Author: Biljana Veljovic

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac danas je ugostio rektora Državnog univerziteta profesora  Miladina Kostića i studente koji su na međunarodnom takmičenju u gradnji mostova od špageta u Mariboru pod nazivom “How strong is the bridge”, na kojem je ove godine učestvovala 21 ekipa iz 5 zemalja, osvojili dva prva mesta.

Uspeh koji su krajem marta  postigli na takmičenju  u gradnji mostova, koji se sastoje samo od špageta i lepka i treba da izdrže što veće opterećenje, koje je održano na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, studenti ove visokoobrazovne institucije potvrdili su novim rezultatima u Mariboru. Prema pravilima takmičenja, pobeđuje ekipa koja u zadanim dimenzijama sastavi most od špageta koji izdrži najveći teret. Rektor univerziteta prof. Miladin Kostić ponosan je na svoje studente i  kaže da uopšte ne sumnja da će ovakvih nagrada biti još.

“Grad Novi Pazar je uvek ulagao u obrazovanje i  tako će biti i ubuduće, a ovi studenti su dokaz za to i opravdanje da verujemo u naše mlade sugrađane”, kazao je gradonačelnik Nihat Biševac.

U pobedničkoj ekipi, čiji je most izdržao opterećenje od 110,9 kg bili su Sanel Husović, student arhitekture, Anesa Hamidović i Amra Dacić sa studijskog programa Građevinarstvo koji kažu das u zadovoljni isrećni što su opet univerzitet I Novi Pazra prikazali u najboljem svetlu I nadaju se da će ovakvih prilika biti još.

Takmičenje oje su pre 10 godina pokrenuli studenti mariborskog fakulteta za građevinarstvo, postalo je tradicionalno i međunarodno.

B.V.

Asocijacija prosvetara Sandžaka u saradnji sa novosadskom novinarskom školom je za sve svoje članove sa područja Novog Pazara, Sjenice i Tutina organizovala besplatan seminar na kojem su mogli da se edukuju iz oblasti informacione i medijske pismenosti, koji je akreditovan i nosi 10 bodova.  Seminar se realizuje 2 dana u trajanju od po pet sati dnevno i ovo je samo jedna u nizu od aktivnosti koje sprovodi Asocijacija prosvetara Sandžaka ove godine.

“Stručno usavršavanje prosvetnih radnika je obavezno i sve seminare koje su pohađali do sada prosvetari plaćali su iz svog budžeta”,kazao je predsednik Asocijacije prosvetara Sandžaka Bahrija Sijarić i dodao da se poslednjih nekoliko godina ova asocijacija  potrudila  da takve seminare za svoje  članove organizuje sasvim besplatno ali da u ovim aktivnostima mogu učestvovati i ostali prosvetari.

“Seminar je bio predodređen za edukaciju prosvetara iz oblasti informacione i medijske pismenosti jer je to u 21.veku nešto što je neophodno znati”, naglasila je Tijana Bumbić iz novosadske novinarske škole.

Ovakve i slične aktivnosti Asocijacija prosvetara Sandžaka, po rečima predsednika asocijacije Bahrije Sijarića, sigurno će biti organizovane i u narednom periodu.

B.V.

Po zahtevu Republičkog štaba za vanredne situacije juče je u Novom Pazaru održana sednica Štaba za vanredne situacije na kojoj je doneto niz raznih zaključaka a većina njih se odnosila na preventivne mere zaštite od poplava. Danas su sve ekipe, odnosno tri osposobljena pravna lica, angažovana na čišćenju kritičnih deonica reka Raške, Trnavice i Jošanice.

Zbog najavljene velike količine padavina u čitavoj zemlji sve relevantne institucije su na oprezu i u priptavnosti od poplava. “Novopazarski Štab za vanredne situacije angažovao je već tri firme, pravna lica koje rade na raščišćavanju kritičnih delova reka Raške, Jošanice i Trnavice kako ne bi došlo do izlivanja koja mogu izazvati velike štete”, kazao je načelnik Štaba za vanredne situacije Naser Crnovršanin.

Meštani ulice Narodni front kuda protiče Trnavica gde je ranijih godina u tom delu najviše dolazilo do izlivanja reke kažu da se sada osećaju sigurnije kada su videli da mašine rade na produbljavanju i raščišćavanju reke.

Da podsetimo da su su mere zaštite od najavljenih poplava donete na jučerašnjoj sednici Štaba za vanredne situacije.

B.V.

“Ne znamo za druge primere ždralova, ili drugih ptica generalno, koji su demonstrirali ovaj fenomen tako jasno”.

Aldabra belogrli petlić, ptica koja ne leti i živi na istoimenom kolarnom ostrvcu u Indijskom okeanu ne izgleda ništa posebno na prvi pogled. Ali ova mala ptica ima sva prava da se ponosi, jer je uspešno ponovo evoluirala dva puta nakon što je izumrla pre nekih 136.000 godina.

Prema studiji koja je objavljena u sredu u Zoological žurnalu, ova ptica je redak primer fenomena koji se naziva iterativna evolucija, u kojoj preci istog roda proizvode paralelne vrste izdanaka u različitim vremenima. To znači da gotovo-identične vrste mogu da se pojave u različito vreme, u različitim erama i lokacijama, čak i kada su prethodne iteracije izumrle.

Fosili ove ptice su pronađeni pre i nakon što je Albadra potonula pre oko 136.000 godina, tvrde autori studije Džulian Hume, paleontolog u Prirodnjačkom istorijskom muzeju u Londonu i Dejvid Martil, a paleobiolog na Univerzitetu Portsmaut.

Povećanje nivoa mora je uništilo prvu iteraciju ovih ptica, čiji preci su sa Sejšela i Madagaskara. Gotovo čudesno, ista vrsta je izgleda imigrirala i pojavila ispod talasa na koralnom ostrvcima na desetine hiljada godina kasnije.

Fosili pokazuju da su ponovo evoluirali kao neletači zbog nedostatka predatora na Aldabri. Pre oko 100.000 godina, proces evolucije je već proizveo istu pticu koja je izumrla desetne hiljada godina ranije.

Iterativna evolucija je primećena kod mnogih životinja, poput morskih krava, amonita, i morskih kornjača. Ali dve vrste ždralova sa obe strane potopa, predstavljaju slučaj bez presedana kada je reč o evoluciji ptica, zaključuju autori.

“Ne znamo za druge primere ždralova, ili drugih ptica generalno, koji su demonstrirali ovaj fenomen tako jasno”, srekao je Martil. “Samo na Aldabri, koja je najstarije zabeleženo ostrvo u regionu Indijskog okeana, postoje fosilni dokazi koji prikazuju efekte promene nivoa mora na izumiranje i rekolonizaciju.”

Nivoi mora se ponovo dižu, zahvaljujući klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, tako da moderne Aldabra ptice mogu da dožive istu sudbinu kao njihova izumrla sestrinska vrsta. Čak i ako ih ta mračna budućnost čeka, možda se treća inkarnacija ždralova eventualno ponovo pojavi na grebenu.

Pisao Becky Ferreira

|