Author: Biljana Veljovic

NOVI SAD – Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Svetog Velikomučenika Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.  …

Đurđevdan je jedna od veoma čestih slava Srba.

Njemu je posvećeno 330 hramova, više ih je samo u slavu svetog Nikole. Kult tog svetitelja rasprostranjen je svuda na Istoku i Zapadu.

Engleska kraljevina ga smatra svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac, on je zaštitnik Moskve.

Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga, takođe, kao svog zaštitnika, piše Verska informativna agencija (VIA).

Pred pogubljenje, molio je Boga da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi kako bi i oni primili hrišćanstvo.

Hrišćani su njegovo telo, mošti, sahranili u mesto Lidi, današnji Izrael, gde su se dešavala brojna čuda i isceljenja zahvaljujući molitvama upućenim svetitelju.

Neki zanati ga po Evropi slave kao patrona: puškari, sedlari, zatim bolesni od lepre, sifilisa, kolere, smatra se i kao zaštitnik stoke, posebno konja.

U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan u ranu zoru nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na ogradu, ali i na tor za stoku. U venac se obavezno stavlja dren kao simbol zdravlja. Ponegde se venčići bacaju u reku ili potok.

Ako praznik ne pada u sredu ili petak, uobičajeno je da se ispeče jagnje i da bude narodno veselje.

U ikonografiji se sv. Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek od Srednjeg veka se predstavlja na konju, kako ubija aždaju koja simbolizuje zlo. Time se slikovito iskazuje i pobeda hrišćanske vere nad svim zlim silama i protivnicima.

Slikanje ubijanja aždaje, zasniva se na jednom starom predanju. Kaže se, da je kraj grada Virita, nedaleko od Lide, postojalo jezero, iz koga se stalno pojavljivala neman, aždaja, povremeno izlazeći i grabeći ljude.

Oko 300. godine u Nikomidiji, u 30. godini života, mučenički je postradao za veru Hristovu mladi rimski vojnik Georgije (Đorđe), u vreme cara Dioklecijana. I pored muka na koje je stavljen, nije se odrekao vere. Na kraju je posečen mačem.

Narod nikako nije mogao da joj se suprotstavi dok je odlazila i do grada, šireći veliki smrad. Mesni vladar, koji nije bio hrišćanin, na traženje naroda da im da neki savet, kako da se aždaja savlada, rekao je da se neman može zadovoljiti i umiriti, ako joj se svakog dana za hranu da po jedno dete, da ga pojede.

 

Aždaja je tako danima proždirala decu. Na kraju je došao red i na samog vladara, da i on žrtvuje svoju jedinicu. Ona je, lepo obučena, otišla na obalu jezera, znajući šta je čeka.

Tuda je prolazio sv. Đorđe i videvši tužnu devojku, upitao je šta se dešava. Ona mu je ispričala celu povest zla, koje je pogodilo grad.

Kada je aždaja izašla iz vode, svetitelj se prekrstio i pomolio, te je kopljem prikovao za zemlju. Carevoj kćeri je naredio da svojim pojasom veže aždaju i povede je u grad, gde ju je on pred svima ubio mačem. Kad je narod video čudo, zajedno sa vladarem se krstio i primio Hristovu veru, ukupno njih dvadeset hiljada.

Izvor: Tanjug

 Amanet jedne od najhumanijih žena na ovim prostorima, rahmetli hadži-Nadžije Karabegović Agušević kroz istoimenu fondaciju ispunjava se i dalje. Ova fondacija, ne gledajući na veru i naciju, na boju kože i pripadnost, uvek je pomagala ukoliko je pomoć nekom bila potrebna. Za svaki praznik osobama slabijeg materijalnog stanja deli humanitarnu pomoć a za 200 dece sa posebnim potrebama iz nekoliko škola pripremila je da podeli za predstojeći Ramazan. “Ovo su akcije koje ćemo i dalje nastaviti da sprovodimo”, naglasio je predsednik ove fondacije Ruždija Agušević.

