Author: Biljana Veljovic

Detaljna analiza zakonodavnih i stručnih aspekata jedne VTO procedure, iskustvo parova koji su u borbi za bebu već godinama, kao i predavanja inostranih, eminentnih stručnjaka u oblasti reproduktivne medicine, obeležili su konferenciju „Evropa u Srbiji – IVF“, čiji je domaćin i organizator Udruženje pacijenata Šansa za roditeljstvo, a u okviru koje je otvoren evropski skup posvećen vantelesnoj oplodnji u organizaciji evropskog udruženje Fertility Europe.

„Neplodnost je i dalje veliki tabu u Srbiji i zbog toga želimo da apelujemo na sve uključene strane da je pojedincima i parovima koji se suočavaju sa ovim problemom potrebna dodatna pomoć. Zato je ovaj trodnevni skup značajan, jer ima za cilj podizanje svesti o značaju procedura VTO, ali i bolju informisanost i edukovanost opšte i stručne javnosti, kako bismo došli do boljih uslova lečenja vantelesne oplodnje u Srbiji. Ovim skupom pomerićemo granice lečenja neplodnosti, kako bismo uticali na bolje uslove VTO procedura”, istakla je Sandra Jovanović, predsednica udruženja Šansa za oditeljstvo.

„Zakonska regulativa može da dovede do boljeg razumevanja neplodnosti i njenog lečenja, kako kod stručne tako i kod opšte javnosti. Treba da prepoznamo potrebe parova sa ovim problemom i da ih pratimo, jer više ne možemo da ignorišemo realnost. Najbolji način je da budemo inkluzivni, a ne ekskluzivni. Treba da budemo fer prema onima koji traže pomoć,“ navela je g-đa Satu Rautakallio-Hokkanen, predesdnica evropskog Udruženja Fertility Europe.

„Parovi koji imaju ovaj problem nisu sami i grad Beograd će dati svoj doprinosi i na indirektan način ali nadam se uskoro i na direktan način, tako što će naći modus kako da se poveća broj IVF pokušaja,“ poručio je g. Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Na konferenciji su se, pored predsednice evropskog Udruženja Fertility Europe g-đe Satu Rautakallio-Hokkanen, predsednice Udruženja Šansa za roditeljstvo g-đe Sandre Jovanović i gradonačelnika grada Beograda g. Zorana Radojičić, obratili i direktor GAK Višegradska g. Aleksandar Stefanović, predsednica Republičke stručne komisije za BMPO g-đa Ana Mitrović, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Nectar g-đa Mina Tadić, ispred Uprave za biomedicinu Vesna Rakonjac, direktorka Instituta Batut dr Verica Jovanović, kao i prva VTO beba rođena u Srbiji, pre više od 30 godina, Miloš Trajković.

„Kao domaća, porodična kompanija, koja veruje da je zdrava porodica stub svakog društva, akcijom od nacionalnog značaja ‘Nije svejedno kad bebe dolaze’, rekonstruisali smo odeljenje za vantelesnu oplodnju klinike GAK Narodni Front u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja stvorili uslove da se višestruko poveća broj parova koji će moći da obave proces vantelesne oplodnje u svojoj zemlji. Kao društveno odgovornoj kompaniji, želja nam je da se akcija nastavi i da budućim aktivnostima damo doprinos proširenju porodice, rastu nataliteta i boljem sutra,“ izjavila je Mina Tadić, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Nectar, koja je podržala organizaciju ove konferencije.

Otvaranje konferencije obeležila je premijera dokumentarnog filma o neplodnosti, na kojem je Udruženje intenzivno radilo, kako bi prikazalo pravu sliku o VTO u Srbiji. Pod nazivom „Putovanje do bebe“, o svom problemu u filmu govorilo je čak 6 parova iz cele Srbije: Niša, Kragujevca, Leskovca, Novog Bečeja, Sremke Kamenice i Beograda, koji su se nakon emitovanja filma i uživo obratili prisutnima, kako bi još jednom preneli svoje iskustvo i prepreke sa kojima se svakodnevno susreću. Konferenciju je takođe pratila izložba 40 fotografija pod nazivom „Neplodnost boli“, koja oslikava jedan put do bebe, kao i sve psihološke i emotivne prepreke kojima su parovi izloženi u želji da dobiju svoje potomstvo.

