Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • „Novi Pazar-Put” : U utorak obustava saobraćaja

    „Novi Pazar-Put” : U utorak obustava saobraćaja

    Preduzeće „Novi Pazar-Put” obaveštava sve učesnike u saobraćaju da će  izvoditi asfalterske radove na državnom putu Tutin Vuča–državna granica sa Crnom Gorom, deonica Tutin (Velje Polje)–Vuča. Zbog pomenutih radova  planirana  je totalna obustava saobraćaja na ovoj deonici u punoj širini kolovoza, u utorak, 12.11.2024.godine u vremenskom intervalu od 7 do 16:30.

    Za vreme pomenute obustave, učesnici u saobraćaju moraju poštovati postavljenu saobraćajnu signalizaciju kao i instrukcije saobraćajne policije i odgovornog Izvođača radova za korišćenje mogućih alternativnih putnih pravaca na ovom području.

    Podeli
  • Još jedna zarazna bolest hara Srbijom! Oglasio se “Batut”: Jedan grad postao žarište

    Još jedna zarazna bolest hara Srbijom! Oglasio se “Batut”: Jedan grad postao žarište

    Od početka 2024. godine, zaključno sa 31.10.2024, na teritoriji Republike Srbije registrovano je 536 slučajeva morbila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

    Inače, tokom oktobra registrovana su 102 slučaja morbila, i to: 96 na teritoriji Novog Pazara, tri u Tutinu, dva u Beogradu i jedan u Prijepolju. Broj registrovanih slučajeva morbila i stopa incidencije na 100.000 stanovnika po okruzima od početka 2024. godine prikazani su u tabeli 1, pri čemu je najveći broj slučajeva registrovan na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena 7.5.2024. godine.

    “Batut” navodi i da su dva slučaja morbila potvrđena i kod dece iz Republike Srpske koja su bila hospitalizovana u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

    – Najveći broj slučajeva (53,7 odsto), kao i najviša uzrasno-specifična stopa incidencije registrovani su u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine, pri čemu je većina obolele dece u ovoj uzrasnoj grupi (98,3%) bila nevakcinisana (grafikoni 1 i 2). Komplikcija u vidu upale pluća bila je prisutna kod 12 obolelih osoba. Od 7.2.2024. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata itd.) – saoštio je Institut za javno zdravlje Srbije.

    Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike.

    Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 138.740 slučajeva morbila, od kojih 133.020 (96%) u sledećih 10 zemalja: Kazahstan (1/3 slučajeva), Azerbejdžan, Ruska Federacija, Kirgistan, Rumunija, Velika Britanija, Turska, Uzbekistan, Bosna i Hercegovina i Italija. Od početka 2023. godine, zaključno sa 1.9.2024. godine, prema podacima ECDC, u okviru epidemije u Rumuniji registrovana su 23.972 slučaja i 21 smrtni ishod uzrokovan morbilima – navodi se u saopštenju i dodaje:

    Pored toga ECDC tokom poslednjih 12 meseci registruje slučajeve obolevanja od morbila i u drugim zemljama EU/EEA, izuzev Litvanije i Lihtenštajna, pri čemu je najveći broj slučajeva prijavljen u Italiji, Austriji, Belgiji, Francuskoj Nemačkoj. Pored Rumunije, porast broja slučajeva morbila od početka 2024. godine u zemljama u okruženju evidentan je i u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde su zaključno sa 27.10.2024. godine registrovana 7.254 slučaja i jedan smrtni ishod uzrokovan morbilima, kao i u Republici Srpskoj gde je tokom 2024. godine registrovano 309 slučajeva morbila, od čega 228 (73,7%) na teritoriji Bijeljine.

    “Batut” podseća da je u periodu 2020–2022. u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96 odsto na 93 odsto, a drugom sa 92 na 91, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano.

    Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5 odsto.

    Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje. U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

    Podsetimo, prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94 odsto) bila nevakcinisana. Batut podseća na značaj pravovremene – bez odlaganja i potpune (dve doze) vakcinacije MMR vakcinom. Prvu dozu MMR vakcine treba primiti u drugoj godini života, a drugu dozu vakcine neposredno pre polaska u školu. Vakcinacija se sprovodi u domovima zdravlja, kod izabranog pedijatra.

    Profimedia

     

    Privatna Arhiva

     

    Aleksandra Kocić

    Kurir.rs/S.S.