“Ova današnja akcija podele humanitarne pomoći je nastavak amaneta hadži-Nadžije koja je uvek činila dobra dela i delila pomoć u raznim oblicima, da li novcu, hrani, odeći, obući, hemiji , onima kojima je ta pomoć bila najneophodnija”, kazao je predsednik fondacije Ruždija Agušević. On se trudi da ide njenim stopama i nastavi njenu humanu misiju. Za predstojeći Ramazan, fondacija je pripremila 200 paketa za decu ometenu u razvoju  iz nekoliko novopazarskih škola.

Agušević je rekao da je ovo specifična fondacija koja se razlikuje od mnogih drugih upravo zbog toga, kako je naveo, što je krasi diskrecija. ” Za podelu pomoći se uvek zna ali nikada nismo želeli da kamera zabeleži osebe kojima se pomoć deli jer je tako rahmetli hadži-Nadžija želela”, rekao je on  i dodao da se to radi da ne bi osobe koje primaju pomoć bile izložene raznim komentarima i na taj način bile postiđenje. Konkretno ova pomoć biće podeljena u nekoliko škola deci ometenoj u razvoju.

Kada su ovakve humanitarne akcije u pitanju nesebičnu pomoć pri podeli pružaju i studenti čije školovanje stipendira upravo ova fondacija. Agušević je posebno zahvalio i našoj medijskoj kući koja je uvek zabeležila sve aktivnosti koje je, kao što smo i napomenuli, u amanet ostavila humana rahmetli hadži-Nadžija.

B.V.

 

Alergijske bolesti u Evropi i svetu beleže dramatičan rast tokom poslednjih nekoliko decenija. Nalaze se na petom mestu među vodećim hroničnim nezaraznim bolestima, rame uz rame sa masovnim bolestima kao što su dijabetes, hipertenzija i kardiovaskularne bolesti.

Zato je, posle izdanja o dijabetesu, kardiovaskularnim problemima, depresiji , hormonima I glavoboljama “Blic žena” spremila novo izdanje svog serijala Vodič za zdraviji život “Ja i moja alergija”.

U pomoć smo pozvali alergologiju i imunologiju, grane medicine koje se bave dijagnostikovanjem i terapijom alergija. Nabolji lekari, neki od njih usko specijalizovani za alergije, govore o uzrocima i vrstama alergija, o novim metodama lečenja, o bezglutenskoj ishrani koja je Novaka Đokovića vratila u sam vrh svetskog tenisa…

Prof. dr Vesna Tomić Spirić, internista, alergolog i klinički imunolog, direktor Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije kaže da su alergijske respiratorne bolesti, pre svega alergijska kijavica i bronhijalna astma, poprimile su na kraju 20. veka epidemijski karakter i nastavljaju u istom trendu i u trećem milenijumu.

– Procenjeno je da u Evropi 150 miliona ljudi pati od hroničnih alergijskih bolesti, 100 miliona od alergija na polen, 70 miliona od astme. Predviđa se da će do 2025. godine svaki drugi stanovnik Evrope bolovati bar od jedne alergijske bolesti. U Srbiji, procenjuje se, od alergijskog rinitisa boluje oko 400.000 osoba, a velika većina bori se sa sezonskim oblikom.

BLIC ŽENA

Prvi put u istoriji, na svetu je više starijih ljudi nego male dece, prema podacima Ujedinjenih nacija.Stanovništvo širom sveta sve više stari. Prvi put u istoriji globalni broj ljudi starijih od 65 godina nadmašio je broj dece mlađe od pet godina. Koje zemlje imaju najviše problema sa ostarelom populacijom? Prvi put u istoriji, na svetu je više starijih ljudi nego male dece, prema podacima Ujedinjenih nacija. Njihove brojke pokazuju da je krajem 2018. godine broj starijih od 65 godina nadmašio broj mlađih od pet godina. Sada na planeti ima oko 705 miliona starijih od 65 godina, dok je onih uzrasta između 0 i 4 godine oko 680 miliona.

