Šaban Šaulić poginuo je 17. feburara kada se nakon nastupa vraćao kući, a pre smrti otkrio je da su ga umorila putovanja, te da najviše od svega nervoznim čini ta žurba za avion.
– Sutra bih otišao u penziju, samo kad bi me pustili ovi menadžeri. Ne vredi, moglo bi se reći da me malo oslobode, ali ne vredi, to je tako počelo nekih davnih osamdesetih godina da vikend ne može da prođe a da je ne odem negde da pevam. A to su ljudi s kojima sam ostao prijatelj, ili drže dvorane ili diskote ili neke ogromne restorane i glupo bi bilo da upropastimo prijateljstvo ako ja kažem da ne mogu – pričao je pre nešto više od mesec dana Šaban Šaulić.
– Uf kako bi bilo lepo da se to malo razredi, što se i nadam da će to biti, sad bar od ove godine, ako da bog. Da se to malo razredi, da i ja poželim da odem na put. Što se glasa tiče nemam ama baš nikakvih problema, ali što se putovanja tiče, toga mi je baš preko glave. I to me ubija, to me ovako dosta čini i umornim i nesrećnim i nezadovoljnim, jer kad čovek kaže da, a ja to mogu zasigurno da kažem, da znam maltene svaku pokvarenu stolicu u našem avionu. Kad se to toliko putuje, toliko godina i promenio sam sve avione, od naših, preko nemačkih, ali za naše sigurno znam da li je malo klimova, bilo je i toga. Putovanje me dosta smara i čini me malo nervoznim, kad moram da žurim na neki avion koji neće da čeka, pa moram da budem sat i po čak i dva pre nego što poleti – ispričao je mesec dana pre kobne nesreće Šaulić za emisiju “Glamur”.
Na sahrani Šabana Šaulića se pojavio i njegov vanbračni sin Robert Šaulić, kog je dobio 1972. godine pre nego što je upoznao suprugu Gocu.
Blic.rs