     

     

    Podeli
  • Da li su službena lica u civilu dužna da pokažu legitimaciju?

    Da li su službena lica u civilu dužna da pokažu legitimaciju?

    Službena lica bez vidljivih obeležja dužna su da pokažu legitimaciju i kažu razlog zbog koga zaustavljaju građanina na ulici. To je objasnila  za TV Insajder predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Katarina Golubović.

    „Ako Vas na ulici zaustavi neko ko Vam traži ličnu kartu, pre nego što postupite po zahtevu, to lice je dužno da Vam pokaže legitimaciju ovlašćenog službenog lica, ako na sebi već nema vidna obeležja policije (pripadnici policije, vojske i komunalne policije imaju značku sa službenom legitimacijom koja sadrži ime, prezime, broj legitimacije). Nakon toga, dužni ste da date na uvid svoju ličnu kartu ili bilo koji zvaničan dokument s fotografijom, bez suprotstavljanja. Policijski službenik dužan je da Vas upozna sa razlogom provere Vašeg identiteta“, rekla je Golubović.

    Ona je naglasila da službena lica MUP-a samo u izuzetnim slučajevima mogu uskratiti svoje legitimisanje, na primer kada prikupljaju obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i predstavljanje bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

    Više svedočenja o građanima koje su na protestima u Novom Sadu, ali i nakon njih, privodile nelegimitinisane osobe za koje se pretpostavljalo da su policajci u civilu, postavlja pitanje, da li će biti kažnjeni oni koji nisu propisno pokazali svoje značke.

    „Iako se nepostupanje po pravilima legitimisanja policije od strane Unutrašnje kontrole smatra lakšom disciplinskom povredom, ovakvo ponašanje je iz više razloga opasno, jer ugrožava pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Nepridržavanje pravila o legitimisanju policije, sprečava prevenciju protiv torture, koja je moguća u situacijama lišavanja slobode“, rekla je u razgovoru za Insajder Katarina Golubović.

    Beta

    Foto: Danas/A. L.

     

    Podeli
  • Metar drva skoro 12.000 dinara

    Metar drva skoro 12.000 dinara

    Zbog hladnijeg vremena naglo je skočila potražnja za drvetom, peletom i ugljem u Srbiji.

    Temperatura se ozbiljno spustila, magloviti dani su tu i mnogima je sada poslednji trenutak za nabavku ogreva. Zbog toga je naglo skočila potražnja za drvetom, peletom i ugljem na stovarištima širom Srbije, koja su i dalje dobro snabdevena.

    Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2024/2025. godine imaće građani koji se greju na drva i imaju peći veće efikasnosti, naveo je AERS i koštaće ih 53 hiljade dinara.

    Oni su dodali da domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imaće troškove od 65 hiljada dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom manje za 23 posto.

    Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove grejne sezone su isti kao i prethodne, iznose 59,5 hiljada dinara što je za samo 6,5 hiljada dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

    Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 75,3 do 77,7 hiljada dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

    Troškovi grejanja električnom energijom ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodnu grejnu sezonu. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81,7 hiljada dinara, podaci su Agencije za energetiku Republike Srbije.

    “U ruralnim područjima, drvo je najpovoljnije zbog dostupnosti i niskih troškova transporta. Domaćinstva koja imaju pristup prirodnom gasu takođe mogu smatrati ovaj vid grejanja isplativim opcijom. Termokumulacione peći su ekonomične ako se koristi noćna tarifa struje, koja može biti i do četiri puta jeftinija”, rekao je prof. dr Mihajlo Rabrenovića, ekonomista i stručnjak za strategijski menadžment nedavno.

    Cene ogrevnog drveta

    Cene ogrevnog drveta se na stovarištima u Srbiji kreću od oko 6.000 dinara do 8.000 dinara po kubnom metru. Kada je reč o Beogradu, cena je oko 7.000 dinara.

    Cenu se određuje na osnovu vrste i kvaliteta samog drveta, odnosno kalorijske vrednosti. Najčešće se kupuju bukva, grab, cer, hrast, bagrem. U oglasima smo pronašli da se, na primer, mešavina bora i jasena u jednom beogradskom stovarištu prodaje za 65 evra, takozvane cepanice za loženje 7.500 dinara za kubik.

    Na cenu mogu da utiču i transport i način kako su isporučena. Isečeno ili iscepano drvo je skuplje, pa se prodaje za oko 10.500 dinara po metru, a oblice oko 12.000 dinara. Paletirana drva koštaju od 17.000 do 20.000 dinara kod nekih prodavaca.