Sve veći jaz

Trenutni trendovi ukazuju na rast dispariteta između najstarijih i najmlađih do 2050. godine – biće više od dvoje starijih od 65 godina na svaku osobu uzrasta između 0 i 4 godine.

Ovaj sve veći jaz pokazatelj je trenda koji su demografi tražili godinama: u većini zemalja živimo duže, ali ne pravimo dovoljno beba.

Ali kako će to uticati na vas? Je li moguće da već utiče?

Svetska stopa nataliteta opala je sa skoro pet beba po ženi 1960. do oko 2.4 bebe 2018. godine

Nedovoljno „prinova”

Kristofer Mari, direktor Instituta za merenje i procenu zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu, rekao je za BBC: „Biće vrlo malo dece i vrlo mnogo ljudi starijih od 65 godina, a to će veoma otežati održanje globalnog društva.”

Ovaj akademik je i autor studije iz 2018. godine u kojoj je sugerisao da gotovo polovina svih zemalja na svetu doživljava „krah beba” – što znači da nema dovoljno dece da bi se održala populacija.

„Pomislite samo na sve korenite društvene i ekonomske posledice po društvo sa više baka i deka nego unuka”, dodaje on.

Godine 1960, stopa plodnosti sveta bila je gotovo petoro dece po jednoj ženi, prema podacima Svetske banke.

Gotovo 60 godina kasnije ona se prepolovila na svega 2,4.

Istovremeno, društveno-ekonomski napredak pogodovao je onima koji dolaze na ovaj svet. Godine 1960. ljudi su u proseku živeli malo više od 52 godine; aktuelni prosečni životni vek je 2017. godine dostigao 72 godine.

To znači da svi živimo duže i zahtevamo sve više resursa kako starimo, povećavajući pritisak u oblastima kao što su penzije i zdravstvo.

Starije stanovništvo

Ostarelo stanovništvo je brojnije u razvijenim zemljama. One imaju nižu stopu rađanja iz raznih razloga uglavnom vezanih za ekonomski boljitak – stopa smrtnosti dece je niža, kontraceptivna sredstva su dostupnija, a odgajanje dece ume da bude veoma skupo.

U tim zemljama, žene se često porađaju kasnije tokom života i tako imaju manje dece.

Stariji od 65 godina čine skoro trećinu stanovništva Japana dok je stopa nataliteta opala

Bolji životni standardi znače da u tim zemljama ljudi „traju duže”. Glavni primer je Japan, gde je prosečni životni vek koji se očekuje pri porođaju skoro 84 godine (što je najveća stopa neke zemlje na svetu) i gde su osobe starije od 65 godina 2018. činile 27 odsto stanovništva – što je takođe najveća brojka na svetu.

Udeo dece mlađe od pet godina u ukupnom stanovništvu Japana? Oko 3,85 odsto, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Ovaj dvostruki izazov brine japanske vlasti već decenijama, a prošle godine je vlada predložila podizanje granice za obaveznu penziju sa 65 na 70 godina.

Ako i kada se to primeni, radnici u Japanu će odlaziti u penziju kasnije nego bilo gde drugde na svetu.

Ali neujednačeno stanovništvo ugrožava i zemlje u razvoju. Kina ima mnogo niži udeo starijih od 65 godine (10,6 odsto populacije) od Japana, ali zahvaljujući strogim programima kontrole rađanja primenjivanim od sedamdesetih, druga najjača ekonomska sila na svetu ima i relativno nisku stopu plodnosti – 1,6 porođaja po ženi.

Deca mlađa od pet godina na kineskom kopnu danas čine manje od 6 odsto ukupnog stanovništva.

 

Afričke zemlje su najbolji primer dileme o kvantitet – kvalitet što se tiče stope rađanja: one su u vrhu liste zemalja sa visokom plodnošću.

Niger je, na primer, „najplodnija zemlja sveta”, sa 7,2 porođaja po ženi zabeležena 2017. godine.

Međutim, iste zemlje imaju visok mortalitet dece – Niger ima stopu od 85 dece po 1.000 živih porođaja, jednu od najviših na svetu.

