Uz srdačnu dobrodošlicu danas su dočekani predškolci u vrtiću “Dečija radost” na magistrali u Novom Pazaru kao i u svim vrtićima na gradskom i seoskom području.
Lepo obučeni,neki nasmejani,neki srećni,neki pomalo zbunjeni,uglavnom svi na jednom mestu okupljeni čekali su da čuju šta ih to čeka u narednim danima.Euforiju,sreću,uzbuđenje a i zabrinutost nisu krili ni roditelji koji su prvi dan predškolskog svojih mališana želeli da zabeleže pa su sa svih strana telefoni škljocali.Glavna vaspitačica ovog vrtića Suada Muković ispred svih zaposlenih svim predškolcima poželela je dobrodošlicu i naglasila da su svi vaspitači spremni da decu prime na najbolji način i prenesu im potrebno znanje.
Inače,ove godine u pripremno predškolski program kako na gradskom tako i na seoskom području upisano je preko 1200 mališana za koje je u svim objektima u znak dobrodošlice pripremljen prigodan program.
Uvođenjem nudli kao nove kategorije proizvoda u Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina, kao i značajnim smanjenjem carinskih stopa za palmino ulje i začine, usvojene su tri inicijative Privredne komore Srbije (PKS) i proizvođača nudli, što će povećati proizvodnju, unaprediti konkurentnost i smanjiti troškove poslovanja.
– Izmenama i dopunama Pravilnika o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina, uvedene su nudle kao nova kategorija proizvoda, a carinske stope za palmino ulje i mešavine začina smanjene su za čak oko 70 odsto za proizvođače nudli – istakla je Saška Biorčević, savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS.
Proizvođači nudli, predstavnici inostranih kompanija, pre nego što je Vlada Srbije usvojila izmene Pravilnika imali su problem na našem tržištu jer nudle (instant rezanci), prema domaćim propisima, nisu bile kategorisane kao proizvodi ni u jednom pravilniku o kvalitetu, podsetila je ona.
Usvajanjem izmena pravilnika, uz podršku PKS, pomenuti problem je rešen, dodala je Biorčević i pozvala kompanije da Komori dostave svoje inicijative i predloge usmerene na unapređenje poslovanja. Privredna komora Srbije, od početka godine pokrenula je prema Vladi Srbije i državnim institucijama 66 inicijativa privrede, od kojih je 21 uspešno završena.
– Kompanija IndoAdriaticIndustry uputila je inicijativu, Udruženju za prehrambenu industriju sa molbom za izradu novog pravilnika ili izmenama i dopunama postojećeg, jer su proizvođači i uvoznici sirovina bili izloženi kršenju važećeg zakona ili plaćanju velikih uvoznih dažbina. Sirovinski sastav nudli i sirovine koje se koriste u proizvodnji u velikoj meri se razlikuju od pekarskih i mlinskih proizvoda – naglasio je Nebojša Panić, izvršni direktor IndoAdriaticIndustry.
Kako je rekao, odgovor Udruženja za prehrambenu industriju PKS bio je više od ohrabrujućeg, proizvođači nudli naišli su na veliko razumevanje i spremnost Udruženja da pomogne u izradi izmena i dopuna postojećeg Pravilnika. Nije se dugo čekalo i u kratkom roku, Udruženje za prehrambenu industriju formiralo je radnu grupu sa stručnim timom iz Ministarstva poljoprivrede, predstavnika proizvođača nudli i drugih relevantnih predstavnika.
– Zahvalni smo Udruženju za prehrambenu industriju jer su razumeli potrebe proizvođača i investitora koji su izabrali Srbiju kao mesto za ulaganje i razvoj poslovanja. Naša roba sada je više prisutna na tržištu EU, ravnopravno može cenovno da odgovori konkurenciji, ostvari veću prodaju i vrati devize u zemlju. Smatramo da je Komora stub razvoja privrede i podrške privrednim subjektima, koja na pravi način prezentuje sve povoljnosti i benefite ulaganja u našu zemlju – zaključio je Panić.
Kompanija IndoAdriaticIndustry iz Inđije, bavi se proizvodnjom i distribucijom instant nudli INDOMIE brenda iz Indonezije, a u Srbiji posluje osam godina.Osim što fabrika snabdeva domaće tržište, proizvode izvozi na tržišta Hrvatske, Bosne, Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Albanije.
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i lider SDPS-A, juče je bio gost naše redakcije. On je za „Alo!” kazao da nikada nismo bliži rešenju za Kosovo i Metohiju, ali da postoje brojni otpori. On je dodao i da je suludo da Sandžak pokušava da u ovom procesu dijaloga traži neko svoje posebno mesto.
