Author: Biljana Veljovic

 BEOGRAD – U Srbiji vlada prava epidemija infarkta ili šloga, a svaki drugi stanovnik naše zemlje umire od toga.

Zabrinjavajuće je to što od srčanih oboljenja pate mlade osobe, pa se među pacijentima nalaze i oni sa nepunih 30 godina. Među ugroženim grupama su i žene, jer ne prepoznaju simptome bolesti. O ovom nacionalnom zdravstvenom problemu, u emisiji “150 minuta” Prve televizije, govorila je doktorka Milica Vukićević, sa Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Doktorka Vukićević kaže da su ovi zabrinjavajući podaci naša svakodnevica, ali da se dosta radi na podizanju svesti o faktorima rizika za kardiovaskularna oboljenja, kao i o simptomima na koje pacijanti treba da obrate pažnju. O zanemarivanju zdravlja srca kaže:

“Možda je to neki beg od stvarnosti, ali stil života, brzi način življenja, velika količina posla, zbog čega se ljudi fokusiraju u najvećoj meri na to, a u manjoj meri na spostveno zdravlje.”

Kao najčešće simptome prisutne kod osoba sa kardiovaskularnim oboljanjima, doktorka navodi bol u grudima, lupanje i preskakanje srca, slabije tolerisanje fizičkog napora, zamaranje, nedostatak vazduha, gušenje i oticanje, pre svega, nogu.

“Kada je reč o bolu u grudima, odnosno angini pektoris, veoma je bitno blagovremeno prepoznati prvi anginozni bol. To je bol u grudma, najčešće, u obliku pritiska, stezanja, pečenja, žarenja ili osećaja da vam neko sedi na grudima.”

Doktorka Vukićević kaže da su to simptomi na koje ljudi treba da obrate pažnju, a ne da ih ignorišu, jer oni mogu da ukažu na neka kardiološka stanja i da preveniraju ozbiljnije komplikacije kardiovaskilarne bolesti.

“Anginozni bol može da se širi u laktove, ramena, ruke, pod plećku. Jako je bitno na vreme prepoznati taj bol i na vreme se obratiti lekaru, jer vrlo često može da ukaže kako na anginu pektoris, tako i na infarkt srca”, objašnjava ona.

Izvor: B92

BRIZBEJN – Australijska policija zaplenila je drogu u vrednosti 1,3 miliona australijskih dolara i 31,450 dolara u kešu i tom prilikom uhapsila tri osobe, od kojih su dve poreklom Srbi, prenosi Tanjug.

Prema pisanju lokalnih medija radi se o Stefanu Opačiću i Igoru Katariću koji se pominju kao izbeglice iz Srbije, i Australijancu Džasperu Džon Diju koji su uhapšeni u Brizbejnu sa oko 6,6 kilograma MDMA droge, kao i sa pištoljem sa prigušivačem.

Prema pisanju australijskog sajta Najnnjuz oni su uhapšeni nakon istrage koja je trajala nekoliko meseci, a pali su kada se policajac koji se predstavljao kao kupac dva puta od njih kupio po 50 grama MDMA i platio im po 3.400 dolara.

Opačić se tereti i da je prodao nekom muškarcu pištolj vredan 15.000 dolara na parkingu sportskog centra.

Sva trojica ostaće u pritvoru do narednog pojavljivanja pred sudom.

IZVOR:POLITIKA

Poslanici Skupštine Srbije od prošle nedelje raspravljaju o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje, između ostalog, predviđaju da izabrani lekar umesto dosadašnjih 30, otvara bolovanje do 60 dana. Za koga je ta odluka prednost i ima li straha od zloupotreba?

Novina da se na komisiju ne ide posle mesec dana bolovanja korisna je za teško bolesne, a izabranim lekarima donosi glavobolju – kako pomiriti dijagnoze, mogućnosti i želje pacijenata?