    Cena peleta je u proseku oko 25.000 dinar po toni, a ide i do 38.000 dinara. Kako kažu prodavci, ima ga dovoljno za predstojeću sezonu. Za grejanje prosečnog domaćinstva je potrebno 2-3 tone, a za veća i do 6 tona.

    Na sajtu jednog stvorišta se navodi da bukov pelet, koji se smatra najkvalitetnijim, košta 26.290 dinara po toni, a paleta je 27.600 dinara. Bez kore je nešto skuplji i iznosi 28.580 dinara za tonu, odnosno 30.000 za paletu.

    Da podsetimo, tržište peleta je tokom prošle godine bilo turbulentno, Srbija je zabranjivala uvoz, ograničavala cenu, a čak su i neke globalne kompanije imale ozbiljne probleme. Primera radi, svetski gigant u proizvodnji peleta “Enviva” suočio se sa potonućem deonica od čak 80 odsto u jednom trenutku prošle godine, a kompanija je čak upala i u dugove.

    Cene uglja

    Najniža cena uglja je oko 16.000 dinara, a najveća je oko 25.000 dinara po toni.

    Na primer, mrki ugalj košta 18.000 dinara, a lignit se može naći i za 14.000 u nekim gradovima. “Banovići kocka” na sajtu jednog prodavca košta 25.000 dinara, a Kolubara 20.000 dinara.

    Cena za 1m3 sa PDV-om na šumsko kamionskom putu iznosi 5.269,00 dinara.

    Cena za 1m3 sa PDV-om, na glavnom stovarištu iznosi 7.053,20 dinara.

    Cena za prostorni metar sa PDV-om na šumsko kamionskom putu iznosi 3.635,5 dinara.

    Cena za prostorni metar sa PDV-om, na glavnom stovarištu iznosi 4.927,00 dinara.

    Cenovnik za prodaju ogrevnog drveta se nalazi na sajtu JP “Srbijašume” – srbijasume.rs, podsećaju iz tog javnog preduzeća.

    MONDO/Goran Sivački/Rina.rs MONDO/Goran Sivački/Rina.rs

    Kurir televizija Koje su trenutne cene drva, peleta i uglja na severnom delu Srbije?

    (Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)

    Profimedia/Edwin Remsberg

    Podeli
  • Novi uslovi za penzionisanje od 2025. godine

    Novi uslovi za penzionisanje od 2025. godine

    Svi oni koji planiraju da od Nove godine napuste radno mesto i odu u penziju moraju da znaju da za nepuna dva meseca počinju da važe nova pravila za penzionisanje. Propisi nalažu da će sve dame koje od 1. januara završavaju radnu karijeru moći u penziju samo pod uslovom da su napunile najmanje 63 godine i 10 meseci. Do kraja 2024. starosna granica je bila na 63 godine i osam meseci.

    Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, ispuni zakonom propisane uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2015. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava, a dva najvažnija koje moraju da imaju su:

    Kad može da se ostane bez najniže penzije? Budući penzioneri bi trebalo da paze na ovo

    Poznat tačan datum kada počinje isplata uvećanih penzija: Prosečan ček “teži” za oko 5.000 dinara, a uvodi se još jedna novina

    65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja

    45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

    Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti, izmenjeni, uslovi za osiguranika ženu, u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To će u praksi izgledati ovako:

    1. – 63 godine i deset meseci života
    2. – 64 godine života
    3. – 64 godine i dva meseca života
    4. – 64 godine i četiri meseca života
    5. – 64 godine i šest meseci života
    6. – 64 godine i osam meseci života
    7. – 64 godine i deset meseci života
    8. – 65 godina

    Pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju se priznaje, u pravilu, po prestanku osiguranja od dana ispunjenja uslova, a najviše šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva. Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato na vreme proverite svoj M-4 obrazac. Listing sa podacima o stažu i zaradama možete dobiti i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

    Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobićete privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.

    Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na penziju prema stažu osiguranja ostvarenom u inostranstvu odlučiće se po propisima zemlje u kojoj ste radili. Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.

    Penziju možete primati na tekući račun, na račun ustanove u kojoj ste smešteni, na devizni račun (ako imate prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenog lica. Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese i svaku drugu promenu koja je od uticaja na pravo.

     

    (Kurir.rs)

    Foto: Oliver Bunić / Ringier

    Podeli