Stopa zamene

Za potrebe održanja populacije, 2,1 je magičan broj. To je stopa plodnosti za koju demografi kažu da je neophodna da bi neko stanovništvo zamenilo samo sebe.

 

Međutim, najnoviji podaci UN-a pokazuju da se samo malo više od polovine zemalja sveta razmnožava tim tempom – 113.

Istraživači ističu da zemljama sa višom stopom mortaliteta dece i nižim prosečnim životnim vekom treba stopa plodnosti od 2,3, prag koji trenutno dostiže svega 99 zemalja.

Zbog opadanja broja porođaja, mnoge zemlje će verovatno doživeti značajno opadanje broja stanovništva, uprkos ukupnom porastu svetskog stanovništva – očekuje se da dostignemo tačku od osam milijardi do 2024. godine.

Jedan od najekstremnijih slučajeva je Rusija: stopa plodnosti od 1,75 deteta po ženi očekuje se da će doprineti strmom padu u broju Rusa u narednih nekoliko decenija.

Odeljak za stanovništvo UN-a izračunao je da će stanovništvo Rusije do 2050. godine opasti sa trenutna 143 miliona na 132 miliona.

Opadajuće i ostarelo stanovništvo znači manje ljudi u svojstvu radne snage, što zauzvrat može da dovede do pada ekonomske produktivnosti, a što za posledicu ima negativan uticaj na razvoj.

 

U novembru prošle godine je Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio da japanska ekonomija može da doživi pad od preko 25 odsto u narednih 40 godina zbog ostarele populacije.

„Demografija utiče na bukvalno svaki aspekt naših života – samo pogledajte kroz prozor ljude na ulii, kuće, saobraćaj, potrošnju. Sve to pokreće demografija”, rekao je za BBC Džordž Leson, direktor Oksfordskog instituta za starenje stanovništva.

Hoće li tehnologija pomoći da se ublaže ekonomski efekti ostarelog stanovništva?

Postoji konsenzus, međutim, da vlade moraju da delaju kako bi deaktivirale ovu „tempiranu bombu starenja”. A one to i pokušavaju.

Kina je 2015. godine preispitala „politiku jednog deteta” i 2018. godine najavila kraj ograničavanja ukupnog broja porođaja do naredne godine. Prema stručnom tekstu u državnim novinama Dnevnik naroda, rađanje je „istovremeno porodično i državno pitanje”.

Popuštanje strogih zakona, međutim, nije se pokazalo kao magično sredstvo: Kina je 2018. godine zabeležila 1,5 miliona porođaja, što je najniža brojka u poslednjih više od 60 godina.

 

Kineski akademici su taj pad pripisali padu broja žena reproduktivnog uzrasta i porodicama koje odlažu planove da imaju decu iz finansijskih razloga, naročito u porodicama u kojima su obrazovanije žene nespremnije da preuzmu tradicionalnu ulogu glavnog hranitelja.

Stariji i jači

Eksperti za populaciju upozoravaju da politike koje promovišu zdravlje starijih moraju da odigraju ključnu ulogu u ublažavanju efekata koji dovode do ostarelosti populacije.

Argument glasi da su zdraviji pojedinci sposobniji da nastave da rade duže i sa više energije, što bi moglo da rezultira nižim troškovima u zdravstvu.

Jedna oblast koja je bila previđana je raznovrsnija radna snaga, naročito u pogledu roda: podaci Međunarodne radničke organizacije pokazuju da je stopa učešće žena na globalnom tržištu rada 2018. godine bila 48,5 odsto, više od 25 odsto ispod muškaraca.

„Ekonomije sa višom stopom učešća žena u radnoj snazi doživljavaju manje padova razvoja. Više radnica ne samo da čine ekonomije otpornijim na negativne ekonomske šokove, već radna snaga sa više žena predstavlja i moćnu alatku protiv siromaštva”, objašnjava Ekerhard Ernst, ekonomista iz Međunarodne radničke organizacije.

Ono što je sigurno je da sat uporno otkucava.

BBC vesti na srpskom