“Pred nama je edukacija pacijenata pre svega da bolovanje nije godišnji odmor. Imamo dobru saradnju sa pacijentima i ukoliko oni kažu da su umorni i da postoji neki zdravstveni problem uzrokovan opterećenjem na poslu, mi izađemo u susret i otvorimo im bolovanje. Međitim ovakve stvari ne bi trebalo da budu primer, jer je to po meni zloupotreba”, kaže dr Dušanka Vujadinović iz Doma zdravlja “Stari grad”.

Pravo na bolovanje najčešće koriste zaposleni u javnom sektoru, jer je u privatnom strah od otkaza ponekad jači od bolesti.

Naša sagovorica objašnjava da su dijagnoze poput dijareje, vrtoglavice, ukočenosti teško dokazive, pa ne preostaje ništa drugo osim da se pacijentima veruje na reč. Da mu takve “bolesti” u sezoni branja malina radnike masovno ne odvuku u polja, pobrinuo se vlasnik fabrike tekstila iz Arilja, koji svoje zaposlene tada šalje na kolektivni godišnji odmor.

“Jasno je da stanovništvo Arilja dobrim delom dopunjava svoje prihode od malina i uopšte voćarske proizvodnje, pa je veliki problem prilagoditi se tome u smislu organizovati proizvodnju tako da ljudi dobiju slobodne dane baš kad im treba – od sredine juna do sredine jula. Što se tiče korišćenja bolovanja postoji i ta praksa koliko čujem od kolega, ali nije tako često”, kaže Milutin Stefanović, direktor preduzeća “Stefan Arilje”.

Zahtev za proveru bolovanja RFZO-u najčešće podnosi poslodavac, a samo pet odsto bolovanja kontrolisano je tokom prethodne dve godine.

“Kod 70 odsto kontrolisanih od ovih pet odsto je potvrđena ocena, a za 30 odsto njih sprečenih je utvrđeno da je postajao neki propust”, kaže Vesna Latinović iz RFZO-a.

Bolovanje do 30 dana i dalje plaća poslodavac, a nakon toga ta obaveza prelazi na teret RFZO-a. Prema njihovim podacima na bolovanju je prošle godine bilo više od 300.000 ljudi, a najzastupljenije su bolesti koštano-mišićnog sistema, maligna oboljenja, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja.

IZVOR: RTS

AUTOR: IVANA DŽAMIĆ

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan čas unapred, sa 02.00 na 03.00 časa, počinje letnje računanje vremena u Evropi.

Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Danas čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Međutim, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže “zadrži”.

Odlukom Evropskog parlamenta, naime, od 2021. godine pomeranja kazaljki više neće biti.

Slobodan Bubnjević iz Inicijative “Nauka kroz priče” kaže da sve više ljudi govori da to i nije bila najpametnija odluka i da je trebalo više slušati naučnu zajednicu.

Dodaje da je zato smišljen čitav niz argumentaa da se ta odluka prolongira.

Sada je zemljama, među kojima je i Srbija, koje su se našle u nezgodnom položaju zbog svog geografskog položaja ponuđeno da biraju koje će vreme da koriste, navodi Bubnjević.

“To ne može baš tako lako da se izvede, jer narušavamo osnovne meteorološke principe o zajedničkom načinu merenja”, kaže Bubnjević.

Prema njegovim rečima, zemlje na jugu Evrope, kao i zemlje koje se nalaze na istočnom delu svojih vremenskih zona trpeće razne posledice ukoliko se zadrže u zimskom vremenu.

Kaže da će komisija u Beču saslušati predloge zemalja i dati sugestiju.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.

IZVOR:

RTS

Vozače na putevima u Srbiji danas očekuju povoljni uslovi za vožnju ali i veći broj vozila na putevima koji vode do vikend destinacija ali i Beogradu, zbog sajma automobila, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Prema podacima policije, na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za putnička vozila.

Kamioni na Batrovcima čekaju oko šest sati. Takođe, upozoravaju se vozači kamiona da su na hrvatskim i mađarskim terminalima zadržavanja višesatna.

Na naplatnim rampama nema zadržavanja.

Na brojnim deonicama u toku su radovi, pa je na tim mestima potreban dodatni oprez i poštovanje saobraćajne signalizacije.

piše: Beta

Foto: Dejana Majstorović