Author: Biljana Veljovic

Carinici su zaplenili više od 20 kilograma marihuane u autobusu beogradskih registarskih oznaka, koji je saobraćao na relaciji Srbija-Nemačka.

Droga u autobusu je otkrivena juče selektivnom kontrolom na graničnom prelazu Horgoš, a nakon što niko od putnika nije prijavio ništa izuzev ličnog prtljaga.

Međutim, jedna od torbi koja se nalazila u prtljažnom delu autobusa bila je do vrha napunjena paketima marihuane, preko kojih se nalazio debeo sloj celofana.

Nakon uviđaja policije i javnog tužioca ispostavilo se da je svaki od pronađenih 20 paketa težak više od jednog kilograma, tako da je ukupna težina zaplenjene droge oko 21 kilogram.

Policija je privela 31-godišnjeg putnika iz Ćićevca, koji je identifikovan upoređivanjem brojeva na autobuskoj karti i odsečku za prtljag.

IZVOR:TANJUG

Zbog sve većih teškoća preduzeća da nađu kvalifikovane radnike, u Češku može da dođe na rad duži od tri meseca 19.600 Ukrajinaca godišnje, po 1.000 Filipinaca i Mongola, a namera je da se kvota proširi i na Srbiju.

Češka se sprema da od septembra proširi režim olakšanog zapošljavanja stranih radnika, pored Ukrajine i na Srbiju, kako bi češka preduzeća po olakšanom i ubrzanom režimu mogla da potraže 1.000 radnika godišnje.

Privredna komora Češke, zbog sve većih teškoća preduzeća da nađu kvalifikovane radnike, tražila je još prošle godine da se program „Karta zaposlenog”, po kome u Češku na rad duži od tri meseca može da dođe 19.600 Ukrajinaca godišnje i po 1.000 Filipinaca i Mongola, proširi i na Srbiju. Ministarstvo spoljnih poslova predlaže zato da vlada uskoro usvoji program „Režim Srbija” za 1.000 zaposlenih godišnje koje preduzeća ne mogu da nađu u Češkoj.

Poslednjih meseci bio je povećan interes čeških preduzeća za radnike iz Srbije, a ambasada Češke u Beogradu nije u stanju da izađe na kraj sa porastom zahteva za vize od 100 odsto. Čekanje da se podnese zahtev proteže se i na tri meseca, navodi se u obrazloženju češkog MSP-a, prenosi list „Pravo”.

Preko olakšanog režima koji bi za Srbiju trebalo da važi od septembra ove godine češka preduzeća sa više od 10 zaposlenih koja posluju najmanje dve godine u proizvodnji, uslugama ili javnom sektoru, uz preporuku agencije Čehinvest ili asocijacija privrednika, mogu da potraže kvalifikovanu radnu snagu i u Srbiji, a za radnike koje nađu zatraže po ubrzanom jednostavnijem režimu kartu zaposlenog i radnu dozvolu.

Preduzeća su dužna da radnika iz Srbije zaposle na najmanje godinu dana, i to po istim uslovima i uz istu platu kakvu imaju češki zaposleni, a ako preduzeće traži više od 30 radnika, mora da postigne dogovor sa predstavnicima lokalnih vlasti u mestima gde će srpski radnici biti smešteni. „Kontrolisani dolazak radnika koji zaista žele kod nas da rade i da zarađuju koristan je za našu privredu. Važno je i da se provere ljudi koji žele da rade u Češkoj – da li imaju čist izvod iz krivičnog registra”, kazao je za dnevnik „Pravo” predsednik Odbora za spoljnu politiku Poslaničkog doma češkog parlamenta Vit Rakušan, a prenosi Beta.

Problem nedostatka radne snage u regionu srednje Evrope dramatično se povećava poslednje dve godine, a krajem maja u Češkoj poslodavci su nudili 283.243 slobodna radna mesta, od čega se procenjuje da bi strani radnici mogli da popune čak 194.049.

Nedostatak radne snage i problemi čeških preduzeća zbog kojih moraju da otkazuju neke isporuke, prvi put je ove godine naterao Čehe da revidiraju uvrežene predrasude da im Ukrajinci, Srbi ili drugi stranci radu radna mesta. Proizvođač automobila „Škoda” iz Mlade Boleslave razmatra tako da proširi proizvodnju u neku drugu zemlju, jer u Češkoj ne može da nađe radnike.