Ovogodišnji skup Evrope i Srbije u Beogradu, ima za cilj pomeranje granica lečenja neplodnosti, koji će dalje uticati na poboljšanje uslova i kvalitet usluga u Srbiji. Njegov nastavak planiran je na ESHRE redovnom sastanku, koji će se održati u Beču od 23. do 26. juna, na kojem će specijalno obraćanje, u okviru sesije za pacijente, imati predsednica domaćeg Udruženja Šansa za roditeljstvo, Sandra Jovanović na temu „Komunikacija tokom prve posete lekaru sa dijagnozom neplodnosti“.

Fertility Europe organizacija zastupa težnje čak 25 miliona pacijenata koji se suočavaju s problemom neplodnosti u Evropi. Zemlje članice ove asocijacije su: Belgija, Bugarska, Hrvatska, Finska, Francuska, Grčka, Island, Irska, Izrael, Italija, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Ruminija, Srbija, Španija, Švedska, Turska, UK, Bosna i Hercegovina (Brčko distrikt), Slovenija.

Udruženje Šansa za roditeljstvo – Udruženje parova Srbije u borbi za potomstvo je dobrovoljna, nevladina, neprofitna organizacija nastala kao podrška parovima koji se bore sa infertilitetom u Srbiji. Cilj Udruženja je da ukaže na probleme sa kojima se parovi suočavaju i kroz društveno delovanje utiče na njihovo prevazilaženje i ispunjenje ciljeva u vezi sa poboljšanjem kako uslova tako i kriterijuma za postupak vantelesne oplodnje (VTO) na račun RFZO. Udruženje je osnovano u septembru 2016. godine. Samo integrisanim odgovorom društva može se postaći konačni cilj Udruženja da svako dobije šansu da bude roditelj.

By RedakcijaPosted on Mar 28, 2019

Kao što znate duga zima i sedelački način života, ostavili su ne baš tako atraktivne tragove na našem telu i već smo počeli da razmišljamo o tome kako da se rešimo svih preko zime nataloženih viškova. Još uvek imamo dovoljno vremena da promenimo režim ishrane i počnemo sa treninzima, kako bismo do leta svoje telo doveli do perfekcije.

Ipak, nagla promena režima ishrane, nikome od nas ne pada lako i često osećamo veliku glad, zbog koje nas hvata nervoza i javlja se želja za XL kesom čipsa ili omiljenim, punjenim krofnama. Postoji nekoliko zaista zdravih grickalica, koje nam mogu priskočiti u pomoć, zavarati glad i sprečiti nas da posegnemo za onim što nam je barem do leta zabranjeno!

Dakle, svaki put kada osetite krizu, trebalo bi da se opredelite za onu zdraviju varijantu, koja će vas učiniti sitim, a neće vam dodati još koji suvišan gram.

Jedna od najzdravijih grickalica svakako su orašasti plodovi, bogati zdravim mastima, koje možete nositi svuda sa sobom i tako sprečiti sebe da posegnete za omiljenim, ali nezdravim grickalicama.

Ako ste veliki fan čipsa, za vas postoji rešenje, jer u zdravoj hrani sada možete pronaći najrazličitije vrste čipsa, napravljene na zdrav način, kao što je recimo čips od jabuke ili šargarepe.

Ako vam se jede nešto slatko, a voleli biste i da se pri tom zasitite, namažite galete puterom od kikirikija i dodajte mu svoje omiljeno voće, iseckamno na sitne komadiće. Na ovaj način imaćete zdravu, hranljivu i slatku užinu.

Još jedna zdrava grickalica, koju svi volimo su svakako kokice, koje sebi možete napraviti za večeru i u njima uživati uz omiljenu seriju.

Nemojte zaborasviti da svakoga dana pojedete po kockicu crne čokolade, koja je zdrava i bogata kakaom.

Obezbedite sebi zalihe ovih zdravih “grickalica”, kako biste tokom adaptacije na novi režim u svakom trenutku imali mogućnost da na zdrav način utolite glad.

By RedakcijaPosted on Mar 31, 2019

Prodaja električnih i hibridnih vozila još je skromna kod nas. Tek 40 registrovanih električnih i oko 250 hibrida govore da kupci oklevaju kada je reč o novoj tehnologiji. Na sajmu je izloženo više od 20 električnih vozila, a još nijedno nije prodato. Čekaju se subvencije i razvoj infrastrukture, koje treba da obezbedi država.