Rekli ste da imate utisak da nikada nismo bili bliži kosovskom rešenju, ali smo, s druge strane, i vrlo daleko od konačnog rešenja. Na čemu zasnivate taj utisak?
– Blizu smo jer se prvi put vidi odlučnost ključnih ljudi i u Beogradu i u Prištini da se taj problem reši i postoji načelna saglasnost oko principijelnog rešenja. Ipak, još je puno prepreka na putu postizanja dogovora. Međunarodna zajednica je potpuno podeljena po ovom pitanju, na Kosovu su svi protiv Hašima Tačija, čak i stranka koju je osnovao, a ovde se deo javnosti protivi rešenju, zagovarajući zamrznuti konflikt. Zbog toga kažem da smo vrlo daleko od konačnog rešenja.
Pomenuli ste Tačija, evidentno je da postoje nesuglasice među kosovskim političarima. Da li to može da uspori rešavanje ovog pitanja?
– Mislim da je to jedan od glavnih faktora za oprez i pesimizam. Čak i ako do dogovora dođe, ja ne znam na koji način će Tači to moći da implementira. Možda će to biti glavna prepreka za postizanje konačnog dogovora.
Doduše, i u Srbiji nemamo jedinstven stav kada je reč o KIM, zašto je to tako?
– Stvari ovde stoje tako da je deo javnosti, koji je najglasniji, zagovara zamrznuti konflikt. To je da ne radimo ništa i da čekamo da se jednog dana nešto samo od sebe desi. Ja uvek postavljam pitanje: „Dobro, kad prođe to zamrznuto stanje i kada ga odmrznemo, šta se onda dešava?”. Da li onda pregovaramo? Kakvo Kosovo hoćete, celo bez Albanaca ili s Albancima? Kakvo rešenje tad predlažete? Ili možda mislite da ratujete i da sa vojskom i policijom uđete na KIM, jer drugog načina nema da ostvarite potpunu vlast na terenu. Mi smo ovde imali zamrznuti konflikt od 1999. i u tom periodu je Kosovo postajalo sve više nezavisno. Videli smo kako funkcioniše zamrznuti konflikt i da on nije u korist Srbije. Vreme nije radilo u korist Srbije i ne vidim da će raditi u korist Srbije ni posle 2018.
Da li vas iznenađuje stav opozicionara i dela javnosti koji zagovara zamrznuti konflikt? Da li ste očekivali neku drugu ideju?
– Imamo nekoliko nivoa tih nazovipredloga. Ideja o zamrznutom konfliktu dolazi od stranaka desnice i desničarskih organizacija, a vidimo i da Crkva podržava tu ideju. Drugi deo stranaka očekuje da Vučić ovo reši i da onda kakvo god da rešenje bude, to bude izloženo kritici i pokušaju da se Vučić skloni sa vlasti. Treća grupacija očekuje da se ništa ne reši i da onda kažu kako je Vučić nesposoban da reši problem. Imate i četvrtu grupaciju, koja kaže da je to ionako sve izgubljeno i da je suviše da se uopšte pregovara, te da treba priznati nezavisnost Kosova. Srbija vodi ove pregovore tako da u njima ima vezanu jednu ruku zbog stanja koje je nasleđeno.
Kada predsednik Vučić predloži referendum, opozicionari kažu kako, eto, taj referendum odgovara samo Vučiću, kako vi to komentarišete?
– Da nije predložio referendum, rekli bi: „Evo, Vučić preuzeo da sam reši ovo pitanje, ne pitajući narod. Sada, kad se predloži referendum, kažu: „Vučić se skriva iza volje naroda“. Mislim da je svima u interesu da se na referendumu vidi kakvi su politička volja i raspoloženje ljudi kada govorimo o ovom rešenju.
Gde vidite mesto Bošnjaka u ovoj priči? Bilo je pokušaja Sulejmana Ugljanina da poveže pitanje Sandžaka sa Kosovom?
– Sandžak je u Srbiji, naša adresa je Beograd i svi naši problemi treba da se rešavaju ovde. Suludo je da Sandžak pokušava da u ovom procesu dijaloga traži neko svoje posebno mesto. To je pre svega na štetu i Sandžaka i Bošnjaka koji tamo žive. Kad Sandžak devedesetih godina nije pretvoren u krizno žarište, zašto bi bio pretvoren 2018. godine?
U novembru su zakazani izbori za Bošnjačko nacionalno veće, ali vaša stranka na njima ne učestvuje. Zbog čega?