Dok je u proleće 2014, kada je nezaposlenost dostizala u Češkoj 8,3 odsto, čak 73 odsto Čeha, prema redovnoj anketi agencije STEM, smatralo da zbog stranaca ne mogu da nađu posao, u aprilu ove godine, kada je stopa nezaposlenosti spala na 3,2 odsto, na gastarbajtere tako negativno gleda sada 49 odsto Čeha.

Povećao se i procenat Čeha koji su uvereni da je dolazak stranih radnika jedino rešenje za probleme privrede, sa 41 odsto u martu 2014. godine, na 55 odsto ovog aprila.

Jako nevreme pogodilo Prijepolje. Jaka kiša i olujni vetar su za 20 minuta napravili ogromnu materijalnu štetu.

Pored seoskih i prigradskih delova i glavne saobraćajnice u Prijepolju su pod vodom jer kišni kolektori nisu mogli da prime ogromnu količinu padavina. U centru grada grom je udario u stablo lipe ali se srećom niko nije nalazio u blizini pa je izbegnuta tragedija.

Nevreme je Prijepolje pogodilo u četvrtak predveče, a u njemu je, kako javlja portal Prijepolje Info, načinjena velika materijalna šteta na voćnjacima, putnoj infrastrukturi, a voda se ulila i u nekoliko domaćinstava.

Kuće koje se nalaze na samom ulazu u Prijepolje poplavljene su, voda je ušla u prostorije i na terenu su vatrogasci koji izvlače pumpama vodu. Ništa nije bolje stanje ni kod gradskog stadiona u naselju Hašinbegovića polje, sve je pod vodom, štete je bilo i na “Lukoilovoj pumpi” koja se nalazi neposredno pored magistrale.

“Mislili smo da će smak sveta, izgledalo je strašno. Nebo je bilo tamno i skoro da se spustilo na zemlju, jako vetar počeo je odjednom da duva, dok je kiša padala kao iz kabla. Nismo imali ni struje – u dahu priča sredovečni muškarac koji živi u blizini benzinske pumpe na ulasku u Prijepolje.

“Ovo je katastrofa. Svako malo pogodi nas neka vremenska nepogoda. Prvo grad, sad poplava. Ljudima su uništeni voćnjaci i malinjaci. Kako će proći ova godina i šta će se ubrati ostaje nam da vidimo- kazao je Vladimir Ninčić iz okoline Prijepolja.

Pored seoskih i prigradskih delova i glavne saobraćajnice u centru grada bile su pod vodom, jer kišni kolektori nisu mogli da prime ogromnu količinu padavina.

IZVOR: B92, PRVA

Proizvođači malina u Srbiji odložili su protest zakazan za danas, zbog niske cene malina (od 50 do 80 dinara za kilogram) jer su počeli razgovore sa nadležnim ministarstvima o ispunjenju nekoliko zahteva, pre svega o povećanju otkupne cene na 125 dinara, rekao je danas predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je agenciji Beta rekao da je juče na sastanku sa ministrima poljoprivede i trgovine, Branislavom Nedimovićem i Rasimom Ljajićem dogovoreno da se malina klasira umesto što se sva otkupljuje po drugoj ili lošijim klasama od te.

“Nedimović i Ljajić obećali su da će poslati inspektore na teren koji će kontrolisati klasiranje malina, pošto su otkupljivači odbijali da najbolju malinu plate kao prvu klasu”, rekao je Radović.

On je dodao da su protesti odloženi jer malina ne može da čeka na otkup dok oni traju.

“U slučaju da nam ne ispune zahteve protesti će biti krajnje oružje”, rekao je Radović.

On je dodao da su proizvođači tražili da otkupljivači, vlasnici hladnjača, poštuju sklopljene ugovore umesto što ih jednostrano raskidaju i obustavljaju otkup ili ne isporučuju dovoljno ambalaže.

Jedan od zahteva malinara je i da država za najrizičnija područja od vremenskih nepogoda poveća subvencije za osiguranje sa 40 na 60 odsto.

Asocijacija malinara prema njegovim rečima traži i da država finansira otvaranje laboratorije u Čačku, koja bi kontrolisala sadni materijal i preparate koji se prodaju za zaštitu voća “pošto postoji izvesna sumnja u njihov kvalitet”.

Naredni sastanak na kojem će se razgovarati o realizaciji zahteva zakazan je za utorak sledeće nedelje.

(Beta, 22.06.2018)