Kupcima se dopadaju automobili nove tehnlogije. Oko izloženih elektromobila uvek je mnogo onih koji bi da čuju koliko troše, koliko mogu da pređu i posebno bitno pitanje mogu li da ih pune u gražama. Međutim nema prodaje bez subvencije države.

„Građani Srbije očekuju da takvo vozilo može da zaživi u Srbiji, a za to su prvenstveno potrebni osnovni preduslovi, a to je elektrifikacija na koridoru, po gradovima i naravno subvencije da bi automobil bio pristupačan kao u Evropi“, kaže Nenad Simić iz kompanije „Nisan“.

Koliko troši jedan elektromobil, osnovno je pitanje koje se postavlja na Sajmu.

„Po sadašnim cenama, po srednjoj ceni elktrične energije, to je sada za 350 km negde između 300 i 350 dinara“, objasnio je Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Hibridna vozila se već više prodaju iako su ona mnogo skuplja nego obične vrezije automobila sa SUS pogon. Hibridi imau gradsku publiku, a prodavci se trude da bez zarade promovišu naprednu tehnologiju.

„I mild hibridi, to jest blagi hibridni sistemi i ozbiljniji hibridni sistemi, prave veliku uštedu u potrošnji goriva, da u isto vreme uz uštedu po džep korisnika vodimo računa i o ekologiji“, istakao je Andrija Đurašević iz kompanije „Suzuki – Eurosumar“.

Češka „Škoda“ je jedina izložila dva koncept vozila na električni pogon.

„Ovo je prvi put da ‘Škoda’ ima konceptualno vozilo na svom štandu i to ne jedno jer je koncept ‘vižn i’ bio do 24. marta biti na našem štandu, a već 25. njegovo mesto zauzima ‘vižn RS’“, istakla je Aleksandra Đokoć iz firme „Auto Čačak Škoda“.

U susednoj Hrvatskoj, donacija države za elektro vozilo je 10.000 evra, a za hibridno oko 5.000 evra. Sa takvim donacijama kod nas, mali električni automobili za grad ne bi trebalo da pređe 13.000 evra ili cenu, na primer, prosečnog automobila za grad na benzin.

Izvor i video prilog na sajtu Rts.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs

Da li će se urediti tržište polovnih, samim tim i novih vozila u Srbiji? Na taj odgovor dugo se čeka, a da je krajnje vreme da se nešto uradi po tom pitanju, potvrđuje podatak da se kod nas godišnje proda i pet puta više polovnjaka nego novih automobila. Na taj način postajemo poslednja stanica vremešnim vozilima sa starim motorima.

Za poslednjih pet godina, u Srbiju je ušlo 600.000 polovnjaka. Postajemo auto otpad, što je poražavajuća činjenica, koju još težom čini pitanje, gde će za koju godinu završiti na hiljade starih automobila. Na prezasićenom tržištu, i dalje su najtraženiji nemački automobili, a najprodavanija vozila su do 6.000 evra. Nadležni najavljuju da će se uvoziti vozila, ne starija od 10 godina.

“S jedne strane uvoznici moraju da zadovolje novi euro 6 propis, s druge strane euro 3 norma od 2000. godine, uvozi se sve i svašta. Pogledate na putu vremešni tamić da mu točak ide u osmicu, dimi, puši, on je prošao tehnički, a neki automobili ne mogu. Trebalo bi malo više struke i usklađivanja”, kaže Srđan Ačanski, menadžer prodaje vozila.

Ekološki automobili kod nas i dalje su na nivou statističke greške, registrovano je svega 400 automobila, a država ne daje subvencije.

“U Sloveniji i Hrvatskoj za hibridni auto imate 4.000 evra subvenciju i imate uređenu mrežu punjača, a za električni čak 10.000 evra. U Švedskoj i Danskoj i do 40.000 evra država subvencioniše jer su shvatili da ne mogu bez čistog vazduha jer najskuplje je zdravlje, ljudi ne shvataju, plate jeftin auto pa onda plaćaju lečenje”, navodi Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Prilika za kupovinu novog četvorotočkaša, bila je i na ovogodišnjem sajmu u Beogradu, najstarijoj regionalnoj smotri tog tipa.

Pravna lica uglavnom se odlučuju za lizing, a fizička za kredit uz moguću realizaciju programa “staro za novo”.

Učešće iznosi najčešće 30 odsto, kamata je od 2,5 do 5 odsto, a pojedini prodavci nude i beskamatno finansiranje uz kraći period otplate.

Izvor: Rtv.rs