u smeštaju tretirani gotovo kao robovi pozivaju na oprez svakog sezonca pre nego što ode u inostranstvo.

– Naši državljani svakako kada se opredele za odlazak na rad u inostranstvo treba da vode računa da pre odlaska zaključe ugovor o radu sa svim bitnim elementima radnog angažovanja u inostranstvu kao što su zarada, troškovi, penali, kaznene odredbe, radne dozvole, vize, smeštaj, ishrana, putni troškovi… Takođe, ugovori koje zaključuju treba da budu dvojezični ili na jeziku koji razumeju, kao i da budu potpisani – zaključeni sa neposrednim poslodavcem ili njegovim ovlašćenim predstavnikom – upozoravaju u NSZ-u.

Marko Tašković

FOTO: SHUTTERSTOCK / SHUTTERSTOCK

Blic