– Mi smo i prošlog puta rekli da nećemo učestvovati i nismo učestvovali. To ne znači da smo nezainteresovani za ove izbore. Bili bismo srećni da se pojavi lista ili liste koje će se strogo držati zakona i nadležnosti tog nacionalnog saveta. Jer, ovo što sada imamo i vrste poruka koje stižu govore o politizaciji nacionalnih saveta.
Očekujete li pojačane tenzije u Sandžaku dok traje kampanja za te izbore?
– Biće jakih izjava, čiji je cilj da se pridobiju birači. Zato je važno da se govori šta su nadležnosti tih saveta. Ovde se radi o obmani građana, jer se stiče utisak da su ti saveti mesta gde se rešava sudbina Bošnjaka. Posao tih saveta je striktno omeđen zakonima i radi se o oblastima koje se tiču ostvarivanja kulturnog i jezičkog identiteta određene manjinske zajednice.
Kakvi su odnosi u Vladi Srbije, mediji najavljuju da je premijerka Ana Brnabić počela s ocenjivanjem članova kabineta?
– Sve je to normalno i logično. Rad svakog javnog funkcionera treba da bude podložan kritici i oceni.
Do 28. avgusta u Srbiji je registrovano 213 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od kojih je 21 imao smrtni ishod, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”.
Najviše slučajeva prijavljeno je u Beogradu (108), kao i u Južnobačkom (36), Južnobanatskom (32) i Podunavskom (11) okrugu.
Infekcija virusom Zapadnog Nila zvanično je prvi put registrovana kod ljudi u Srbiji krajem jula 2012. godine.
Kako se navodi, to je sezonsko oboljenje, koje se javlja tokom najveće aktivnosti komaraca.
Infekcija se prenosi na čoveka ubodom zaraženog komaraca, dok su glavni “rezervoari” virusa divlje ptice i može da se prenosi sa čoveka na čoveka.
Posledica bolje monetarne politike države dovela je do toga da je inflacija godinama na niskom nivou, snižene su kamate na kredite i smanjen je obim “problematičnih kredita”, ukazuje dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić, objašnjavajući moguće razloge povećanog kreditnog zaduživanja.
Erić kaže da vlasnici preduzeća novac banaka najčešće koriste kako bi ulagali u proizvodnju, dok građani pare koriste za troškove svakodnevnog života, ali i za otplaćivanje ranijih kreditnih obaveza.
S druge strane, kada se privreda zadužuje, ističe Erić, to je “dobar znak”, jer postoji potreba za širenjem proizvodnje.
“Ni jedan privrednik se ne odlučuje za kredit lako, već onda kada ima određena ulaganja i kada proceni da će mu ta ulaganja doneti bolje poslovanje”.
Da se privreda sve više zadužuje u cilju unapredjenja poslovanja potvrđuju podaci NBS koji kažu da je poslovni svet za pola godine od banaka pozajmio 393 milijarde dinara.
Podaci NBS pokazuju da su se građani u prvih šest meseci ove godine zadužili kod banaka 283 milijardi dinara, a 59 odsto svih odobrenih kredita stanovništvu u našoj zemlji čine keš i refinansirajući krediti.
“To može značiti i da je životni standard još uvek nizak”, smatra Erić i kaže da odnos između sklonosti ka štednji i uzimanja kredita u velikoj meri zavisi od životnog standarda u nekoj zemlji.
“Kada imate realtivno nizak životni standard javlja se potreba za kratkoročnim gotovinskim kreditom koji može pomoći da rešite trenutne finansijske potrebe”, rekao je on za Tanjug.
Novac pozajmljen od banaka najčešće se troši na kupovinu hrane, odeće, putovanja, ali i za kupovinu automobila koji više nisu luksuzna roba u Srbiji.
U razvijenim zemljama, kratkoročni krediti nisu toliko popularni jer, navodi Erić, njihov standard je znatno viši, pa nemaju potrebu da pozajmljuju novac za odlazak na more ili kupovinu obuće i odeće.
Međutim, primećuje da su niže kamatne stope navele građane da jedne kredite zamenjuju drugima, odnosno, da kreditima za refinansiranje vraćaju ranije kreditne obaveze.
U ekonomiji je poznat zakon, objašnjava, da kada je roba jeftinija – više se traži, a niže kamatne stope učinile su kredite aktraktivnijom robom. “Ako ste uzeli gotovinski kredit pre nekoliko godina po šest ili sedam odsto, a sada ga možete uzeti za četiri odsto, logika je ‘uzmi ovaj od četiri odsto da otplatiš onaj od sedam”, objašnjava Erić.
